Šta je OCD i kako se nositi sa njim?
Da li ste se ikada vratili do ulaznih vrata samo da biste još jednom proverili da li ste ih zaključali? Ili nekoliko puta proverili da li ste isključili peglu, šporet ili neki drugi uređaj? Većina ljudi povremeno radi ovakve stvari. Međutim, kada proveravanje, neželjene misli, rituali ili potreba da se određene radnje ponavljaju počnu da oduzimaju mnogo vremena i remete svakodnevni život, moguće je da govorimo o OCD-u.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj može biti veoma iscrpljujući. Osoba često razume da su njene misli ili postupci preterani, ali uprkos tome oseća snažnu potrebu da ih ponavlja. Upravo taj unutrašnji sukob može stvarati dodatnu napetost, osećaj gubitka kontrole, pa čak i stid zbog ponašanja koje okolina ponekad teško razume.
Važno je znati da OCD nije samo potreba da sve bude uredno, simetrično ili savršeno organizovano. Reč je o psihičkom poremećaju koji može imati različite oblike i značajno uticati na kvalitet života.
Šta je zapravo OCD?
OCD ili opsesivno-kompulzivni poremećaj karakterišu opsesije, kompulzije ili njihova kombinacija.
Opsesije predstavljaju uporne, neželjene misli, slike ili impulse koji se iznova pojavljuju i izazivaju uznemirenost. Osoba ih najčešće ne želi i pokušava da ih potisne, ignoriše ili „poništi“ određenom mišlju ili postupkom.
Kompulzije su ponavljajuće radnje ili mentalni rituali koje osoba oseća da mora da izvrši kako bi smanjila napetost ili sprečila događaj kojeg se plaši.
Na primer, može se javiti misao: „Možda nisam zaključao vrata.“ Osoba ih proveri i vidi da jesu zaključana. Ipak, nekoliko trenutaka kasnije javlja se sumnja: „A šta ako ipak nisam dobro proverio?“ Ponovno proveravanje donosi kratkotrajno olakšanje, ali se sumnja ubrzo može vratiti.
Tako nastaje krug iz kojeg je ponekad veoma teško izaći bez odgovarajuće stručne podrške.
Kada strah počinje da upravlja svakodnevicom?
Jedna od važnih karakteristika ovog poremećaja jeste činjenica da osoba često prepoznaje da njena reakcija nije proporcionalna realnoj opasnosti. Problem je u tome što emocionalni doživljaj može biti mnogo snažniji od racionalnog objašnjenja.
Strah tada preuzima kontrolu.
„Znam da sam oprala ruke, ali šta ako nisu dovoljno čiste?“
„Znam da sam proverio vrata, ali šta ako sam pogrešio?“
„Šta ako sam nekoga slučajno povredio, a da toga nisam svestan?“
„Šta ako mi ova misao govori nešto strašno o meni?“
Upravo ovo neprekidno „šta ako“ može biti veoma karakteristično za iskustvo pojedinih osoba sa OCD-om. Čak i kada dobiju potvrdu da je sve u redu, um može pronaći novu mogućnost zbog koje se sumnja nastavlja.
Opsesivne misli nisu isto što i namere
Jedan od posebno neprijatnih aspekata OCD-a mogu biti nametljive, odnosno intruzivne misli. Njihov sadržaj ponekad može biti potpuno suprotan vrednostima i željama osobe, zbog čega izazivaju snažnu uznemirenost.
Mogu se odnositi na povređivanje sebe ili drugih, religijske i moralne teme, seksualni sadržaj, bolest, mogućnost pravljenja ozbiljne greške ili gubitka kontrole.
Sama pojava neželjene misli nije dokaz da osoba želi da je sprovede u delo. Ipak, osoba može početi neprestano da analizira zašto joj je određena misao uopšte pala na pamet. Tako se razvija novi ciklus proveravanja, samo što se ovoga puta ono ne mora odvijati spolja, već u mislima.
Zbog toga kompulzije nisu uvek vidljive drugima. One mogu podrazumevati mentalno ponavljanje određenih reči, vraćanje događaja u mislima, brojanje ili neprestano traženje unutrašnje potvrde da se nešto nije dogodilo.
Mizofobija i opsesivni strah od kontaminacije
Jedna od tema koja se često povezuje sa opsesivno-kompulzivnim simptomima jeste mizofobija, odnosno izražen strah od mikroorganizama, prljavštine ili kontaminacije. Važno je, međutim, razlikovati mizofobiju od OCD-a, jer nisu sinonimi.
Kod nekih osoba strah od kontaminacije može biti deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Dodirivanje kvake, rukovanje, korišćenje javnog toaleta ili boravak u prevozu mogu izazvati izrazitu uznemirenost.
Osoba zato može prati ruke mnogo češće i duže nego što je potrebno, izbegavati dodirivanje predmeta, dezinfikovati stvari iznova ili razvijati složene rituale nakon povratka kući.
Pranje ili dezinfekcija tada kratkotrajno smanjuju strah, ali upravo to olakšanje može održavati začarani krug. Kada se sledeći put pojavi slična situacija, potreba za ritualom može ponovo biti prisutna.
OCD nije samo opsesija čistoćom
Popularna kultura često OCD predstavlja kroz preteranu urednost. Rečenice poput „Ja sam malo OCD jer volim da mi je sve složeno“ mogu stvoriti pogrešnu predstavu o tome koliko ovaj poremećaj može biti ozbiljan.
Kod nekoga će dominantna tema zaista biti čistoća. Kod druge osobe mogu postojati strahovi da će se nešto loše dogoditi članovima porodice ukoliko ne ponovi određenu radnju. Neko će proveravati brave, električne uređaje ili dokumenta, dok će neko imati izraženu potrebu za simetrijom, brojanjem ili ponavljanjem.
Postoje i ljudi kod kojih najveći deo problema nije vidljiv okolini jer se kompulzije odvijaju mentalno.
Zato se iskustvo jedne osobe sa OCD-om može značajno razlikovati od iskustva druge.
Zašto nije dovoljno reći „samo prestani da razmišljaš o tome“?
Ljudi koji nemaju iskustvo sa ovim poremećajem ponekad veruju da je dovoljno jednostavno prekinuti određenu naviku.
Ali kada bi to bilo tako jednostavno, osoba bi verovatno odavno prestala.
Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja ritual često ima funkciju smanjivanja intenzivne uznemirenosti. Zbog toga pokušaj da mu se osoba odupre može u početku dovesti do pojačanja nelagodnosti.
Slično važi za opsesivne misli. Što se osoba više trudi da određenu misao nikada nema, ona može postati još nametljivija.
Zbog toga je važno da se mentalni problemi ne posmatraju kao nedostatak volje ili karaktera. Kada simptomi značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnim licem može biti važan korak ka njihovom razumevanju i tretmanu.
Kako OCD utiče na svakodnevni život?
Posledice ne moraju uvek biti očigledne.
Neko može kasniti na posao zato što se nekoliko puta vraća da proveri stan. Druga osoba može izbegavati druženja zbog straha od kontaminacije. Neko može satima analizirati razgovor i pitati se da li je rekao nešto pogrešno.
Kod izraženijih simptoma svakodnevne obaveze mogu postati izuzetno iscrpljujuće. Osoba može pokušavati da sakrije rituale od porodice, partnera ili kolega, što stvara dodatni pritisak.
Vremenom se život može sve više prilagođavati opsesijama i kompulzijama. Upravo zato je važno reagovati kada se primeti da određene misli i rituali zauzimaju značajan deo dana ili ozbiljno utiču na odnose, školovanje, posao i druge aktivnosti.
Kako se nositi sa OCD-om?
Prvi važan korak jeste prepoznati obrazac i potražiti stručnu procenu. Samodijagnoza na osnovu sadržaja sa interneta nije dovoljna, jer određeni simptomi mogu postojati i u okviru drugih psihičkih teškoća.
Jedan od dobro istraženih psihoterapijskih pristupa za opsesivno-kompulzivni poremećaj jeste kognitivno-bihejvioralna terapija, posebno pristup poznat kao izlaganje uz prevenciju odgovora, odnosno ERP.
Suština ovog pristupa jeste postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju opsesivnu uznemirenost bez izvođenja uobičajene kompulzije. Proces se prilagođava osobi i preporučljivo je da se sprovodi uz adekvatno obučenog stručnjaka.
U zavisnosti od intenziteta simptoma i individualnih potreba, u lečenju se mogu koristiti i lekovi koje propisuje lekar, najčešće psihijatar.
Cilj tretmana nije da čovek više nikada ne oseti neprijatnost ili da mu kroz glavu nikada ne prođe neželjena misao. Važan deo procesa jeste promena načina na koji osoba reaguje na takve misli, sumnje i osećaj neizvesnosti.
Ne morate čekati da problem postane nepodnošljiv
Mnogi ljudi dugo kriju svoje simptome. Posebno kada su opsesivne misli neprijatne ili zastrašujuće, može postojati veliki stid da se o njima govori.
Međutim, upravo razgovor sa stručnom osobom može pomoći da se ono što deluje haotično i nerazumljivo sagleda iz drugačije perspektive.
Ako prepoznajete sebe u stalnom proveravanju, ritualima, nametljivim mislima, intenzivnoj potrebi za sigurnošću ili izbegavanju situacija koje izazivaju uznemirenost, ne morate čekati da strahovi počnu potpuno da određuju vaš život.
Potražite stručnu podršku ukoliko ne možete sami da se izborite
Život sa OCD-om može biti iscrpljujući, posebno kada se svakodnevica pretvori u neprestanu borbu između „znam da nema razloga“ i „ali šta ako ipak postoji“.
Traženje stručne pomoći nije znak slabosti, već mogućnost da bolje razumete ono što vam se događa i naučite drugačije načine reagovanja na opsesivne misli, strahove i kompulzivne obrasce.
Ukoliko se prepoznajete u opisanim teškoćama ili primećujete da vam opsesivne misli i rituali narušavaju kvalitet života, možete se obratiti psihološkom savetovalištu Sana. Uz stručnu psihološku podršku moguće je raditi na razumevanju obrazaca koji održavaju problem, smanjivanju njihovog uticaja i postepenom vraćanju osećaja slobode i kontrole nad sopstvenom svakodnevicom.
Pročitaj Više