Da li je motivacija uvek dobra?
Motivacija je, prema definiciji, unutrašnja sila ili energija koja pokreće ljude na određene akcije, postizanje ciljeva ili ostvarenje određenih potreba. Zapravo, ona je suštinski element koji određuje zašto se ljudi ponašaju na određeni način i šta ih inspiriše ili pokreće da tako deluju.
Iako mnogi zanemaraju njen značaj, motivacija je osnova našeg uspeha. Upravo nam ona pomaže da ostanemo usmereni, istrajni i posvećeni. Ujedno nas inspiriše da učimo i prevazilazimo prepreke. To doprinosi ličnom razvoju i unapređenju kvaliteta života.
Bez motivacije, ljudi ne samo da odustaju od svojih ciljeva, već se suočavaju i sa osećajem nezadovoljstv, dok pojedini čine greške koje sputavaju napredovanje.
Faktori koji utiču na motivaciju
Motivacija može zavisiti od različitih faktora. Pre svega, od ličnih ciljeva i vrednosti. Naime, ljudi su motivisani kada imaju jasno definisane ciljeve i kada osećaju da su te aktivnosti u skladu s njihovim vrednostima.
Samopouzdanje je, takođe, jedan od važnih pokretača. Kada je osoba svesna svog znanja i vrednosti, tj. kada veruje u svoje sposobnosti, ima veći nivo motivacije da postigne ciljeve.
U faktore se svrstavaju i spoljašnji uslovi. Podrška, pohvale i priznanja od strane porodice, prijatelja ili kolega mogu snažno uticati na motivaciju. Zatim, nagrade, bilo da su materijalne ili nematerijalne, dodatno podstiču osobu na delovanje.
Vrste motivacije
Motivacija može biti unutrašnja i spoljašnja.
Unutrašnja motivacija dolazi iznutra. Odnosno, iz osećaja ličnog zadovoljstva, interesovanja i ispunjenja. Ljudi su unutrašnje motivisani kada obavljaju aktivnost zbog toga što ih ona sama po sebi ispunjava, a ne zbog nagrade ili pritiska iz spoljašnje sredine.
Primer unutrašnje motivacije je učenje novog jezika, jer vas zanima kultura i želite da je bolje upoznate. Ili bavljenje sportom, jer vam je prijatna aktivnost. Čak i čišćenje sobe za ljude koji vole da im sve bude uredno spada u unutrašnju motivaciju.
Ono po čemu se ističe unutrašnja motivacija jeste dugotrajni karakter. Ljudi su obično posvećeniji aktivnostima koje su im lično značajne. Ova vrsta pruža i veće zadovoljstvo. Neretko vodi i ka većoj kreativnosti i inovativnosti.
Spoljašnja motivacija, baš kao što naziv kaže, dolazi iz spoljašnjih faktora. To mogu biti nagrade, priznanja, pohvale, ali i kazne. U ovim slučajevima ljudi obavljaju aktivnost radi postizanja konkretnog cilja ili izbegavanja negativne posledice.
Primer spoljašnje motivacije je rad na projektu kako biste dobili povišicu ili izbegli gubitak posla. Ili, učestvovanje u sportu u želji da osvojite nagradu. Karakterističan primer je i učenje za ispit koji vam nije omiljen kako biste prošli godinu.
Spoljašnja motivacija je brza motivacija. To znači da ona brzo pokreće ljude na akciju. Samim tim ima kratkoročni efekat. Ipak, nosi dozu praktičnosti. Kod zadataka koji nisu lično značajni, ali su neophodni, ova vrsta motivacije predstavlja efikasan pokretač.
Da li je bolja unutrašnja ili spoljašnja motivacija?
Unutrašnja i spoljašnja motivacija drugačije utiču na ljudsko ponašanje. Istraživanja su pokazala da nuđenje preteranih eksternih nagrada za ponašanje koje već dovodi do interne nagrade može da smanji unutrašnju motivaciju. Ovaj fenomen je poznat kao efekat preteranog opravdavanja.
Najbolji primer toga jeste studija iz 2008. godine. U njoj su deca nagrađena za igru igračkom za koju su već izrazili interesovanje da se igraju. Nakon što su igračku dobila kao nagradu postala su manje zainteresovana za nju.
Međutim, to ne znači da je spoljašnja motivacija loša stvar. Ona je veoma korisna, jer se njome izbegava prokrastinacija.
Idealno je kada se unutrašnja i spoljašnja motivacija kombinuju. Balans između njih vodi ka većem uspehu i dugotrajnom zadovoljstvu.
Ukoliko sami ne možete da pronađete motivaciju u aktivnostima koje obavljate potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više