Šta je kompleks inferiornosti i kako se ispoljava?
Kompleks inferiornosti, prema definiciji Američkog psihološkog udruženje (APA), predstavlja „osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti, koji proizilazi iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka“.
Većina ljudi s vremena na vreme doživljava osećaj inferiornosti. Kada se uporedimo sa ljudima koji su visokokvalifikovani, kao što su profesionalni sportisti, renomirani naučnici, slavne ličnosti ili napredniji ljudi u okviru naših profesija, možemo osetiti da smo manje vredni. U većini slučajeva to nas podstiče da radimo na sebi kako bismo napredovali.
Međutim, ako su osećanja neadekvatnosti konstantna i toliko izražena da negativno utiču na naš život, onda je reč o ozbiljnom problemu.
Ideja o kompleksu inferiornosti pojavljuje se u mnogim delima Sigmunda Frojda, ali je pala u nemilost zbog kasnijeg napretka teorije. Sreće se i kod Frojdovog kolege Karla Junga. Ipak, u psihoanalitičku granu psihologije uveo ga je austrijski lekar i psihoterapeut, Alfred Adler 1907. godine.
Zašto se javlja kompleks inferiornosti?
Kompleks inferiornosti ima genetsku osnovu. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su nasledili varijaciju u receptoru za oksitocin, hormon koji doprinosi pozitivnim emocijama, podložniji razvoju ovog problema. Razlog za to leži u činjenici da imaju nisko samopouzdanje i manje pozitivan stav.
Vodeći su ipak socijalni faktori. Pre svega, porodični odnosi u detinjstvu. Deca koja odrastaju uz veoma stroge, autoritarne roditelje stalno će preispitivati svoju vrednost. Vremenom, mogu razviti konstantni osećaj niže vrednosti u odnosu na druge.
Previše zaštitički stil roditeljstva, takođe, može biti pokretač problema. U ovom slučaju deca se osećaju slabom i nesposobnom da se brinu o sebi bez nadzora. Takav osećaj može se nastaviti i u odraslom dobu.
U uzročnike se svrstavaju i negativni efekti društvenih medija. Stalno plasiranje, često nerealnih standarda lepote i uspeha u životu dovodi do smanjenja samopouzdanja, što stvara pogodno tlo za razvoj kompleksa.
Kompleks inferiornosti može biti podstaknut i fizičkim nedostacima, poput, mucanja, niske fizičke snage, disproporcije tela, lošeg vida ili sluha. Zatim, finansijskim poteškoćama.
Ukoliko je osoba manje finansijski uspešna u odnosu na svoje prijatelje to može negativno uticati na njenu procenu sopstvene vrednosti.
Kako se ispoljava kompleks inferiornosti?
Osoba sa zdravom dozom samopouzdanja u stanju je da prevaziđe neuspehe, loša iskustva i negativne emocije u razumnom vremenskom periodu. Sa druge strane, neko sa kompleksom inferiornosti će se stalno vraćati njima tako da postoji opasnost da ostane u tom „samoporažavajućem“ šablonu.
Stalno kritikovanje sebe i isticanje sopstvenih grešaka je još jedna karakteristika. Fokusiranje na uočene slabosti ili mane može biti povezano sa perfekcionizmom koji se često sreće kod ovog kompleksa.
Sasvim je normalno da nakon lošeg dana ili doživljenog neuspeha želimo da se izolujemo od drugih. Kod osoba sa kompleksom inferiornosti ova želja je stalno prisutna. Zapravo, ona je u tolikoj meri izražena da dolazi do izbegavanja mnogih društvenih događaja kako bi se sprečilo poređenje sa drugima. Samim tim i razvoj intenzivnijeg osećaja niže vrednosti.
Kao simptom navodi se i prokrastinacija, odnosno odugovlačenje izvršenja obaveza. Obično proističe iz uverenja da su napori i zalaganje bezvredni, te nema potrebe da se trudi.
Kompleks inferiornosti može se manifestovati i na drugačiji način – kritikom drugih. U težnji da kompenzuju svoju nesigurnosti neki ljudi su preterano konkurentni ili preterano kritični prema drugima.
Ukoliko ste primetili znake kompleksa inferiornosti kod sebe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više