Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće?
Rad od kuće poslednjih godina postao je deo svakodnevice miliona ljudi širom sveta.
Ono što je nekada bio privilegovan benefit pojedinih profesija danas je standard u mnogim kompanijama. Za to su zaslužni, pre svega, internet i pametni uređaji. Zahvaljujući njima, kancelarija se preselila u dnevnu sobu, kuhinju ili kućni radni kutak.
Na prvi pogled, rad od kuće deluje kao idealno rešenje. Oslobađa nas gužve u saobraćaju, dok donosi udobniju atmosferu i više vremena sa porodicom. Međutim, iza svih prednosti kriju se i brojni izazovi koji mogu ozbiljno uticati na mentalno zdravlje. Granica između privatnog i poslovnog života postaje sve tanja, te se radno vreme se produžava. Ujedno, osećaj izolacije i usamljenosti postaje sve češći problem.
Imajući ovo u vidu donosimo vam vodič koji otkriva kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće.
Zašto rad od kuće može negativno uticati na mentalno zdravlje?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće morate znati koje probleme donosi.
Iako mnogi smatraju da je rad od kuće manje stresan od rada u kancelariji, realnost često izgleda drugačije. Kada radite od kuće ne postoji jasna granica između privatnog i poslovnog segmnenta. Zbog toga je posao stalno prisutan, teško je „isključiti se“ nakon radnog vremena. Samim tim, dom umesto mira i odmora postaje mesto povezano sa stresom i obavezama.
Ovu činjenicu potvrđuju i istraživanja. Prema jednom, koju je sproveo Eurofound, više od 30% zaposlenih u EU koji rade od kuće, radi i izvan svog formalnog radnog vremena. To dovodi do povećanog rizika od stresa, nesanice i preopterećenja poslom. U IT sektoru je problem izraženiji. Čak 45% IT zaposlenih tvrdi da se od njih očekuje dostupnost i nakon službenog radnog vremena.
Drugi problem jeste socijalna izolacija. Nedostatak direktne komunikacije sa kolegama, kao i spontanih druženja nakon posla povećavaju osećaj usamljenosti. Verovali ili ne, usamljenost može biti neprijatna koliko i fizička bol, što pokazuju brojne studije.
Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Organizujte poseban radni prostor
Jedna od najvećih grešaka kod rada od kuće jeste rad iz kreveta, sa kauča ili za kuhinjskim stolom. Mozak veoma brzo počinje da povezuje prostor sa određenim aktivnostima. Ako radite iz kreveta teže ćete se opustiti, kvalitet sna može oslabiti, a osećaj mentalnog odmora postaje manji. Zbog toga je važno napraviti poseban radni kutak.
Dovoljan je mali radni sto i ergonomska stolica, koje nećete smestiti u svoju spavaću sobu. Obratite pažnju i na osvetljenje. Stručnjaci savetuju da je najbolje da radni sto postavite pored prozora, ako je to izvodljivo. Vodite računa i o urednosti. Čist i organizovan prostor smanjuje osećaj haosa, eliminišući rizik za pojavu stresa.
Postavite jasne granice između posla i privatnog života
Jedan od najvećih izazova rada od kuće jeste brisanje granice između poslovnog i privatnog života. Pored izdvojenog dela sa radnim stolom, važno je jasno definisanje radnog vremena. Odredite početak i kraj radnog dana i držite se toga. Nakon završetka posla obavezno isključite laptop čak i ako ste fizički ostali u istoj prostoriji.
Ukoliko računar ostane upaljen i nakon radnog vremena, pristigli e-mailovi i notifikacije sa poslovnih aplikacija privlačiće vam pažnju. Na taj način stvaraju osećaj da i dalje radite.
Psiholozi naglašavaju da je rutina ključna za očuvanje mentalnog zdravlja kod remote rada. Jednostavne navike, poput gašenja računara, presvlačenja nakon posla, odlaska iz radnog prostora nakon završetka smene, mogu vam u tome pomoći.
Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Održavajte socijalne odnose
Jedan od najvećih problema jeste socijalna izolacija. Nije redak slučaj da ljudi koji rade od kuće provode dane bez direktnog kontakta sa drugima i komuniciraju samo putem mejlova i video poziva. Vremenom se javlja osećaj usamljenosti.
Ljudi su društvena bića, te direktna komunikacija ima veliki uticaj na mentalno zdravlje. Druženje sa prijateljima i izlazak iz kuće nakon radnog dana sprečiće da vaš posao potpuno zameni društveni život.
Ukoliko ste u mogućnosti iskoristite prednosti coworking prostora. Ova specijalno uređena mesta za rad donose bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Fizička aktivnost je važnija nego ikada
Kod rada od kuće nivo fizičke aktivnosti obično drastično opada. Razlog za to leži u činjenici da nema odlaska do kancelarije, hodanja kroz grad, niti svakodnevnog kretanja. Kao posledica javlja se hronični umor, pad energije, loše raspoloženje, pa i povećana anksioznost.
Fizička aktivnost direktno utiče na lučenje hormona sreće, endorfina i serotonina. S obzirom na psihološku važnost vežbanja ljudima koji rade od kuće savetuju se svakodnevne šetnje nakon posla, kao i redovni nedeljni treninzi.
Imate pitanje o očuvanju mentalnog zdravlja dok radite od kuće? Psihološko savetovalište Sana je tu za vas!
Pročitaj Više
Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više