Šta je emocionalna ucena i kako se nositi sa njom?
Emocionalna ucena predstavlja oblik manipulacije u kojem jedna osoba koristi strah, krivicu, obavezu ili druge emocionalne faktore kako bi kontrolisala ponašanje druge osobe. Cilj ovakvog ponašanja jeste postizanje onog što želi od druge osobe. Pri čemu postoji direktna ili indirektna pretnja ukoliko se to ne obavi.
Prema definiciji, emocionalna ucena je moćan oblik manipulacije, jer dolazi od strane bliskih ljudi. Obično se javlja u nezdravim vezama, uključujući i međuljudske odnose među prijateljima. Međutim, poslednjih godina sve je izraženija i u poslovnom okruženju. U tom slučaju jedan kolega manipuliše drugim da bi postigao neku svrhu ili ispunio svoje zahteve, koji su vezani za posao. Dok se žrtva oseća frustrirano, pa i uplašeno.
S obzirom da emocionalna ucena negativno utiče na dobrobit žrtve psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa njom.
Glavne karakteristike emocionalne ucene
Emocionalna ucena je zasnovana strahu, krivici i obavezi. Naime, emocionalni ucenjivač koristi strah od gubitka, osećaj krivice ili osećaj obaveze kod žrtve kako bi manipulisao njenim ponašanjem. Klasičan primer jeste rečenica: „Ako me zaista voliš, nećeš mi reći ne.“
Pretnje i obećanja su karakteristični za emocionalnu ucenu. Kako je vešt manipulator, osoba koja ucenjuje se služi pretnjama kao sredstvom pritiska. Sa druge strane, pruža obećanja koja predstavljaju mamac da žrtva postupi po njegovoj želji. Na primer: „Ako to ne uradiš, naš odnos će se promeniti.“
Još jedna važna karakteristika jeste eksploatacija emocija. Ucenjivači često pokazuju lažni osećaj brige i saosećanja. Time teže da preuveličaju sopstvenu patnju kako bi izazvali željenu reakciju kod žrtve.
Neretko se služe i iskrivljenom stvarnošću. Odnosno, predstavljaju situacije kako bi izgledalo da je žrtva odgovorna za njihove emocije ili probleme. Na primer: „Ti si kriv/a što sam ja ovakav/ovakva.“
Kako funkcioniše emocionalna ucena?
Da biste mogli da prepoznate emocionalnu ucenu, morate znati njene faze.
Prva faza jeste zahtev. U njoj ucenjivač postavlja ono što želi da druga osoba uradi. Ponekad je to jasno izraženo, a ponekad samo navodi očekivanje. Ono što je važno jeste osećaj pritiska ili hitnosti, koji zahtev nosi.
Kako zahtev prevazilazi želje, a možda i mogućnosti žrtve, ona izražava neslaganje ili nelagodnost u vezi sa zahtevom. U ovoj fazi, tzv. otpora, žrtva pokušava da potvrdi svoje granice. Međutim, ucenjivač ih ignoriše i ne želi da pravi kompromise.
Sledi pritisak. Ucenjivač koristi emocionalnu manipulaciju i srodne taktike kako bi naterao žrtvu da mu se povinuje. Kao posledica toga dolazi predaja.
Da bi izbegla sukob ili bilo kakve druge negativne komplikacije, žrtva popušta. Tima smanjuje svoje samopouzdanje i nesvesno daje ucenjivaču dodatnu kontrolu i moć.
Poslednja faza vezana je za ponavljanje. Emocionalna ucena ima ciklični karakter. Ucenjivač shvata da taktika funkcioniše i nastavlja da je koristi.
Kako se izboriti sa emocionalnom ucenom?
Prvi i najvažniji korak jeste da prepoznate emocionalnu ucenu. Tek onda možete krenuti u borbu sa njom.
Imajte u vidu da žrtve često reaguju na zahteve ucenjivača automatski, tj. bez razmišljanja. Zato je od vitalnog značaja da ranije prekinete transakciju ucene. Rečenice tipa: „Ovo je previše važno da bismo brzo doneli odluku“ mogu vam u tome pomoći.
Kada se odvojite od trenutne situacije koju je ucenjivač stvorio, možete jasno da sagledate informacije. One ća vam pokazati kako treba da reagujete. Bez obzira da li rešite da udovoljite zahtevu ili ne, znajte da svaku odluku treba da donesete isključivo na osnovu sopstvenih potreba i želja. To znači da morate da se pridržavate svojih granica.
Emocionalnu ucenu ne treba olako shvatiti. Osim smanjenog osećaja lične vrednosti, ona može da dovede do hroničnog stresa, anksioznosti i osećaja emocionalnog iscrpljivanja.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa njom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više