Dihotomno razmišljanje – Koliki uticaj ima na mentalno zdravlje?
Dihotomno razmišljanje je način razmišljanja koji deli stvari, ljude, situacije ili ideje na dve suprotne krajnosti, bez uvažavanja sredine. Zbog toga se naziva i „crno-belo“ razmišljanje ili razmišljanje „sve ili ništa“.
Ovaj stil razmišljanja često isključuje kompleksnost. Samim tim ne ostavlja prostora za različite perspektive. To dovodi do brojnih ograničenja, otežavajući svakodnevno funkcionisanje.
Imajući vidu složenost situacije psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o dihotomnom razmišljanju.
Koje su karakteristike dihotomnog razmišljanja?
Dihotomno razmišljanje vidi situacije isključivo kao „dobre“ i „loše“ ili sasvim „ispravne“ i „pogrešne“, bez razmatranja sredine, tj. „sive zone“. U skladu sa tim ljudi sa ovim načinom razmišljanja često koriste reči „uvek“ i „nikad“ za opisivanje stvari i događaja.
Skloni su i esktremnom razmišljanju. Odnosno, vide ekstremne ishode kao jedini mogući scenario za ono što doživljavaju.
Ponekad, dihotomno razmišljanje može dovesti do impulsivnog ponašanja zbog iznenadnih promena u načinu na koji vidite osobu ili situaciju. Ono uključuje i nedostatak uravnoteženog rasuđivanja na poslu i u ličnom životu, izazivajući ozbiljne posledice.
Ljudi sa dihotomnim razmišljanjem imaju tendenciju da pojedine osobe favorizuju. Neretko svoje omiljene likove posmatraju superiornije u odnosu na druge. Međutim, kako vreme odmiče mogu iznenada skrenuti u suprotnu krajnost, potpuno menjajući svoje mišljenje.
Karakterističan primer dihotomnog razmišljanja u poslovnoj sferi jeste stav pri zapošljavanju. Naime, osoba sa ovim problemom koja ide na razgovor za prvi posao smatra da mora da dobije taj posao ili će zauvek biti nezaposlena.
S obzirom da se um oslanja na dve isključive opcije, dolazi do intenzivne anksioznosti pre intervjua. Ona, pak, vodi do niskog samopouzdanja, što može rezultirati lošim učinkom na razgovoru za posao.
Dihotomno razmišljanje i mentalno zdravlje
Iako se dihotomno razmišljanje može javiti ponekad kod svakog, najčešće je simptim nekih mentalnih poremećaja. Pre svega, graničnog poremećaja ličnosti. Mada se može javiti i kod narcisoidni poremećaja ličnosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i drugih poremećaja ličnosti.
Karakteristični je pratilac poremećaja ishrane, bipolarnog poremećaja, depresije i anksioznih poremećaja. Takođe sreće se kod autističnih osoba i onih koji imaju dijagnozu poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Dihotomno razmišljanje se često smatra vrstom kognitivne distorzije. One su obično rezultat pokušaja da se pojednostave, razumeju ili smanje uticaji uznemirujuće situacije. Mozak preuzima informacije iz prošlosti. Na osnovu njih formira povezane asocijacije, omogućavajući pojedincima da dožive kognitivne distorzije kad god se pojavi slična situacija ili stimulans.
Negativne posledice dihotomnog razmišljanja
Dihotomno razmišljanje narušava međuljudske odnose, jer vodi do nesporazuma i konflikata.
Osobe sa ovim načinom razmišljanja imaju narealna očekivanja. Tačnije, postavljaju visoke standarde za sebe i druge. To može rezultirati osećajem nezadovoljstva kada shvate da se standardi ne mogu ispuniti.
Zbog nerealnog razmišljanja pojačavaju se osećanja krivice, tuge ili besa. Fokusiranje na krajnosti onemogućava sagledavanje šire slike, te je otežano i donošenje odluka.
Dihotomno razmišljanje je ograničavajući način percepcije koji utiče na svakodnevni život. Srećom, uz odgovarajuću terapiju i svesnim trudom možete postići otvoreniji i realističniji pogled na svet.
Ukoliko ste uvideli obrasce dihotomnog razmišljanja potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više