Šta je depersonalizacija?
Šta je depersonalizacija? Pitanje kojim se, danas, bave razna naučna istraživanja, mediji, pa i ljudi u svakodnevnim razgovorima.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se nije suočila sa problemima. Konstantni pritisak i stres da se napravi balans između poslovnih i privatnih obaveza je odlika savremenog društva. Osećaj beznađa i isrcpljenosti dodatno je pojačan kada nas u ovakvom brzom životnom tempu zadesi tragična situacija. Iako mnogi od nas uspeju da prevaziđu teške trenutke, postoje ljudi na koje one ostavljaju ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.
Nije redak slučaj da je trag nevidljiv za okolinu – budite se, odlazite na posao, prihvatate pozive na druženja… I dok drugima delujete ispunjeno, vi se osećate otuđenim od sebe. U vašem umu čini se da ste u snu ili nerealnom svetu, a telo automatski obavlja stvari koje je i do tada radilo.
Procenjuje se da ovaj osećaj povremene doživi oko 40 odsto populacije, medjutim oko 2 odsto njih se sa tim suočava svakog dana.
S obzirom da pogađa sve veći broj ljudi, psihološko savetovalište Sana vam otkriva šta je depersonalizacija.
Šta je depersonalizacija i kako je definisana?
Reč “depersonalizacija” kao klinički izraz prvi je upotrebio Ludovic Douglas 1898. godine. Njime je želeo da ukaže na “stanje u kome postoji osećaj da misli i dela izmiču od nas, postajući čudni, tj. da postoji otuđenje ličnosti”. Upravo ovaj opis objašnjava šta je depersonalizacija.
Rane teorije o uzroku depersonalizacije povezuju je sa oštećenjem senzora. Tako ju je Maurice Krishaber objasnio kao patološku promena u modalitetima tela koje vode da se pacijent “oseća da više nije sam”. Učenik Carla Wernickea, pak, smatra da problem nastaje kada čulne komponente i pokreti proizašli iz njih nisu sinhronizovani.
Prema zvaničnoj definiciji: ”Depersonalizacija je patološki proces gubitka osećanja ličnog identiteta.” Ova izmena u doživljaju i svesnosti sebe, dovodi do osećaja nestvarnosti, odvojenosti, otuđenosti od sopstvenog tela.
Šta je depersonalizacija i kako je prepoznati?
Da biste znali šta je depersonalizacija morate prepoznati njene simptome.
Osećaj da se nalazite izvan svoga tela i da ste promatrač vlastitih misli, osećaja i pokreta je glavna karakteristika depersonalizacije. Ipak, ovo stanje ne treba porediti sa psihozama, jer su osobe koje pate od depersonalizacije svesne realnosti i “greške“ u svojoj percepciji.
Osim osećaja otuđenosti u simptome se ubrajaju i osjećaj kao da ste robot prilikom izvršavanja zadataka, osećaj kao da su vaše noge, ruke i glava iskrivljeni, povećani ili smanjeni. Zatim, emocionalna i fizička otupelost na svet oko vas i nedostatak emocija u sećanjima. Ponekad se ispoljavaju i fizički znaci, poput vrtoglavice, zujanja ili zamućenog vida.
Depersonalizaciju dodatno produbljuju opsesivne misli i ruminacija. Odnosno, neprekidna okupacija nametnutim i negativnim mislima, kao i razmišljanje kako izaći iz stanja koje je odavno postalo nepodnošljivo.
Depersonalizacija utiče na kvalitet života
Neprijatni osećaj otuđenosti stvara probleme sa koncentracijom, što se negativno odražava na produktivnost. Samim tim i na postizanje rezultata na poslu ili u školi, dok emotivna otuđenost može da dovede u pitanje odnose sa partnerom, porodicom i drugim bliskim ljudima. Zato ne čudi što se iz depersonalizacije često razvija depresija, anksioznost, pa i napadi panike.
U rešavanju problema važnu uloguju imaju psiholog i kognitivno bihejvioralna terapija. Zahvaljujući posebnim tehnikama osoba uči da usaglasi svoje misli o osećajima, kao i da na vreme prepozna psihološke konflikte koji mogu da dovedu do tegoba depersonalizacije.
Ukoliko i vas „muči“ osećaj otuđenosti, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više