Temper tantrum – Koji su njegovi uzroci i šta učiniti ukoliko ga vaše dete ima?
Temper tantrum predstavlja razvojni fenomen u odrastanju.
Napadi besa su prirodni tokom ranog detinjstva. To je način pokazivanja jakih emocija, jer dete u početku nije naučeno da ih izrazi na društveno prihvatljiv način.
Iako mnogi stručnajci temper tantrum posmatraju kao prolaznu razvojnu fazu, postoje i oni koji smatraju da je vrsta afektivnog poremećaja. Zapravo, ovaj problem je kroz istoriju različito tumačen. Tako je Sigmund Frojd isticao da se pojavljuje zbog nesvesne potrebe za kažnjavanjem drugih, a izazvan je osećajem krivice usled nemogućnosti ostvarenja željene akcije.
Hajnc Kohut je tvrdio da je u pitanju narcisoidni bes koji se javlja kada je sprečeno grandiozno ponašanje deteta. Dok su pojedini smatrali da je povezan sa ljubomorom zbog rođenja brata ili sestre.
Temper tantrum se javlja obično od 12 do 18 meseci. Simptomi su najizraženiji između 2. i 3. godine, a zatim se smanjuju do 4. godine.
Koji su uzroci temper tantruma?
Temper tantrum nije posledica lošeg vaspitanja, kao što misle oni koji se nikada sa njim nisu suočili. Javlja se bez obzira na stil roditeljstva koji primenjujete. Biološki faktori imaju veći uticaj u razvoju u odnosu na faktore sredine. To znači da postoji genetska predispozicija da se kod nekog deteta jave, a kod drugog ne.
Istraživanja su pokazala i vezu sa neurološkim poremećajima. Pre svega, autizmom, poremećajima pažnje sa hiperaktivnošću, kao i intelektualnim problemima.
U većini slučajeva okidač je neki događaj. Najčešće su to glad i umor. Mada može biti i dosada, želja za pažnjom ili izraz neslaganja sa odlukom roditelja, na primer, odlazak kući iz parka.
Neretko je temper tantrum izazvan nemogućnošću deteta da rečima izrazi svoje potrebe ili želje, jer mu nedostaju verbalne veštine da objasni kako se oseća, pa umesto toga napada.
Kako se ispoljava temper tantrum?
Temper tantrum se opisuje kao prava „eksplozija“ emocija. Vrištanje, plakanje, prkos, ljutnja karakteristični su znaci. Prate ih udaranje, tvrdoglavost, manjak samokontrole, pa čak i nemogućnost kontrole besa i otpor na pokušaj smirivanja.
Ono što je specifično za temper tantrum jeste da simptomi ne prestaju čak ni kada je cilj zadovoljen. Zbog toga oni mogu da traju i nekoliko sati ili se, pak, ponavljaju više puta u toku dana sa kraćim pauzama.
Šta učiniti ako vaše dete ima temper tantrum?
Postoji nekoliko strategija koje stručnjaci preporučuju kod suočavanja sa temper tantrumom.
Prva i najpraktičnija jeste da ostanete potpuno mirni. Kada je vaše dete usred besa, nemojte mu pretiti, držati predavanja ili se raspravljati sa njim. To samo pogoršava situaciju. Kasnije, kada se dete smiri razgovarajte sa njim o njegovom ranijem ponašanju.
Ignorisanje besa je još jedna efikasna strategija. Time ćete svom mališanu staviti do znanja da bes nije prihvatljivo ponašanje, niti će mu pomoći da dobije ono što želi.
Ukoliko možete da predvidite trenutak pre nego što nastupi bes možda ćete uspeti da sprečite da preraste u izliv ljutnje. To ćete postići skretanjem pažnje detetu tako što ćete mu ukazati na nešto zanimljivo ili ga uključite u neku aktivnost.
Nažalost, roditelji se često teško nose sa temper tantrumom kod dece. U tom slučaju najbolje je potražiti stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Poremećaj kontrole impulsa
Poremećaj kontrole impulsa prema definiciji predstavlja „nesposobnost suzdržavanja od izvođenja nekog poriva ili nagona koji je opasan za druge ili za samu osobu“. Pre izvođenja javlja se rastuća napetost i nervoza, pa i uzbuđenje, dok nakon izvršenja osoba oseća zadovoljstvo i olakšanje.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima (DSM-IV), poremećaj kontrole impulsa se javlja u različitim oblicima. Najpoznatiji su intermitentni eksplozivni poremećaj, kleptomanija, piromanija, patološko kockanje i trihotilomanija.
Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 9 odsto svetske populacije. Pri čemu patološko kockanje, piromanija i intermitentni eksplozivni poremećaj češće pogađaju muškarce, a kleptomanija i trihotilomanija su pre sreću kod žena.
Intermitentni eksplozivni poremećaj
Intermitentni eksplozivni poremećaj predstavlja poremećaj koji karakterišu ekstremni nekontrolisani izlivi besa koji nisu adekvatni situaciji. Prati ih agresivno ponašanje koje često dovodi do uništavanja imovine ili povređivanja druge osobe.
Napadi besa obično traju manje od jednog sata, sa nizom telesnih simptoma, kao što su znojenje, tremor, stezanje u grudima, ubrzano lupanje srca. Da bi nakon završetka napada osoba osetila olakšanje. Kod pojedinih se ubrzo javlja i osećaj krivice.
Poremećaj kontrole impulsa koji dovodi do nelegalnih radnji
Klemptomanija je poremećaj kontrole impulsa koji se manifestuje krađom, koja nije izazvana materijalnom potrebom, već porivom. Na prirodu poremećaja ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „kleptein“, što u prevodu znači „krasti“ i mania, tj. „manija“.
U više od polovine slučajeva, klemptomanija se posmatra kao opsesivno kompulzivni poremećaj, a ređe kao poremećaj raspoloženja ili bolest zavisnosti.
Glavni pokretač su preživljena trauma u detinjstvu i loši porodični odnosi, te kleptoman želi time da nadomesti toplinu roditelja koju nije imao tokom odrastanja. Ponekad je povezana i niskim samopoštovanjem i seksualnim nezadovoljstvom.
Poremećaj kontrole impulsa koji je opasnost i za okolinu
Piromanija je namerno i smišljeno podmetanje požara više od jednog puta, koje je izazvano porivom. Osobe sa ovim poremećajem uživaju u svom delu, a često su i opčinjeni požarima, te ih privlači sve u vezi njih.
Iako su mnogi piromani mentalno zaostale ili starije osoba, postoje i oni sa oslabljenom kontrolom impulsa, koja često proizilazi iz osvete ili seksualne frustracije.
Patološko kockanje
Patološko, tj. kompulzivno kockanje se definiše kao preterana, patološka vezanost i nekontrolisani poriv da se uključi ili istraje u ponašanju vezanom za kockanje. Njemu čovek ne može sam da se odupre uprkos štetnim negativnim posledicama, koje neretko podrazumevaju ozbiljne finansijske gubitke i pogoršanje kvaliteta života.
Tačan uzrok za ovaj poremećaj kontrole impulsa nije otkriven, te se posmatra kao kombinacija bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Obično počinje iz radoznalosti, dosade i želje za zabavom. Mada nekima kockanje predstavlja beg od problema. Nije redak slučaj da je pokretač i neki psihički problem.
Trihotilomanija
Trihotilomanija je poremećaj kontrole impulsa koji se manifestuje neodoljivom potrebom da se iščupa sopstvena dlaka. Ovaj poriv nije vezan samo za dlake na glavi, već na čitavom telu. Što znači da uključuje i čipanje brade, obrva, trepavica, malja na grudima, nogama, rukama, ispod pazuha, pa i u stidnoj regiji.
Mnoge osobe sa ovim problemom pokazuju i karakteristične kompulzije kod OKP-a, poput brojanja, proveravanja i pranja, te se trihotilomanija često povezuje sa opsesivno kompulzivnim poremećajem. Taj stav potkrepljuje i činjenica da se često ova 2 poremećaja sreću u jednom porodici.
Pored genetske predispozicije, kao uzročnici se navode i stresni događaji, depresija, anksioznost, kao i hormonske promene, jer se trihotilomanija najčešće javlja u periodu adolescencije.
Ukoliko se suočavate sa nekim poremećajem kontrole impulsa potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kontrola besa – Očuvajte kvalitet svog života
Kontrola besa je važan korak u očuvanju kvaliteta života.
Bes je, poput sreće i ljutnje, prirodna ljudska emocija. Zapravo, on nam pomaže da reagujemo na određene situacije i događaje, te ne čudi što se razvija vrlo rano, u periodu između 3. i 6. meseca života.
Još su stari narodi smatrali da ovu emociju, kao i svaku drugu ne treba zadržavati u sebi, jer to šteti ljudskom organizmu. Sa druge strane, naglašavali su da mora da postoji kontrola besa kako on ne bi eskalirao u grubo ponašanje. Tako su Rimljani nekontrolisani bes povezivali sa ludilom, dok su Grci učili da bes koji nije kanalisan tokom sportskih takmičenja može samo da odmogne.
I danas je zadržano mišljenje da bes ne treba zadržavati. Međutim, problem nastaje kada se on javlja intenzivno, često i ispoljava na neprikladan način, tada bes kontroliše nas, a ne mi njega.
Da biste sprečili negativne posledice, psihološko savetovalište Sana vam otkriva tehnike za prevazilaženje besa.
Zašto nastaje bes?
Različiti su okidači za bes. Nepravda, stres, neispunjena očekivanja samo su neki od razloga da se naljutimo i razbesnimo. Nije redak slučaj da gubitak bliske osobe dovede do ovog stanja, kao jedne od faza tugovanja.
Bes može biti i posledica hormonalnog disbalansa koji karakterišu nagle promene raspoloženja i konfuzija emocija.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je ova emocija nasledna, mada veći uticaj imaju stečena iskustva. Čovek je od ranih godina izložen različitim uticajima kako u porodici, tako i u širem društvu. Na osnovu njih on gradi odnos prema novcu, drugima, karijeri, kao i sva svoja uverenja i principe, pa odstupanje od naučenih sistema vrednosti akumulira ljutnju koja će se u jednom trenutku ispoljiti kroz besnu reakciju.
Kontrola besa čuva vaše zdravlje
Da je nagomilana ljutnja loša spoznao je još Vilijam Šekspir, pa je savetovao da “poslušamo svoju mudrost, a ne bes”. Naročito ako se imaju u vidu posledice koje ostavlja po fizičko i mentalno zdravlje čoveka.
Bes se ispoljavana na 2 načina.
Latentni je potisnuti, koji nakon izvesnog vremena nađe svoj put reagovanja. Ovaj bes može da uzrokuje depresiju, jer je prisutna unutrašnja verbalna agresija.
Hronični bes je konstantan. Što znači da je osoba uvek nezadovoljna, pa mali impuls dovodi do veoma burne reakcije. Prate je uvrede, psovke, ponižavanje, a neretko i fizičko maltretiranje. Ovakav nekontrolisani bes predstavlja stres za čitav organizam. U početku dovodi do povišenog krvnog pritiska i tahikardije, da bi se nakon duže izloženosti povećao rizik od nastanka raznih hroničnih bolesti, uključujući i kancer.
Upoznajte svoj bes kako biste ga kontrolisali!
Spoznaja i samokontrola su 2 glavna oružja u kontroli stresa.
Stručnjaci savetuju da pratite svoje emocije kako biste znali koje izazivaju burne reakcije. Najbolji način za to jeste da vodite dnevnik emocija.
Takođe, mindfulness može vam pomoći ne samo u otklanjanju besa, već i u sprečavanju pojave. Ova tehnika opuštanja i disanja donosi pozitivne, smirujuće misli, energiju, pa i bolju koncentraciju u obavljanju svakodnevnih zadataka.
Svakako, psihološka važnost vežbanja je najbolji pokazatelj u kanalisanju besa. Bilo kakva fizička aktivnost, čak i obična šetnja, blagotvorno deluju na um i oslobađaju nas agresije.
Ukoliko, ipak, ne možete sami da kontrolišete svoj bes tu je psihiloško savetovalište Sana. Uz savete psihologa naučićete kako na vreme da prepoznate negativne reakcije i kako da promenite način razmišljanja o njima.
Pročitaj Više