Kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe?

Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja današnjice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova bolest pogađa ljude svih doba, društvenih slojeva i zemalja sveta. Istraživanja pokazuju da od depresije pati oko 3,8% globalnog stanovništva. Pri čemu se procenjuje da će se jedna od deset osoba u nekom trenutku svog života suočiti sa njom.

Iako je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem koji u velikoj meri može da naruši kvalitet života, depresija se često ne prepoznaje na vreme. U velikoj meri glavni razlog je stigma koja još uvek vlada za ovo stanje. Mada ne treba zanemariti ni činjenicu da se simptomi često pripisuju umoru ili „lošem danu“. Imajući ovo u vidu u nastavku vam otkrivamo kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe.

Šta je depresija i kako se razlikuje od obične tuge?

Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako prepoznati depresiju važno je razumeti šta ona zapravo jeste.

Depresija je poremećaj raspoloženja koji po svojoj jačini, trajanju i stepenu disfunkcionalnosti značajno odstupa od svakodnevnih „životnih“ promena raspoloženja. Dok je tuga univerzalna, zdrava emocija koju svi povremeno osećamo, depresija je složeniji poremećaj koji remeti sposobnost obavljanja najjednostavnijih svakodnevnih zadataka

Ključna razlika između njih je u trajanju i intenzitetu. Za postavljanje dijagnoze depresije, simptomi moraju biti prisutni svakodnevno, najmanje dve nedelje i značajno ometati svakodnevno funkcionisanje.

Važno je napomenuti da depresija nije znak slabosti. Reč je o bolesti centralnog nervnog sistema koja nastaje zbog hemijskih promena u nervnim ćelijama mozga. Ukoliko se ne leči može imati ozbiljne posledice, uključujući povećan rizik od razvoja drugih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. U najtežim slučajevima može dovesti do samoubistva.

Kako prepoznati depresiju kod sebe?

Da bi se postavila dijagnoza depresije, potrebno je da je prisutno najmanje pet simptoma istovremeno, svakodnevno, u periodu od dve nedelje. Međutim, i manji broj simptoma koji traje duže vreme može ukazivati na blagu depresivnu epizodu.

Ključni emocionalni i psihički simptomi su:

Trajna tuga, potištenost ili praznina – osećaj tuge koji ne prolazi, bez obzira na okolnosti;

Gubitak interesovanja i zadovoljstva – prestanak uživanja u aktivnostima koje su ranije donosile radost;

Gubitak energije i umor – osećaj iscrpljenosti čak i nakon odmora, bezvoljnost, tromost;

Osećaj krivice – preterano samookrivljavanje, osećaj da ste „teret“ drugima;

Osećaj beznađa i pesimizam – uverenje da nikada neće biti bolje;

Razdražljivost i nemir – kod nekih se depresija ispoljava i kroz bes i agresivnost, a ne samo kroz tugu;

Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka – problem sa fokusiranjem, zaboravljivost, neodlučnost.

Ove simptome prate i fizičke tegobe. Poremećaji spavanja, tj. nesanica, često buđenje u toku noći ili, pak, prekomerno spavanje, karakteristični su znaci depresije. Promene u apetitu i telesnoj težini, kao i smanjen libido mogu ukazivati na ovaj problem.

U fizičke simptome svrstavaju se i neobjašnjivi telesni bolovi – glavobolje, bolovi u stomaku, problemi sa varenjem, bolovi u mišićima koji nemaju jasan fizički uzrok.

Kako prepoznati depresiju kod bliske osobe?

Prepoznavanje depresije kod drugih može biti izazovno, posebno zato što mnogi ljudi vešto prikrivaju svoje stanje. Osobe sa depresijom često se trude da izgledaju srećno kada su u društvu. Mnoge od njih imaju spremne izgovore za svoje ponašanje. Ipak, postoji niz znakova na koje možete obratiti pažnju.

Socijalno distanca – osoba se izoluje, odbija pozive, ne želi da izlazi ili se druži;

Gubitak interesovanja – prestanak bavljenja hobijima ili aktivnostima koje su nekada bile važne;

Pad radne ili školske efikasnosti – kod mladih se to često ogleda u naglom padu školskog uspeha, a kod odraslih u smanjenoj produktivnosti na poslu;

Zanemarivanje izgleda i higijene – kod starijih osoba to može biti znak upozorenja;

Promene u obrascima spavanja i ishrane – primećujete da vaš bližnji jede mnogo više ili manje, da ne spava ili spava previše;

Pričanje o bezvrednosti – izjave poput „Ja sam loš“, „Nikad neće biti bolje“ ili „Ja sam teret“ mogu ukazivati na depresiju;

Česte izjavi o smrti – koje prate ekstremne promene raspoloženja ili znaci samopovređivanja zahtevaju hitnu stručnu pomoć.

Depresija je ozbiljna, ali lečiva bolest. Rano prepoznavanje simptoma i blagovremena terapija su ključni za uspešan oporavak. Zato još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana