Kako pobediti nesanicu izazvanu stresom i brigom?
Savremeni način života donosi brojne izazove koji mogu negativno uticati na kvalitet sna. Poslovni pritisci, finansijske brige, porodični problemi ili neizvesnost u vezi sa budućnošću često dovode do toga da, iako smo fizički umorni, ne možemo da zaspimo. Misli se neprekidno smenjuju, telo je napeto, a san postaje sve kraći i nemirniji. Kada ovakvo stanje potraje, dolazi do hronične neispavanosti, koja može značajno narušiti fizičko i mentalno zdravlje.
Povremena neprospavana noć nije razlog za zabrinutost, ali ukoliko problemi sa spavanjem traju nedeljama ili mesecima, važno je potražiti uzrok i pronaći odgovarajuće rešenje. Dobra vest je da se mogu uspešno prevazići. Zbog toga vam u nastavku otkrivamo kako pobediti nesanicu izazvanu stresom i brigom.
Kako stres i briga utiču na san?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako pobediti nesanicu izazvanu stresom i brigom morate znati kako oni utiču na ciklus spavanja.
Kada smo pod stresom, organizam aktivira prirodni mehanizam „fight or flight“. Tada se povećava lučenje hormona kortizola i adrenalina, koji organizam održavaju u stanju pojačane budnosti. Ova reakcija je korisna u opasnim situacijama. Međutim, dugotrajan stres može otežati opuštanje i uspavljivanje. Umesto odmora, mozak nastavlja da analizira probleme, planira naredni dan ili razmišlja o mogućim negativnim scenarijima.
Jedan od najvećih problema kod nesanice jeste to što sama briga zbog nespavanja dodatno pogoršava stanje. Mnogi ljudi počinju da razmišljaju: „Moram što pre da zaspim jer sutra imam važan dan.“ Upravo taj pritisak povećava napetost i otežava uspavljivanje. Vremenom krevet može postati mesto povezano sa brigom i frustracijom umesto sa odmorom.
Nesanica se ne odnosi samo na nemogućnost da zaspite. Ona donosi čitav niz problema sa snom, uključujući često buđenje tokom noći, prerano jutarnje buđenje, osećaj neispavanosti uprkos dovoljno vremena provedenog u krevetu, umor i pospanost tokom dana.
Kako pobediti nesanicu izazvanu stresom i brigom? Praktikujte tehnike opuštanja
Stručnjaci savetuju dve efikasne tehnike u borbi sa nesanicom. One su dizajnirane da brzo smanje fizičku i mentalnu napetost i pripreme vas za san.
Tehnika disanja 4-7-8
Ova tehnika se zasniva na drevnoj jogijskoj metodi pranajame i deluje kao prirodni lek za smirenje nervnog sistema. Pomaže vam da se fokusirate na dah, a ne na brige koje vas drže budnim.
Možete je izvoditi u ležećem ili sedećem položaju. Sve što treba da uradite jeste da vrh jezika naslonite na nepce, odmah iza gornjih zuba. Zatvorite usta i tiho udišite kroz nos dok brojite do 4. Zatim, zadržite dah dok brojite do 7 i na kraju izdahnite lagano kroz usta uz zviždući zvuk dok brojite do 8.
Da bi bio efikasan, ovaj ciklus morate ponoviti četiri puta. Na taj način ćete povećati nivo kiseonika u krvi i usporiti rad srca, čime se automatski aktivira parasimpatički nervni sistem koji smiruje telo.
Kognitivna premetačina
Cilj ove tehnike je da „premetate“ misli na način koji oponaša prirodno stanje uma pre spavanja. To su fragmentirane, nelinearne misli koje se javljaju dok tonemo u san.
Dok pokušavate da se uspavate odaberite nasumičnu reč, naprimer „klavir“. Za svako slovo te reči, smišljajte reči koje počinju na to slovo u trajanju od 5 do 8 sekundi. U primeru za klavir prve reči mogu biti kruška, krokodil, kosa, krug… Nikako nemojte birati logički povezane reči. Što su reči nasumičnije, to je bolje, jer angažuju vaš um na dovoljno dosadan način da spreči brige, ali ne toliko da vas razbudi.
Kako pobediti nesanicu izazvanu stresom i brigom? Promenite navike
Za dugoročno rešavanje problema potrebno je da uvedete drugačije rituale pred spavanje. Pre svega, redovno vreme buđenja. Kada se budite u isto vreme, telo lakše prepoznaje kada treba da se umiri i pripremi za san.
Forsiranje sna retko daje rezultate. Mnogo je korisnije da uvedete ritual smirivanja koji počinje ranije uveče. To može biti ostavljanje telefona 30 do 60 minuta pre spavanja, čitanje knjige ili slušanje lagane muzike. Ovi rituali imaju za cilj da telu i mozgu daju signal da se dan završava, te da je vreme za spavanje.
Održavanje zdravih životnih navika je ključ za normalan san. Zato se trudite da redovno vežbate. Ipak, vodite računa da nemate intenzivne treninge kasno uveče. Obratite pažnju i na ishranu. Obavezno izbegavajte velike obroke, kofein i alkohol pre spavanja.
Ako navedene tehnike i promene navika ne daju rezultate, vreme je da potražite stručnu pomoć. Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći u lečenju hroničnog stresa. Samim tim i u rešavanju problema nesanice.
Pročitaj Više
Zašto je mentalno zdravlje jednako važno kao fizičko?
Kada govorimo o zdravlju, većina ljudi najpre pomisli na fizičko stanje organizma. Redovni lekarski pregledi, zdrava ishrana, fizička aktivnost i briga o telu smatraju se osnovom zdravog života. Međutim, zdravlje ne podrazumeva samo odsustvo fizičkih tegoba. Da bismo zaista bili zdravi, potrebno je da vodimo računa i o svom mentalnom blagostanju.
Iako poslednjih godina se sve više ističe značaj očuvanja mentalnog zdravlja, mnogi ljudi ga i dalje zanemaruju. Razlog za to nije samo nedostatak vremena, već i brojne predrasude.
Istina je da su mentalno i fizičko zdravlje međusobno povezani i da jedno ne može biti potpuno dobro bez drugog. Upravo zato je važno razumeti zašto je mentalno zdravlje jednako važno kao fizičko i kako njegovo očuvanje utiče na kvalitet života.
Šta podrazumevamo pod mentalnim zdravljem?
Pre nego što otkrijete zašto je mentalno zdravlje jednako važno kao fizičko morate znati šta se pod njim podrazumeva.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše mentalno zdravlje ne samo kao odsustvo psihičkih poremećaja ili bolesti. U pitanju je stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi sa normalnim životnim stresovima, može raditi produktivno i doprinositi svojoj zajednici.
Osoba koja ima dobro mentalno zdravlje uglavnom može da prepozna i kontroliše svoje emocije, donosi promišljene odluke, uspešno upravlja stresom i prilagođava se promenama koje život donosi. To ne znači da takva osoba nikada neće osećati tugu, zabrinutost ili stres, već da poseduje unutrašnje resurse koji joj omogućavaju da se sa tim osećanjima izbori na zdrav način.
Mentalno zdravlje obuhvata i našu sposobnost da gradimo kvalitetne međuljudske odnose, razvijamo samopouzdanje i održavamo osećaj svrhe i zadovoljstva u životu.
Važno je naglasiti da mentalno zdravlje nije nepromenljivo stanje. Ono se menja tokom života pod uticajem različitih faktora kao što su životne okolnosti, stresne situacije, fizičko zdravlje, porodični odnosi, radno okruženje i društvena podrška. Upravo zbog toga je potrebno kontinuirano voditi računa o svom psihičkom blagostanju, jednako kao što brinemo o svom telu.
Veza između mentalnog i fizičkog zdravlja
Odgovaor na pitanje zašto je mentalno zdravlje jednako važno kao fizičko ukazuje na vezu između njih.
Mentalno i fizičko zdravlje su mnogo povezaniji nego što većina ljudi misli. Kada je mentalno zdravlje narušeno, posledice se vrlo često odražavaju i na fizičko stanje organizma. Isto tako, dugotrajni fizički zdravstveni problemi mogu značajno uticati na raspoloženje, emocionalnu stabilnost i psihičko blagostanje.
Najbolji primer povezanosti jeste stres. Kada smo pod stresom, organizam aktivira prirodni mehanizam odbrane poznat pod nazivom „fight or flight“. Tada se oslobađaju hormoni adrenalin i kortizol, koji pomažu da se izborimo sa trenutnim izazovima. Ukoliko stres traje nedeljama ili mesecima, mentalno zdravlje postaje narušeno, a sa njim dolazi i do fizičkih tegoba. Povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, oslabljen imunitet, problemi sa varenjem – samo su neki od njih.
S druge strane, ozbiljne fizičke bolesti često utiču na emocionalno stanje osobe i mogu povećati rizik od anksioznosti, depresije i osećaja bespomoćnosti.
Veza između mentalnog i fizičkog zdravlja nema samo negativni karakter. Pozitivno mentalno zdravlje može doprineti boljem fizičkom oporavku. Naime, ljudi koji imaju razvijene mehanizme upravljanja stresom, dobru podršku porodice i prijatelja i pozitivan pogled na život često lakše prolaze kroz teške periode u životu.
Zašto je mentalno zdravlje jednako važno kao fizičko? Zato što utiče na kvalitet života
Mentalno zdravlje ima ogroman uticaj na način na koji funkcionišemo iz dana u dan. Ono oblikuje naše misli, emocije, ponašanje i reakcije na različite životne situacije.
Kada smo psihički stabilni, lakše procenjujemo situacije i donosimo racionalne odluke. Samim tim, imamo bolji fokus i koncentraciju. Za razliku od psihičke stabilnosti, osobe koje se suočavaju sa hroničnim stresom, anksioznošću ili depresijom teško donose odluke. Čak i svakodnevne aktivnosti poput organizovanja vremena, obavljanja kućnih poslova ili planiranja obaveza mogu postati naporne kada je psihičko stanje narušeno.
Mentalno zdravlje igra ključnu ulogu i u kvalitetu naših međuljudskih odnosa. Način na koji komuniciramo sa partnerom, porodicom, prijateljima i kolegama često zavisi od našeg emocionalnog stanja. Kada se osećamo psihički stabilno, lakše izražavamo emocije, rešavamo konflikte i održavamo zdrave odnose. Nasuprot tome, dugotrajan emocionalni umor može dovesti do povlačenja iz društvenog života, razdražljivosti i problema u komunikaciji.
Ne treba zanemariti ni uticaj na samopouzdanje. Kada smo emocionalno stabilni, lakše prepoznajemo svoje kvalitete, postavljamo ciljeve i verujemo u svoju sposobnost da prevaziđemo prepreke. Ako postoje problemi sa mentalnim zdravljem mogu se javiti osećanja nesigurnosti, bezvrednosti i gubitka motivacije.
Dobro mentalno zdravlje dovodi do zdravih fizičkih navika. Osobe koje se osećaju dobro psihički češće vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i kvalitetu sna. Kada je mentalno zdravlje narušeno, može doći do promena apetita, nedostatka energije, poremećaja spavanja i zanemarivanje brige o sebi.
Briga o mentalno zdravlju nije obaveza, već temelj na kome se gradi ceo naš život, a psihološka podrška predstavlja značajnu pomoć u njegovom očuvanju. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Sindrom udovoljavanja drugima – Zašto stalno stavljamo tuđe potrebe ispred svojih?
U današnjem svetu, gde se vrednuje ljubaznost, prilagođavanje i timski duh, želja da se drugima ugodi često se smatra vrlinom. Međutim, u pojedini, slučajevima ta želja može prerasti u opsesivnu potrebu da se drugi usreće čak i po cenu sopstvenog zdravlja i mira. Tada ona prestaje da bude vrlina i postaje emocionalna zamka.
S obzirom da sindrom udovoljavanja drugima nije retka pojava, u nastavku vam otkrivamo sve što treba da znate o njemu.
Šta je sindrom udovoljavanja drugima?
Sindrom udovoljavanja drugima nije zvanična psihijatrijska dijagnoza. Ipak ovaj termin psiholozi koriste kako bi opisali obrazac ponašanja kod kojeg osoba konstantno nastoji da zadovolji potrebe drugih ljudi.
Zdrava ljubaznost podrazumeva ravnotežu između davanja i uzimanja. Za razliku od nje, kod sindroma udovoljavanja drugima ravnoteža je potpuno narušena. U pitanju je hronična, kompulzivna potreba da se udovolji očekivanjima drugih ljudi, često po cenu sopstvenih želja, vremena, energije i zdravlja. Samim tim davanje postaje jedino merilo vrednosti.
Osobe sa ovim sindromom ne pomažu drugima zato što su jednostavno ljubazne. One to čine iz straha da će nekoga razočarati, da će biti odbačene, da će izgubiti naklonost ili da će ispasti sebične. Njihovo samopouzdanje direktno zavisi od toga koliko su drugi zadovoljni njima. Takođe, odbijanje izvršenja neke radnje koju drugi zahtevaju može izazvati fizičku nelagodu.
Vremenom ovakav način funkcionisanja može postati toliko automatski da osoba više ni ne primećuje koliko često zanemaruje sebe zarad drugih. To dovodi do ozbiljnog narušavanja kvaliteta života.
Zašto nastaje sindrom udovoljavanja drugima?
Koreni ovog ponašanja najčešće se nalaze u detinjstvu i ranijim životnim iskustvima.
Deca koja su odrastala uz roditelje sa visokim očekivanjima obično smatraju da je ljubav uslovna. To znači da uče da je njihova vrednost direktno povezana sa time koliko udovoljavaju drugima. Ova uverenja često se prenose i u odraslo doba.
Kod mnogih ljudi potreba za udovoljavanjem proizlazi iz dubokog straha od odbacivanja. Zbog toga radije pristaju na stvari koje ne žele nego da rizikuju sukob ili razočaranje druge osobe.
U uzročnike se svrstavaju i traumatska iskustva. Emocionalno zanemarivanje, partnerske svađe pred decom, vršnjačko odbacivanje, fizičko ili psihičko zlostavljanje – samo su neki od faktora koji mogu doprineti razvoju potrebe za konstantnim prilagođavanjem drugima.
Sindrom udovoljavanja drugima može biti povezan i za niskim samoupozdanjem. Naime, osobe koje nemaju razvijen osećaj sopstvene vrednosti često traže potvrdu kroz zadovoljstvo drugih ljudi.
Kako prepoznati sindrom udovoljavanja drugima?
Sindrom udovoljavanja drugima se ne razvija preko noći. To je obrazac koji se gradi godinama, sve dok ne postane automatski.
Teško postavljanje granica u odnosima
Ovo je najočitiji i najčešći znak. Čak i kada ste preopterećeni, umorni ili jednostavno nemate želju, nikada nećete reći „ne“. Pristanak vam je lakši od odbijanja, jer je strah od razočaranja drugih jači je od vašeg umora.
Konstantno se izvinjavate
Izvinjavate se i kada niste krivi. Ako neko naleti na vas, vi kažete „izvinite“. Ako kasnite minut, izvinjavate se kao da ste zakasnili sat vremena. Ako iznesete svoje mišljenje koje se razlikuje od tuđeg, odmah dodajete „ali možda grešim“ . Ovo nije pristojnost, već strah od bilo kakve konfrontacije.
Osećate se odgovornim za tuđa osećanja
Ako je neko u vašem okruženju ljut, tužan ili razočaran, kod vas se javlja osećaj krivice. Pretpostavljate da ste vi uzrok i da je na vama da to „popravite“. Ovo je ogroman teret jer preuzimate odgovornost za emocije koje su zapravo tuđe.
Izbegavate sukobe po svaku cenu
Konflikt vam izaziva fizičku nelagodu. Čak i kada imate legitimnu primedbu ili kada vas neko povredi, radije ćete preći preko toga nego započeti neprijatan razgovor.
Stalno tražite potvrdu i odobravanje
Pre nego što donesete bilo kakvu odluku, pitate druge za mišljenje. Ovo ne radite zato što cenite tuđe savete, već zato što vam je potrebno odobravanje da biste bili sigurni u svoj izbor.
Briga o sebi nije sebičnost. Naprotiv, sposobnost da prepoznamo i poštujemo sopstvene potrebe predstavlja osnovu zdravih odnosa, emocionalne stabilnosti i dugoročnog psihološkog blagostanja.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da naučite kako da postavite granice, izrazite svoje mišljenje i kažete „ne“ kada je potrebno.
Pročitaj Više
Autofobija – Kada strah od samoće preuzme kontrolu nad životom
Zamislite osećaj kada ostanete sami kod kuće, bez partnera, cimera ili ukućana. Većina ljudi oseti prijatnu tišinu, priliku da se posvete sebi i stvarima koje voli da radi. Međutim, za pojedine ta tišina nije nimalo prijatna, već nepodnošljiva. Srce počinje ubrzano da im lupa, a misli preokupiraju najgori scenariji, te se osećaju da će ih panika progutati.
Ovakva osećanja su sasvim normalna povremeno. Posebno nakon prekida veze, gubitka voljene osobe ili preseljenja. Međutim, ako se javljaju često, čak i bez realnog povoda reč je o autofobiji.
S obzirom autofobija može ozbiljno da naruši kvalitet svakodnevnog života, prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje su ključni.
Šta je autofobija?
Autofobija je specifična fobija koja podrazumeva ekstreman, iracionalan i uporan strah od samoće, usamljenosti ili izolacije. Sam naziv ukazuje na prirodu problema. Ime potiče od grčkih reči „auto“, što znači „sam“ i „phobos“, tj. „strah“.
Važno je razlikovati autofobiju od običnog osećaja usamljenosti. Za razliku od povremene nelagode kada ste sami, autofobija karakteriše neproporcionalan odgovor na samu pomisao ili stvarnu situaciju boravka. Osećaj usamljenosti je kratkotrajan i blagog intenziteta, dok je fobija dugotrajna, a simptomi su toliko intenzivni da mogu da remete normalno funkcionisanje.
Još jedna važna razlika jeste u pojavi fizičkih simptoma. Naime, autofobiju prate fizičke tegobe, a kod prolazne usamljenosti oni izostaju ili se javljaju veoma retko.
Osobe koje pate od autofobije ne boje se nužno fizičke izolacije. Često se strah odnosi na emotivnu i socijalnu usamljenost. Dovoljno je da partner, član porodice ili prijatelj ne bude dostupan kako bi se javili osećaji nesigurnosti i anksioznosti.
Zašto se javlja autofobija?
Poput većine fobija, i strah od samoće nastaje kao rezultat kombinacije genetskih, psiholoških i faktora okolina.
Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih okidača. Obično se javlja kod dece koja su zanemarivana od strane roditelja. Čest je problem i dece koja su fizički ili emocionalno zlostavljanja, kao i onih koja su se suočila sa gubitkom nekog člana porodice.
Kod odraslih osoba glavni uzrok je posttraumatski stresni poremećaj. Zato od autofobije pate ljudi koji su doživeli ratno iskustvo, nasilje, prirodnu katastrofu… U tim slučajevima, fobija je sekundarni poremećaj, ali zahteva poseban tretman.
Ponekad, strah od samoće nije povezan sa konkretnim negativnim događajima, već sa strahom od potencijalnih opasnosti koje bi se mogle dogoditi kada ste sami. Može biti i pratilac anksioznih poremećaja. Pre svega, generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalne anksioznosti. Kod ovih osoba samoća može pojačati osećaj ugroženosti i nesigurnosti.
Ne treba zanemariti ni genetiku. Istraživanja pokazuju da 30% ljudi sa porodičnom istorijom anksioznih poremećaja ima genetsku predispoziciju za razvoj fobija.
Kako prepoznati strah od samoće?
Simptomi autofobije mogu varirati od blagih do ozbiljnih, a javljaju se i kada je osoba stvarno sama ili kada samo pomisli na mogućnost da će ostati sama.
Intenzivan strah od ostajanja sam je karakteristični znak. Prate ga napadi panike kada nema drugih ljudi u blizini. Konstantna zabrinutost da će bliske osobe otići ili umreti, kao i osećaj praznine kada ste sami, takođe, su znaci ove fobije.
Pored psiholoških, javljaju se i fizički simptomi kada je osoba suočena sa samoćom. Ubrzan rad srca, gušenje, bol ili stezanje u grudima, prekomerno znojenje – neki su od tih simptoma. U pojedinim slučajevima javlja se i mučnina, bol u stomaku, nesvestica.
Autofobija se manifestuje i promenama u ponašanju. One uključuju konstantno traženje društva kako bi se izbegla samoća, stalno proveravanje gde su vam bliske osobe i kada će se vratiti, pa i probleme sa spavanjem.
Strah od samoće je ozbiljan problem, ali uz odgovarajuću terapiju moguće je ublažiti simptome i vratiti kontrolu nad svojim životom. Zato ako se suočavate sa ovom fobijom potražite još danas pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Psihoterapija online – Prednosti i kome je namenjena
Mentalno zdravlje danas postaje sve važnija tema, jer sve više ljudi prepoznaje značaj razgovora sa psihologom. Međutim, ubrzan način života, nedostatak vremena, stres, fizička udaljenost ili osećaj nelagodnosti često predstavljaju prepreku da osoba potraži stručnu pomoć. Upravo zbog toga psihoterapija online poslednjih godina postaje sve popularniji oblik psihološke podrške.
U nastavku saznajte šta je, koje su njene prednosti i kome ovaj oblik podrške može najviše pomoći.
Šta je psihoterapija online i kako funkcioniše?
Online psihoterapija je savremeni oblik psihološke podrške koji omogućava razgovor sa psihoterapeutom putem interneta, bez potrebe za fizičkim dolaskom u ordinaciju. Sesije se najčešće održavaju preko video poziva, telefonskih razgovora ili specijalizovanih online platformi.
Iako se ne odvija u direktnom kontaktu sa psihologom, po svom sadržaju i ciljevima slična je klasičnoj terapiji uživo. Osnovni cilj online psihoterapije jeste pružanje emocionalne podrške, bolje razumevanje sopstvenih emocija, obrazaca ponašanja i životnih problema, kao i rad na mentalnom zdravlju i kvalitetu života. Takođe, iste su terapijske metode. One uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju, mindfulness, sistemsku terapiju…
Trajanje sesije je isto kao i uživo. Obično se kreće između 40 i 60 minuta, a odvija se u unapred dogovorenom terminu.
Kome je namenjena psihoterapija online?
Mnogi misle da je online savetovanje „samo za one koji ne mogu da dođu“. Zapravo, ono je namenjeno svima. Ipak, istraživanja pokazuju da postoje grupe ljudi kojima posebno odgovara.
Ljudi sa socijalnom anksioznošću ili agorafobijom
Upravo ljudi sa socijalnom anksioznošću ili agorafobijom najviše se plaše odlaska kod psihologa. Kod jednih je problem sam izlazak iz kuće, dok kod drugih to je strah od osude, pa i od kontakta očima. Zbog toga je online psihoterapija posebno pogodna za njih, jer ne moraju da napuštaju svoj dom, ne moraju da sede u čekaonici, niti da se plaše ko će ih videti kako ulaze u ordinaciju.
Ljudi sa zauzetim rasporedom (roditelji, radnici, studenti)
Roditelji sa malom decom, zaposleni koji stalno putuju, studenti – samo su neki od ljudi koji često nisu u mogućnosti da izdvoje 2 sata kako bi otišli na terapiju i vratili se kući. S obzirom da psihoterapija zahteva kontinuitet, online savetovanje se savršeno uklapa u njihov prenatrpani raspored.
Ljudi koji žive van većih gradova
U Srbiji je koncentracija psihologa i dalje najveća u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Oni koji žive u manjim mestima ili na selu mogu se sresti sa problemom nepostojanja adekvatne psihološke podrške. Srećom, psihoterapija online eliminiše prostornu udaljenost. Samim tim, povećava mogućnost izbora psihoterapeuta.
Ljudi sa fizičkim ograničenjima
Osobe sa invaliditetom, hroničnim bolestima koje otežavaju kretanje ili povredama – mogu da dobiju pomoć bez napuštanja kuće. To je posebno značajno za ovu grupu ljudi, jer je njima veoma često potrebna psihološka podrška da se izbore sa izazovima koje im donosi invaliditet.
Ljudi koji su u inostranstvu
Kulturološki, nije isto razgovarati sa psihologom u Nemačkoj ili Švedskoj, koji ne razume vaše specifične izazove života na Balkanu. Zato ljudi iz Srbije koji žive u inostranstvu radije biraju razgovor sa psihologom iz naše zemlje putem interneta. Dodatni razlog jeste lakša komunikacija na domaćem jeziku.
Ljudi koji jednostavno više vole online psihoterapiju
Neki ljudi se osećaju slobodnije kada nisu u istoj prostoriji sa psihologom. S obzirom da nema direktnog kontakta, opušteniji su u komunikaciji, posebno o temama koje ih „muče“. Istraživanja pokazuju da se u online terapiji neki klijenti brže otvore i postignu veći stepen iskrenosti nego uživo.
Koje su ključne prednosti online psihoterapije?
Jedna od glavnih prednosti jeste dostupnost. Zahvaljujući internetu ne morate da tražite najboljeg psihologa u svom gradu, već možete da radite sa bilo kojim psihologom u Srbiji ili čak u inostranstvu, bez obzira gde se on i vi fizički nalazite.
Udobnost i privatnost su druge na listi prednosti koju donosi psihoterapija online. Biti u svom prostoru, u dobro poznatom okruženju čini da se osećate sigurnije i pomaže da se brže opustite. Kada ste sigurni, lakše pričate o teškim stvarima.
Mnogi ljudi ne odlaze kod psihologa ne zato što ne žele pomoć, već zato što se stide. Online terapija rešava i ovaj problem. Klijenti mogu da prime pomoć iz sopstvenog doma, bez straha da će neko saznati da im je potrebna stručna podrška.
Ne treba zaboraviti ni fleksibilnost i kontinuitet. Terapija putem interneta obezbeđuje lakše prilagođavanje vašem dnevnom rasporedu. Na taj način se postiže i bolji kontinuitet u seansama. Čak i kada ste na putu nema potrebe da preskačete svoj termin.
Ipak, najveća prednost jeste visok nivo efikasnosti. Velika kanadska studija koja je obuhvatila šest sistematskih pregleda (meta-analiza) pokazala je da je online psihoterapija podjednako efikasna kao i terapija uživo za depresiju, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), generalizovani anksiozni poremećaj, socijalnu anksioznost i panični poremećaj. To znači da online terapija nije „druga klasa“, već potpuno ravnopravan, naučno potvrđen vid lečenja.
Ukoliko je psihoterapija online vaš izbor, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više