Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti?
Usamljenost je osećaj koji gotovo svaka osoba doživi u nekom periodu života. Iako je prirodno povremeno želeti samoću i vreme za sebe, dugotrajan osećaj usamljenosti može ozbiljno narušiti zdravlje. Anksioznost, depresivno raspoloženje, nesanica, overthinking, emocionalna iscrpljenost – samo su neke od posledica usamljenosti koja traje duže vreme.
Pored psihičkih tegoba, usamljenost dovodi i do fizičkih problema. Prema analizi objavljenoj na portalu Blue Cross Blue Shield, hronična usamljenost nosi isti rizik kao i pušenje 15 cigareta svakog dana, uz povećan rizik od moždanog udara za 32% i srčanih bolesti za 29%.
Nažalost, usamljenost je sve veći problem modernog doba. Ubrzan tempo, društvene mreže, rad od kuće, selidbe, raskidi, gubitak bliskih osoba ili problemi u odnosima doprineli su tome da se sve više ljudi bori sa osećajem praznine i emocionalne distance. Mnogi se osećaju usamljeno i dok su okruženi ljudima, čak i u društvu svojih najbližih.
Srećom, usamljenost nije trajno stanje. U nastavku vam, korak po korak, otkrivamo kako se izboriti sa osećajem usamljenosti.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Suočite se sa njom
Prvi instinkt kada osetimo bilo kakvu nelagodu, pa i usamljenost jeste da pobegnemo. U tim situacijama neki će upaliti TV, drugi skrolovati po Instagramu, dok će pojedini utehu potražiti u hrani i piću. Nije redak slučaj da se usamljene osobe preopterete poslom. Sve ove aktivnosti, zapravo, su distrakcije. One ne rešavaju problem, već ga samo odlažu. Zato je osnovni korak u borbi sa osećajem usamljenosti da se sa njim suočite.
Sledeći put kada osetite usamljenost, sedite na stolicu ili krevet zatvorite oči i recite sebi: „Osećam usamljenost. To je neprijatan osećaj, ali neće me ubiti. Samo ću biti sa njim 5 minuta“. Kada ne postoje distrakcije jasno ćete uočiti gde je taj osećaj najtenzivniji. Da li je u grudima, stomaku ili, možda, u grlu?
Nakon 5 minuta duboko udahnite i recite sebi: „Preživeo/la sam. Usamljenost je došla i prošla“. Ova jednostavna, a praktična vežba uči vas emocionalnoj regulaciji. Odnosno, veštini da budete sa neprijatnim osećanjem, a da vas ono ne preplavi.
Razbijte mit „svi su srećni osim mene“
Bez obzira što život ne možemo da zamislimo bez Instagrama, Facebooka i TikToka, moramo znati da su mnoge objave na njima iluzija. Ljudi tamo postavljaju samo savršene fotografije sa putovanja, sa zabava, sa partnerima. Ono što ne vidite jesu usamljene večeri, svađe, tugu, dosadu. Zato kada uporedite svoj život „iza kulisa“ sa njihovim „najboljim kadrovima“, automatski se osećate gore.
S obzirom da je uticaj društvenih mreža velik, najbolje je da ograničite vreme provedeno na njima. Preporučljivo je da pored naloga različitih ljudi, pratite i one koje govore o emocijama, psihološkim stavovima, pa i problemima. Na taj način moći ćete da se oslobite negativnih uverenja o sebi i svom životu.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Započnite dnevnik zahvalnosti
Možda zvuči kao kliše, ali dnevnik zahvalnosti, zaista, deluje. Međutim, nije dovoljno napisati „Zahvalna sam na krovu nad glavom“. Da bi vam pomogao u borbi sa usamljenošću neophodno je da se pridržavate pravila „Tri konkretne stvari“.
Naime, svake večeri, pre spavanja, napišite tri stvari na kojima ste zahvalni i zašto. Na primer: “Zahvalna sam na kafi koju sam popila jutros jer me je podsetila na ritual koji sam imala sa pokojnim ocem“. „Zahvalna sam na sunčanom danu jer me podseća na skori dolazak letnjeg odmora“. „Zahvalna sam na tome što me je prodavac u prodavnici oslovio sa draga. Osetila sam se viđeno“.
Ova vežba trenira vaš mozak da primećuje pozitivne momente u danu (koje inače usamljenost potpuno zaklanja).
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Postavite granice prema sebi
Usamljenost često ide ruku pod ruku sa lošim životnim navikama. Nedovoljno sna, loša ishrana, socijalna distanca, prekomerno konzumiranje cigareta – neke su od njih, kojima dodatno uništavate svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da postaviti granice prema sebi. Na primer: „Idem u šetnju svakog dana, minimum 20 minuta“; ili „Ne jedem posle 21h“ ili „Idem na spavanje pre ponoći“.
Da biste se izborili sa usamljenošću morate biti dosledni u ovim granicama, jer su one izraz samopoštovanja. Svaki put kada ih ispoštujete, šaljete sebi poruku da ste važni i da brinete o sebi.
Potražite stručnu pomoć
Ponekad, uprkos svim naporima, usamljenost ne prolazi. Obično je razlog za to činjenica da je ona deo većeg problema, poput depresije ili traume iz detinjstva.
U tom slučaju, neophodna je stručna pomoć. To nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće?
Rad od kuće poslednjih godina postao je deo svakodnevice miliona ljudi širom sveta.
Ono što je nekada bio privilegovan benefit pojedinih profesija danas je standard u mnogim kompanijama. Za to su zaslužni, pre svega, internet i pametni uređaji. Zahvaljujući njima, kancelarija se preselila u dnevnu sobu, kuhinju ili kućni radni kutak.
Na prvi pogled, rad od kuće deluje kao idealno rešenje. Oslobađa nas gužve u saobraćaju, dok donosi udobniju atmosferu i više vremena sa porodicom. Međutim, iza svih prednosti kriju se i brojni izazovi koji mogu ozbiljno uticati na mentalno zdravlje. Granica između privatnog i poslovnog života postaje sve tanja, te se radno vreme se produžava. Ujedno, osećaj izolacije i usamljenosti postaje sve češći problem.
Imajući ovo u vidu donosimo vam vodič koji otkriva kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće.
Zašto rad od kuće može negativno uticati na mentalno zdravlje?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće morate znati koje probleme donosi.
Iako mnogi smatraju da je rad od kuće manje stresan od rada u kancelariji, realnost često izgleda drugačije. Kada radite od kuće ne postoji jasna granica između privatnog i poslovnog segmnenta. Zbog toga je posao stalno prisutan, teško je „isključiti se“ nakon radnog vremena. Samim tim, dom umesto mira i odmora postaje mesto povezano sa stresom i obavezama.
Ovu činjenicu potvrđuju i istraživanja. Prema jednom, koju je sproveo Eurofound, više od 30% zaposlenih u EU koji rade od kuće, radi i izvan svog formalnog radnog vremena. To dovodi do povećanog rizika od stresa, nesanice i preopterećenja poslom. U IT sektoru je problem izraženiji. Čak 45% IT zaposlenih tvrdi da se od njih očekuje dostupnost i nakon službenog radnog vremena.
Drugi problem jeste socijalna izolacija. Nedostatak direktne komunikacije sa kolegama, kao i spontanih druženja nakon posla povećavaju osećaj usamljenosti. Verovali ili ne, usamljenost može biti neprijatna koliko i fizička bol, što pokazuju brojne studije.
Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Organizujte poseban radni prostor
Jedna od najvećih grešaka kod rada od kuće jeste rad iz kreveta, sa kauča ili za kuhinjskim stolom. Mozak veoma brzo počinje da povezuje prostor sa određenim aktivnostima. Ako radite iz kreveta teže ćete se opustiti, kvalitet sna može oslabiti, a osećaj mentalnog odmora postaje manji. Zbog toga je važno napraviti poseban radni kutak.
Dovoljan je mali radni sto i ergonomska stolica, koje nećete smestiti u svoju spavaću sobu. Obratite pažnju i na osvetljenje. Stručnjaci savetuju da je najbolje da radni sto postavite pored prozora, ako je to izvodljivo. Vodite računa i o urednosti. Čist i organizovan prostor smanjuje osećaj haosa, eliminišući rizik za pojavu stresa.
Postavite jasne granice između posla i privatnog života
Jedan od najvećih izazova rada od kuće jeste brisanje granice između poslovnog i privatnog života. Pored izdvojenog dela sa radnim stolom, važno je jasno definisanje radnog vremena. Odredite početak i kraj radnog dana i držite se toga. Nakon završetka posla obavezno isključite laptop čak i ako ste fizički ostali u istoj prostoriji.
Ukoliko računar ostane upaljen i nakon radnog vremena, pristigli e-mailovi i notifikacije sa poslovnih aplikacija privlačiće vam pažnju. Na taj način stvaraju osećaj da i dalje radite.
Psiholozi naglašavaju da je rutina ključna za očuvanje mentalnog zdravlja kod remote rada. Jednostavne navike, poput gašenja računara, presvlačenja nakon posla, odlaska iz radnog prostora nakon završetka smene, mogu vam u tome pomoći.
Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Održavajte socijalne odnose
Jedan od najvećih problema jeste socijalna izolacija. Nije redak slučaj da ljudi koji rade od kuće provode dane bez direktnog kontakta sa drugima i komuniciraju samo putem mejlova i video poziva. Vremenom se javlja osećaj usamljenosti.
Ljudi su društvena bića, te direktna komunikacija ima veliki uticaj na mentalno zdravlje. Druženje sa prijateljima i izlazak iz kuće nakon radnog dana sprečiće da vaš posao potpuno zameni društveni život.
Ukoliko ste u mogućnosti iskoristite prednosti coworking prostora. Ova specijalno uređena mesta za rad donose bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Fizička aktivnost je važnija nego ikada
Kod rada od kuće nivo fizičke aktivnosti obično drastično opada. Razlog za to leži u činjenici da nema odlaska do kancelarije, hodanja kroz grad, niti svakodnevnog kretanja. Kao posledica javlja se hronični umor, pad energije, loše raspoloženje, pa i povećana anksioznost.
Fizička aktivnost direktno utiče na lučenje hormona sreće, endorfina i serotonina. S obzirom na psihološku važnost vežbanja ljudima koji rade od kuće savetuju se svakodnevne šetnje nakon posla, kao i redovni nedeljni treninzi.
Imate pitanje o očuvanju mentalnog zdravlja dok radite od kuće? Psihološko savetovalište Sana je tu za vas!
Pročitaj Više
Strah od odbacivanja – Kako ga prepoznati i prevazići?
Gotovo svako se barem jednom u životu suočio sa situacijom u kojoj je poželeo nešto da uradi – da priđe osobi koja mu se sviđa, da se prijavi za posao iz snova, da iznese svoju ideju na sastanku – ali je odustao. Razlog odustajanja krije se u neprijatnom osećaju u stomaku koji se javio kada je pomislio „šta ako me odbije, ismeje ili odbaci?“.
Osećaj nelagode, treme, pa i blage anksioznosti koji se javlja u tim situacijama sasvim je normalan. Ne samo da je prirodan, već može imati i podsticajni efekat, jer nas uči da budemo oprezni i pažljivi. Međutim, problem nastaje kada preraste u parališući strah od odbacivanja.
Strah od odbacivanja može biti toliko intenzivan da utiče na vaše odnose, karijeru, samopouzdanje, pa i opšte zadovoljstvo životom. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam kako na vreme da ga prepoznate.
Šta je strah od odbacivanja?
Strah od odbacivanja je iracionalan i uporan strah od društvene isključenosti. On nije samo „obična trema“ koju osećamo pri prvom sastanku. To je duboko ukorenjen osećaj koji proizilazi iz naše potrebe da budemo prihvaćeni i da pripadamo.
Suštinska razlika između treme i ovog straha leži u tome na šta se tačno fokusiramo. Naime, trema je posledica naše želje da ostavimo dobar utisak i neizvesnosti ishoda. Zbog toga nas ona motiviše da se potrudimo. Nasuprot tome, strah od odbacivanja je usmeren na izbegavanje katastrofe. Osoba ne razmišlja „kako da se dopadnem“, već „kako da izbegnem užasnu katastrofu da me odbije“.
Zašto se javlja strah od odbacivanja?
U velikom broju slučajeva koreni ovog straha nastaju veoma rano, još u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba koja su kao deca bile emocionalno zanemarivana i odbacivana. Takođe, kod onih koji odrastali uz uslovnu ljubav, tj. koji su naučeni da ljubav zavisi od uspeha, poslušnosti ili dobrog ponašanja.
U pokretače spadaju i traumatična iskustva. Raskid, prevara, prijateljske izdaje, vršnjačko nasilje – samo su neki od događaja koji utiču da mozak pokušava da stvori zaštitu od buduće boli. Vremenom, ta zaštita često prerasta u stalni oprez i strah od novih odnosa.
Strah od odbacivanja se povezuje i sa niskim samopouzdanjem. Ljudi koji duboko sumnjaju u svoju vrednost češće veruju da će ih drugi napustiti ili odbaciti. Tada se javlja unutrašnji glas koji govori: „Nisam dovoljno dobar“, „Sigurno će me ostaviti“, „Ako pokažem pravo lice, neće me voleti“. Takve misli dodatno hrane anksioznost i nesigurnost.
Kako se strah od odbacivanja manifestuje?
Strah od odbacivanja retko kada ostaje samo u mislima. Naprotiv! On se odražava na celo naše biće, dovodeći do niza simptoma.
Emocionalni znaci su:
- konstantna potreba za ugađanjem drugima i traženje potvrde od okoline,
- strah od kritike i preterano reagovanje na nju,
- zamišljanje u svakoj situaciju najgoreg mogućeg scenarija,
- preterana generalizacija nakon neuspeha.
Fizički znaci su:
- ubrzan rad srca i znojenje dlanova,
- crvenilo ili osećaj vrućine,
- mučnina ili stezanje u želucu,
- osećaj „praznog uma“ i nemogućnost da smislite šta da kažete.
Obrasci u ponašanju:
- izbegavanje socijalnih situacija u kojima biste mogli biti procenjivani,
- preterano prilagođavanje i odustajanje od svojih stavova da ne biste izazvali neslaganje, pa i konflikt.
Kako prevazići strah od odbacivanja strah od odbacivanja?
Pre nego što išta promenite, morate da razumete sopstvene obrasce ponašanja. Medical News Today navodi da je prepoznavanje svog ponašanja prvi korak ka promeni. Ponekad je dovoljno samo zapisivati u dnevnik situacije kada ste osetili strah i šta ste tom prilikom uradili kako biste mogli da uvidite gde se krije problem.
Unutrašnji kritičar je veoma izražen kod osoba koje su suočavaju sa strahom od odbacivanja. Samim tim, njegovo prevazilažanje podrazumeva i učenje kako da ne budete previše surovi prema sebi.
Zamislite da vam je najbolji prijatelj upravo doživeo neuspeh. Da li biste mu rekli: „Pa što si i pokušavao, znao sam da neće uspeti“. Verovatno ne. Postupajte s istom dozom nežnosti prema sebi.
Strah od odbacivanja često dovodi do toga da prelazimo preko sopstvenih granica, tolerišući neprihvatljivo ponašanje drugih, poput zlostavljanja ili ponižavanja, kako ne bismo bili odbačeni. Zbog toga je neophodno da naučite kako da postavite granice u odnosima.
Iako zahteva istrajnost, strah od odbacivanja možete prevazići. U tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako postaviti granice prema sebi – Kad reći „dosta je“ sopstvenim očekivanjima
U svetu koji stalno podstiče postignuća, produktivnost i „rad na sebi“, lako je preći granicu između zdravog razvoja i preteranog pritiska. I dok često pričamo o tome kako da kažemo „ne“ drugima, retko razmišljamo o jednoj podjednako važnoj, ali zanemarenoj veštini. To je kako da kažemo „dosta je“ samima sebi.
Naša sopstvena očekivanja često su neumoljivija od bilo kog šefa ili rođaka. Ona nas teraju da budemo savršeni, da nikada ne pogrešimo, da uvek dajemo maksimum, da budemo najbolji roditelji, najuspešniji profesionalci, najbolji prijatelji. Međutim, kada ne uspemo da dostignemo te nerealne standarde, mi smo ti koji sebe kažnjavaju.
U ovom tekstu saznaćete kako da prepoznate kada od sebe tražite previše, zašto je to važno i kako postaviti granice prema sebi.
Šta znači postaviti granice prema sebi?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako postaviti granice prema sebi morate znati šta to podrazumeva.
Granice prema sebi podrazumevaju sposobnost da realno procenite svoje kapacitete i da ne prelazite sopstvene fizičke, emocionalne i psihičke limite. To znači da znate kada da stanete, kada da napravite pauzu i kada da kažete „dosta je“.
Postavljanje granica prema sebi ne treba tumačiti kao odustajanje od ciljeva. Naprotiv, sa njima možete da nastavite da se razvijate i rastete, ali uz očuvanje mentalnog zdravlja, energije i samopoštovanja. Zbog toga je ovaj koncept tesno povezan sa samoregulacijom, tj. sposobnošću upravljanja sopstvenim mislima, emocijama i ponašanjem.
Kako prepoznati da ste prešli granicu?
Za razliku od spoljašnjih obaveza, gde su zahtevi jasno definisani, unutrašnji pritisak često deluje tiho i postepeno. Upravo zato nije lako uočiti trenutak kada zdrava ambicija prerasta u iscrpljujući pritisak. Samim tim je prepoznavanje preteranog pritiska prvi korak u razmatranju kako postaviti granice prema sebi.
Mnogi ljudi shvate da su preterali tek kada se pojave ozbiljniji simptomi iscrpljenosti.
Hronični umor koji ne prolazi
Povremeni umor je normalan, ali ako se budite iscrpljeni čak i nakon odmora, to je jasan znak da ste preopteretili sebe. Ovaj tip umora nije samo fizički. U pitanju je emocionalni umor koji dovodi do mentalne iscrpljenosti, osećaja težine i nedostatka energije za svakodnevne aktivnosti.
Osećaj da „nikad nije dovoljno“
Ako imate utisak da ništa što uradite nije dovoljno dobro, čak i kada postižete objektivno dobre rezultate, moguće je da ste upali u zamku prevelikih očekivanja. Ovaj obrazac je često povezan sa perfekcionizmom, gde se standardi stalno pomeraju, a zadovoljstvo izostaje. Rezultat je konstantna frustracija i osećaj unutrašnjeg pritiska.
Gubitak motivacije i zadovoljstva
Kada pređete sopstvene granice, aktivnosti koje su vam nekada pričinjavale zadovoljstvo počinju da deluju kao obaveza. Motivacija opada, a umesto entuzijazma javlja se ravnodušnost ili čak otpor.
Unutrašnji kritičar koji ne prestaje
Svi imamo unutrašnji glas koji procenjuje naše postupke, ali kada taj glas postane previše strog i konstantno negativan, to može biti znak da od sebe tražite previše. Tipične misli uključuju: „Mogla sam bolje“ „Nisam uradila dovoljno“ „Drugi bi to bolje od mene“ Ovakav način razmišljanja direktno utiče na samopouzdanje i emocionalno stanje.
Fizički simptomi
Telo često reaguje pre nego što postanemo svesni problema. Konstantne glavobolje, napetost u mišićima, problemi sa snom, ubrzan rad srca – jasni su znaci preopterećenja i hroničnog stresa.
Kako postaviti granice prema sebi bez osećaja krivice?
Postavljanje granica nije slabost, već znak zrelosti i brige o sebi. Prvi korak jeste da naučite da prepoznate svoje limite. Mnogi ljudi su navikli da ignorišu signale koje im telo i emocije šalju, što vremenom dovodi do iscrpljenosti.
Kako se trenutno osećam? Da li sam umorna ili pod stresom? Da li ovo radim iz želje ili iz pritiska? Ova i slična pitanja mogu vam pomoći u tome da prepoznate signale koje vam telo šalje.
Drugi korak je definisanje realnih očekivanja. Umesto rigidnih ciljeva, postavite one koji su ostvarivi. Ipak, ostavite prostor za prilagođavanje, jer je fleksibilnost osnova prilagođavanja nastalim promena. Ujedno i korak ka ispunjenju ciljeva.
Ključnu ulogu u postavljanju granica ima i odmor. Odmor ne bi trebalo da bude nagrada nakon iscrpljenosti, već redovan deo rutine. Kvalitetan odmor može uključivati kratke pauze tokom rada, boravak u prirodi, aktivnosti koje vas opuštaju. Redovan odmor povećava produktivnost i poboljšava fokus.
Obavezno razvijajte samopouzdanje. Kada verujete u sebe, manje ćete osećati potrebu da se stalno dokazujete. Takođe, vežbajte samosaosećanje. Budite prema sebi onakvi kakvi biste bili prema bliskoj osobi. Ovaj pristup je povezan sa konceptom self-compassion, koji podrazumeva razumevanje i prihvatanje sopstvenih nesavršenosti.
Postavljanje granica je veština koja se razvija vremenom. Zbog toga je važno da pratite sopstveni napredak. Odnosno, da pratite kako se osećate i kako se vaš odnos prema sebi menja. Male promene, poput uzimanja pauze bez krivice, realnije planiranje dana, smanjenje samokritike, mogu imati veliki dugoročni efekat.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa simptomima iscrpljenosti, zbog nedostatka granica, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više