Lečenje hroničnog stresa – Vaš put ka boljem i kvalitetnijem životu
Lečenje hroničnog stresa ima ključnu ulogu za očuvanje ne samo fizičkog, već i mentalnog zdravlja.
U svetu sa velikim zahtevima, stalnim pritiscima na poslu i brojnim porodičnim obavezama, stres je postao svakodnevnica. Obično je izazvan specifičnih, kratkoročnim događajaima, kao što je bezazlena rasprava sa partnerom, loša ocena deteta ili neočekivani trošak. Ove stresne situacije povećavaju nivoe kortizola i adrenalina, dovodeći do „fight or flight“ reakcije.
Za razliku od aktunog, hronični stres se vremenom nakuplja, jer proističe iz dugotrajnih, nerešenih problema. Nezdrava veza, stalni finansijski teret, stalno nezadovoljstvo na poslu – najčešći su pokretači ove vrste stresa.
Nažalost, hronični stres je široko rasprostranjen, ali često neprimećen problem. Istraživanja pokazuju da se oko 30 odsto odrasle populacije suočava sa njim. Pri čemu je stres kod žena češći u odnosu na muškarce.
Simptomi hroničnog stresa
Pre nego što krenete da razmatrate lečenje hroničnog stresa morate znati koji su njegovi simptomi.
Nedostatak energije, ekstremni umor, čak i odmah pri buđenju ili nesanica – karakteristični su znaci hroničnog stresa. Prate ih poteškoće u koncentraciji, osećaj bespomoćnosti, nisko samopoštovanje, pa i anksioznost. Kod nekih je prisutna i razdražljivost i gubitak seksualne želje.
Hronični stres se može manifestovati i fizičkim simptomima. Tu spadaju, pre svega, učestale glavobolje. Zatim, problemi sa varenjem, promene u apetitu, bolovi u mišićima.
S obzirom da se razvija postepeno, simptomi se vremenom akumuliraju. Ovo podmuklo nagomilavanje čini da se mnogi ljudi njima prilagođavaju. Umesto da ih prepoznaju kao znake ozbiljnog problema često ih tumače kao normalnim tokom svakodnevnog života. Upravo to čini hronični stres opasnim.
Ukoliko se lečenje hroničnog stresa na vreme ne započne može dovesti do niza zdravstvenih problema. Gastritis, čir na želucu, srčane bolesti, hipertenzija, dijabetes i problemi u radu štitne žlezde – samo su neke od njih.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o terapijama za hronični stres.
Efikasne terapije za lečenje hroničnog stresa
Uobičajeni pristup lečenju hroničnog stresa uključuju psihoterapiju, mindfulness i promenu načina života.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže pojedincu da identifikuje i promeni negativni obrasce razmišljanja i ponašanja koja doprinose stresu. Takođe pomaže u učenju tehnike opuštanja i veštine suočavanja.
Mindfulness terapija se fokusira na svest o sadašnjem trenutku i prihvatanje kako bi se smanjili stres i anksioznost. Pomaže kod mentalnog „preopterećenja“.
Često se primenjuje i psihodinamička terapija. Ova terapija istražuje nesvesne obrasce i prošla iskustva koja mogu doprinositi stresu. Veoma korisne su i terapija ekspozicije i integrativne terapije (koje kombinuju različite pristupe).
Briga o sebi u upravljanju stresom
Borba sa hroničnim stresom podrazumeva i promenu načina života.
Fizička aktivnost je moćno sredstvo za ublažavanje stresa. Stručnjaci savetuju redovno vežbanje u trajanju od 150 minuta nedeljno. Pri čemu vežbe ne moraju biti intenzivne. Dovoljna je vožnja biciklom ili brzo hodanje.
Zdrav san je obavezan. Uspostavite redovan raspored spavanja u kontinuitetu 7 do 9 sati u toku noći. Obavezno stvorite opuštajuću rutinu pred spavanje.
Nemojte zaboraviti na ishranu. Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, proteinima i integralnim žitaricama može poboljšati vaše raspoloženje i nivo energije. Zato ograničite prerađenu hranu, nezdrave masti i rafinisane šećere. Smanjite i unos kofeina i alkohola, jer mogu pogoršati stres i anksioznost.
Upravljenje stresom znači upravljenje vremenom. Naučite da dajete prioritet zadacima, efikasno upravljate svojim vremenom i izbegavate preterano obavezivanje. U protivnom može doći do preopterećenja koje vodi ka hroničnom stresu.
Tehnike opuštanja, poput joge i meditacije, pružaju veliku pomoć u oslobađanju svakodnevnog stresa. Samim tim sprečavaju njegovo nagomilavanje.
Lečenje hroničnog stresa je kompleksno, te na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka, nažalost, nije retka pojava.
Rastanak znači mnogo više od kraja ljubavi. On predstavlja kraj nekih vaših planova, dnevne dinamike, sigurnosti, pa i načina života. Zapravo, to je kraj jednog dela vašeg života. Zbog toga se opravdano smatra jednim od najstresnijih životnih događaja.
Prema poznatoj Holms-Raheovoj skali životnih stresnih događaja, koja rangira događaje po intenzitetu stresa koji mogu izazvati, rastanak se nalazi čak na 2. mestu. Odmah nakon gubitka bliske osobe.
Imajući ovo u vidu ne čudi što sa sobom donosi niz emocija. Osećaj tuge i bola sasvim su normalni pratioci rastanka. Neretko se javlja i osećaj krivice, bez obzira da li ste vi bili inicijator rastanka ili ne. Ukoliko ova osećanja potraju duži period mogu da prerastu u depresiju.
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka je izazvana kombinacijom psiholoških, socijalnih i bioloških faktora. Ona je, pre svega, emocionalna reakcija na gubitak emotivne i životne sigurnosti. Ma koliko su česti problemi u partnerskim odnosima, mnogima partner predstavlja emocionalnu, socijalnu i finansijsku sigurnost. Nakon rastanka dolazi do osećaja praznine i nesigurnosti, što može izazvati anksioznost i tugu.
U pokretače se svrstava i osećaj neuspeha. Naime, mnogi rastanak doživljavaju kao lični neuspeh, te se javlja krivica. Posledica toga može biti manjak samopouzdanja koji povećava rizik od depresije.
Rastanak donosi veliku promenu načina života. Ta promena primorava ljude da se nose sa novim izazovima sa kojima možda ranije nisu bili upoznati, što zauzvrat može biti veoma stresno. Povećani nivo stresa vremenom može dovesti do depresije.
Stres, takođe, povećava nivo kortizola i narušava ravnotežu neurotransmitera, što može izazvati simptome depresije.
Koji su simptomi depresije nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka može imati emocionalne, kognitivne, fizičke i socijalne simptome. Oni variraju od blažih do veoma ozbiljnih.
Dugotrajna tuga i osećaj praznine su karakteristični emocionalni znaci. Prate ih bezvoljnost i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale. U pojedinim slučajevima javljaju se stid, pa i bes na bivšeg partnera ili sebe.
Osobe koje pate od depresije nakon rastanka često izbegavaju okupljanja sa porodicom i prijateljima. Zbog toga je društvena izolacija glavni socijalni simptom.
U kognitivne znake spadaju problemi sa koncentracijom, poteškoće u donošenju odluka, kao i opsesivne misli o bivšem i prošlosti. Ponekad je prisutno negativno razmišljanje o budućnosti.
Depresija donosi i niz fizičkih simptoma. Umor, manjak energije, promene apetita, glavobolje, stomačni problemi, problemi sa spavanjem – neki su od njih.
Kako se nositi sa depresijom nakon rastanka?
Priznavanje sopstvenih osećanja bez osuđivanja je ključno za suočavanje sa depresijom nakon rastanka. To će vam omogućiti emocionalno isceljenje.
Briga o sebi fizički može značajno poboljšati vaše mentalno zdravlje. Stručnjaci savetuju da redovno vežbate i vodite računa o zdravoj ishrani. Ove navike će vam podići raspoloženje i nivo energije. Samim tim i olakšati upravljanje emocionalnim stresom.
Ma koliko nemate volje za društvenim aktivnostima, morate znati da izolacija pogoršava depresiju. Umesto povlačenje u sebe izaberite druženje sa najbližima. Oni vam mogu pružiti emocionalnu podršku i utehu tokom teških vremena, podsećajući vas da niste sami.
Ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Putem različitih tehnika, psiholozi i psihoterapeuti mogu vam pomoći u suočavanju i upravljanju depresijom. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Psihoterapija – Vaš put ka emocionalnom i psihičkom zdravlju
Psihoterapija predstavlja profesionalni proces pružanja pomoći ljudima koji se suočavaju sa emocionalnim, mentalnim, ponašajnim i međuljudskim problemima. Iako se nekada doživljavala kao tabu tema, danas je psihoterapija sve više prepoznata kao dragocen alat u očuvanju mentalnog zdravlja i unapređenju kvaliteta života.
U psihoterapiji se kroz razgovor sa stručnjakom – psihologom ili psihoterapeutom – radi na razumevanju svojih osećanja, ponašanja, obrazaca mišljenja i međuljudskih odnosa. Ona ne mora biti rezervisana samo za teške životne krize – korisna je i kada želimo bolje da upoznamo sebe, razvijemo svoje potencijale i poboljšamo svakodnevno funkcionisanje.
Kada je psihoterapija potrebna?
Postoje različite situacije kada osoba može potražiti psihološku pomoć.
Nekada su to akutne životne krize, dok su ponekad u pitanju hronični problemi koji traju godinama. Ono što je važno jeste da se svaka osoba koja oseća patnju, zbunjenost, unutrašnji nemir ili ne može da izađe na kraj sa svakodnevnim obavezama – slobodno može obratiti za stručnu pomoć.
Depresija
Jedan od najčešćih razloga za traženje psihoterapije jeste depresija. Ljudi koji se bore sa depresijom mogu osećati dugotrajnu tugu, bezvoljnost, gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo, kao i probleme sa spavanjem, ishranom i koncentracijom. Često imaju negativnu sliku o sebi i svetu, osećaj bespomoćnosti i beznade. Psihoterapija pruža prostor za izražavanje tih osećanja, razumevanje njihovih uzroka i razvijanje strategija za izlazak iz depresivnog stanja.
Anksioznost
Drugi čest razlog je anksioznost – stanje stalne brige, napetosti i osećaja da će se nešto loše dogoditi. Osobe koje pate od anksioznih poremećaja često imaju fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, znojenja, vrtoglavice i problema sa disanjem. Strah od budućnosti, neuspeha, procene drugih ljudi ili čak napadi panike mogu znatno otežati svakodnevni život. Kroz psihoterapiju se uče tehnike relaksacije, identifikuju okidači anksioznosti i razvija osećaj kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama.
Problemi u braku i vezi
Još jedan čest razlog zbog kog ljudi traže psihološku podršku su problemi u braku ili partnerskom odnosu. Nesuglasice, nedostatak komunikacije, ljubomora, neverstvo ili različiti pogledi na život često dovode do ozbiljnih konflikata.
Porodična psihoterapija omogućava parovima da u sigurnom i neutralnom okruženju izraze svoja osećanja, nauče bolje da komuniciraju i razviju međusobno razumevanje i empatiju. Cilj nije uvek da se veza „spasi“, već da se dođe do rešenja koje će biti najzdravije za oba partnera.
Gubitak bliske osobe
Psihoterapija je izuzetno korisna i u periodima gubitka bliske osobe. Tuga nakon smrti voljenog bića je prirodan proces, ali kada traje predugo, prelazi u depresiju ili ometa funkcionisanje, tada je važno potražiti pomoć. Psihoterapeut može pomoći u procesu tugovanja, izražavanju emocija, pronalaženju smisla i postepenom povratku u život nakon gubitka.
Osim pomenutih, mnogi se obraćaju psihološkom savetovalištu zbog problema kao što su nesigurnost, nisko samopouzdanje, perfekcionizam, trauma iz detinjstva, problemi sa identitetom, profesionalna kriza, problemi sa roditeljstvom, zavisnosti i mnogi drugi. Psihoterapija ne nudi brza rešenja, ali pruža prostor u kome osoba može da istraži sebe, dobije podršku i nauči kako da se nosi sa izazovima na zdrav način.
Psihološko savetovalište Sana – podrška kada vam je najpotrebnija
Ako se suočavate sa bilo kojim od pomenutih problema ili jednostavno osećate da vam je potreban razgovor i podrška, psihološko savetovalište Sana vam stoji na raspolaganju. Naš tim stručnjaka pruža diskretnu, profesionalnu i empatičnu pomoć u sigurnom okruženju. Bilo da ste u krizi, u potrazi za sobom ili želite da poboljšate kvalitet svog života, znajte da niste sami.
U savetovalištu Sana verujemo da svaki čovek ima kapacitet za promenu i rast. Na tom putu – ne morate ići sami!
Pročitaj Više
Anksiozni poremećaji – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Anksiozni poremećaji su psihički poremećaji koje karakteriše prekomeran i dugotrajan osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, koji nisu u skladu sa stvarnom situacijom.
Sasvim je normalno ponekad imati izvesnu anksioznost. Možete osećati nervoznu ili strah kada treba da donesete važnu odluku u životu, dok čekate rezultate testa ili se spremate za razgovor za posao. U pojedinim slučajevima anksioznost može biti i korisna. Ona nam pomaže da primetimo opasne situacije i fokusiramo našu pažnju kako bismo ostali bezbedni.
Međutim, anksiozni poremećaji su mnogo više od povremene nervoze i strepnje. Njihov intenzitet je toliko jak da ometaju naše svakodnevno funkcionisanje. Pri čemu dovode do preteranih nekontrolisatih reakcija koje nisu srazmerne situaciji.
Anksiozni poremećaji su najrasprostranjeniji tip mentalnog poremećaja na globalnom nivou. Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 30 odsto odraslih osoba.
Zašto se javljaju anksiozni poremećaji?
Kao i kod drugih mentalnih zdravstvenih stanja, tačan uzrok nije poznat. Zato se smatra da anksiozni poremećaji nastaju kombinacijom više faktora. Pre svega, faktora okoline.
Težak ili dugotrajan stres može promeniti ravnotežu neurotransmitera koji kontrolišu vaše raspoloženje. Na taj način stvaraju se povoljni uslovi za razvoj anksioznog poremećaja. Doživljavanje traumatičnog događaja takođe može izazvati anksiozne poremećaje
Važnu ulogu ima i genetika. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je neki od njih već registrovan u porodici.
U pokretače se svrstava i hemijski disbalans neurotransmitera i hormona, kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Anksioznom poremećaju mogu doprineti i promene u mozgu. Naime, deo mozga koji se naziva amigdala ima ulogu u detektovanju opasnosti. Ukoliko postoji preosetljivost amigdale povećan je rizik od stvaranja „lažnih uzbuna“ u bezopasnim situacijama.
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) karakteriše prekomerna, česta i nerealna briga o svakodnevnim stvarima. To mogu biti poslovne obaveze, porodica, zdravlje, kućni poslovi ili neke druge uobičajne situacije. Povezan je sa najmanje dve ovakve strepnje u toku dana, te dovodi do stalnog straha i osećaja preopterećenosti. Zapravo, osobe sa ovim problemom se stalno pitaju „šta ako…..“.
Panični poremećaj uključuje višestruke neočekivane napade panike. Glavna karakteristika stanja je da se napadi dešavaju bez upozorenja i nisu posledica drugog mentalnog ili fizičkog stanja. Prate ih fizički simptomi, kao što su gušenje, vrtoglavica, bol u grudima.
Agorafobija u najširem smislu predstavlja strah od javnog prostora. Tačnije, situacija u kojima bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. Može dovesti do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.
Socijalni anksiozni poremećaj predstavlja intenzivan i kontinuirani strah od ponižavanja ili osude u društvenim situacijama. Zbog toga osobe sa ovim poremećajem izbegavaju da drže javne govore, kontakte sa nepoznatima, čak i da jedu pred drugima.
Poremećaj separacione anksioznosti se manifestuje iracionalnim, preternim strahom koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Iako se njegova pojava kod dece smatra normalnom fazom detinjstva, može se javiti i kod odraslih. Tada dovodi do brojnih problema u svakodnevnim aktivnostima.
Selektivni mutizam karakteriše nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, uprkos sposobnosti govora. Obično se javlja kod dece.
Specifične fobije donose jak, iracionalan strah od konkretnih objekata ili situacija. Na primer strah od pauka, visine, vožnje avionom… Osoba je svesna da strah nije realan, ali ne može da ga kontroliše.
Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“, niti nestaju sami od sebe. Zato na vreme potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Postporođajni PTSD – Šta je i zašto se javlja?
Postporođajni PTSD, tj. posttraumatski stresni poremećaj nakon porođaja je psihički poremećaj koji nastaje kao posledica traumatskog iskustva tokom porođaja. Može se razviti i iz traumatičnog iskustva koje se dogodilo pre ili neposredno nakon porođaja.
Iako se o postporođajnoj depresiji više govori, zbog rasprostranjenosti, ne treba zanemariti ni ovaj problem. Istraživanja pokazuju da se postporođajni PTSD javlja kod oko 6 odsto žena u svetu.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja postporođajni PTSD?
Posttraumatski stresni poremećaj, generalno, nastaje usled doživljavanja jednog ili više traumatskih incidenata koji su ostavili trag u svesti. U slučaju postporođajnog PTSP-a, traumatski incident koji ga pokreće direktno uključuje trudnoću, porođaj ili događaj vezan za porođaj koji je rezultirao traumatskim iskustvom.
Najčešće je u pitanju težak, dug i bolan porođaj. Zatim, hitan carski rez ili upotreba vakuuma na bebi tokom porođaja. Opasnost po zdravlje bebe ili majke, kao i gubitak bebe, takođe, mogu biti pokretači problema. Mada i druge komplikacije u trudnoći i tokom porođaja se svrstvaju u potencijalne uzročnike. Postporođajno krvarenje, histerektomija, preeklampsija ili eklampsija – neki su od njih.
Nažalost, postporođajni PTSD se može javiti i usled neadekvatne komunikacije, nepoštovanja, pa i nedostatka brige od strane medicinskog osoblja.
Samo zato što je žena pretrpela traumu tokom trudnoće ili porođaja ne znači nužno da će razviti postporođajni PTSP. Drugi faktori rizika čine žene podložnijim razvoju simptoma PTSP-a. To su, pre svega, istorija prošlih trauma, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje ili nesreće.
Žene koje pate od depresije ili anksioznosti su sklonije razvoju postporođajnog PTSP-a. Veća je verovatnoća da će se javiti i kod onih koje su već doživele loše iskustvo sa zdravstvenim radnicima, kao i koje nemaju podršku bližnjih.
Koji su simptomi postporođajnog PTSP-a?
Postporođajni PTSP ima poseban skup simptoma. Oni se razlikuju od postporođajne depresije, anksioznosti ili drugih postporođajnih mentalnih zdravstvenih stanja.
Višestruko ponovno proživljavanje traume na nametljiv i nekontrolisan način, kao i flashbackovi i noćne more su karakteristični znaci. Prate ih stalna napetost, preterana budnost (hipervigilnost) ili svesnost o percipiranim pretnjama i opasnosti. Prisutna je i anksioznost i napadi panike.
Žene sa postporođajnim PTSP-om aktivno izbegavaju sve što može pokrenuti sećanje na traumu. To uključuje odlazak u bolnicu, pa i sam razgovor o trudnoći i porođaju. Suočavaju se i sa problemima sa spavanjem koncentracijom ili pamćenjem stvari. Kod pojedinih se javlja i osećaj krivice i distanciranja od bližnjih.
Postporođajni PTSP može da izazove i fizičke simptome, poput bolova u stomaku ili glavobolje.
Postporođajni PTSP nije isto što i postporođajna depresija
Iako su postporođajni PTSP i postporođajna depresija vrste postporođajnih poremećaja mentalnog zdravlja, to su veoma različita stanja.
Postporođajni PTSP je uzrokovan doživljavanjem traume. Sa druge strane, postporođajna depresija je obično izazvana kombinacijom hormonskih promena i dodatnog stresa i odgovornosti nakon rođenja bebe.
Primarni simptomi postporođajnog PTSP-a su nametljiva sećanja, hipervigilantnost, izbegavanje i emocionalna utrnulost. Primarni simptomi postporođajne depresije su ekstremna tuga i često plakanje.
Postporođajni PTSD nije znak slabosti. To je stvarna reakcija na teško iskustvo, koje može negativno da utiče na vaš život. Zato je važno na vreme da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više