јануар 2025

Šta je emocionalna ucena i kako se nositi sa njom?

Emocionalna ucena predstavlja oblik manipulacije u kojem jedna osoba koristi strah, krivicu, obavezu ili druge emocionalne faktore kako bi kontrolisala ponašanje druge osobe. Cilj ovakvog ponašanja jeste postizanje onog što želi od druge osobe. Pri čemu postoji direktna ili indirektna pretnja ukoliko se to ne obavi.

Prema definiciji, emocionalna ucena je moćan oblik manipulacije, jer dolazi od strane bliskih ljudi. Obično se javlja u nezdravim vezama, uključujući i međuljudske odnose među prijateljima. Međutim, poslednjih godina sve je izraženija i u poslovnom okruženju. U tom slučaju jedan kolega manipuliše drugim da bi postigao neku svrhu ili ispunio svoje zahteve, koji su vezani za posao. Dok se žrtva oseća frustrirano, pa i uplašeno.

S obzirom da emocionalna ucena negativno utiče na dobrobit žrtve psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa njom.

Glavne karakteristike emocionalne ucene

Emocionalna ucena je zasnovana strahu, krivici i obavezi. Naime, emocionalni ucenjivač koristi strah od gubitka, osećaj krivice ili osećaj obaveze kod žrtve kako bi manipulisao njenim ponašanjem. Klasičan primer jeste rečenica: „Ako me zaista voliš, nećeš mi reći ne.“

Pretnje i obećanja su karakteristični za emocionalnu ucenu. Kako je vešt manipulator, osoba koja ucenjuje se služi pretnjama kao sredstvom pritiska. Sa druge strane, pruža obećanja koja predstavljaju mamac da žrtva postupi po njegovoj želji. Na primer: „Ako to ne uradiš, naš odnos će se promeniti.“

Još jedna važna karakteristika jeste eksploatacija emocija. Ucenjivači često pokazuju lažni osećaj brige i saosećanja. Time teže da preuveličaju sopstvenu patnju kako bi izazvali željenu reakciju kod žrtve.

Neretko se služe i iskrivljenom stvarnošću. Odnosno, predstavljaju situacije kako bi izgledalo da je žrtva odgovorna za njihove emocije ili probleme. Na primer: „Ti si kriv/a što sam ja ovakav/ovakva.“

Kako funkcioniše emocionalna ucena?

Da biste mogli da prepoznate emocionalnu ucenu, morate znati njene faze.

Prva faza jeste zahtev. U njoj ucenjivač postavlja ono što želi da druga osoba uradi. Ponekad je to jasno izraženo, a ponekad samo navodi očekivanje. Ono što je važno jeste osećaj pritiska ili hitnosti, koji zahtev nosi.

Kako zahtev prevazilazi želje, a možda i mogućnosti žrtve, ona izražava neslaganje ili nelagodnost u vezi sa zahtevom. U ovoj fazi, tzv. otpora, žrtva pokušava da potvrdi svoje granice. Međutim, ucenjivač ih ignoriše i ne želi da pravi kompromise.

Sledi pritisak. Ucenjivač koristi emocionalnu manipulaciju i srodne taktike kako bi naterao žrtvu da mu se povinuje. Kao posledica toga dolazi predaja.

Da bi izbegla sukob ili bilo kakve druge negativne komplikacije, žrtva popušta. Tima smanjuje svoje samopouzdanje i nesvesno daje ucenjivaču dodatnu kontrolu i moć.

Poslednja faza vezana je za ponavljanje. Emocionalna ucena ima ciklični karakter. Ucenjivač shvata da taktika funkcioniše i nastavlja da je koristi.

Kako se izboriti sa emocionalnom ucenom?

Prvi i najvažniji korak jeste da prepoznate emocionalnu ucenu. Tek onda možete krenuti u borbu sa njom.

Imajte u vidu da žrtve često reaguju na zahteve ucenjivača automatski, tj. bez razmišljanja. Zato je od vitalnog značaja da ranije prekinete transakciju ucene. Rečenice tipa: „Ovo je previše važno da bismo brzo doneli odluku“ mogu vam u tome pomoći.

Kada se odvojite od trenutne situacije koju je ucenjivač stvorio, možete jasno da sagledate informacije. One ća vam pokazati kako treba da reagujete. Bez obzira da li rešite da udovoljite zahtevu ili ne, znajte da svaku odluku treba da donesete isključivo na osnovu sopstvenih potreba i želja. To znači da morate da se pridržavate svojih granica.

Emocionalnu ucenu ne treba olako shvatiti. Osim smanjenog osećaja lične vrednosti, ona može da dovede do hroničnog stresa, anksioznosti i osećaja emocionalnog iscrpljivanja.

Ukoliko ne možete sami da se izborite sa njom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Kako se izboriti sa osećajem krivice?

 Kako se izboriti sa osećajem krivice? Pitanje koje postavljaju mnogi ljudi širom sveta.

Svako je makar jednom u životu imao osećaj krivice. U pitanju je samosvesna emocija koja se javlja kada se osećamo odgovornim za negativna iskustva ili ishode. Iako se obično povezuje sa lošim osećanjem, može biti zdrava emocija. Ona nam pomaže da sagledamo svoje greške i učimo iz njih.

Međutim, osećaj krivice ponekad može imati nezdrav karakter. U pitanju je veoma intenzivan osećaj koji okupira svest, ometajući svakodnevni život. Na primer, ako nastavite da se osećate krivim što ste razbili šolju dugo nakon što ste se izvinili i zamenili je.

Ova vrsta krivice ne samo da izaziva nisko samopouzdanje, već može da dovede i do anksioznosti i depresije. Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam daje odgovor na pitanje kako se izboriti sa osećajem krivice.

Otkrijte izvor krivice

Pre nego što budete uspeli da prevaziđete krivicu, morate da prepoznate odakle ona dolazi. Prirodno je da se osećate krivim kada znate da ste uradili nešto pogrešno.

Osećaj krivice se, takođe, može ukoreniti kao odgovor na događaje sa kojima niste imali mnogo ili ništa. Naime, ljudi često doživljavaju krivicu zbog stvari za koje se ne mogu kriviti. Na primer, osećate se krivim zato što imate dobar posao, a vaš najbolji prijatelj je trenutno nezaposlen.

Ovi i slični slučajevi stvaraju nepotrebni osećaj krivice. Razlog za to leži u činjenici da te situacije ne zavise od vas direktno. Samim tim ih ne možete kontrolisati. Zbog toga je veoma važno identifikovati uzročnike koji utiču da se osećate loše.

Preživljen sukob između ličnih vrednosti i izbora koje ste napravili je najčešći uzročnik. U pokretače se svrstavaju i zabrinutost za mentalno ili fizičko zdravlje. Zatim, misli ili želje za koje verujete da ne bi trebalo da imate, kao i briga o sebi i sopstvenim potrebama kada verujete da treba da se fokusirate na druge.

Kako se izboriti sa osećajem krivice? Učite iz prošlosti

Ne možete popraviti svaku situaciju. Samim tim osvrtanje unazad i razmišljanje o vašim sećanjima neće doneti promenu. Ne možete naučiti iz svoje greške ukoliko u glavi ponavljate događaj. Umesto toga zapitajte se šta biste sada uradili drugačije. Šta vam ponašanje u toj situaciji govori o vama samima?

Ova i slična pitanja pomoći će vam da jasno sagledate svoje greške. Ujedno, sprečiće vas da iste ponovite u budućnosti. Na taj način vaše greške imaće konstruktivni karakter tako da će postati osnova za dalje učenje i razvoj.

Prestanite sa negativnim samogovorima

Greška vas ne čini lošom osobom. Međutim, osećaj krivice koji ona izaziva može stvoriti prilično oštru samokritiku.

Prema istraživanju, vaš unutrašnji kritičar može ne samo pogoršati osećanja krivice, već štetiti i vašem fizičkom i mentalnom blagostanju. Da biste ovo sprečili pokušajte da postanete svesniji svog negativnog govora o sebi i izazovite svoja uverenja. Kada se bavite samokritikom, pokušajte da pređete na pozitivan samogovor.

Kako se izboriti sa osećajem krivice? Naučite da se izvinite

Iskreno izvinjenje može vam pomoći da počnete da popravljate štetu nakon greške.

Izvinjavanjem pokazujete kajanje i žaljenje osobi koja je povređena. Takođe, dajete joj do znanja kako planirate da izbegnete istu grešku u budućnosti. Možda nećete dobiti oproštaj odmah, jer izvinjenje ne popravlja uvek narušeno poverenje. Ipak, od velikog je značaja vama samima, jer vam nudi priliku da izrazite svoja osećanja i smatrate se odgovornim nakon što ste zabrljali.

Ukoliko sami ne možete da se izborite sa intenzivnim osećajem krivice potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Menopauza – Simptomi, izazovi i kako je prevazići

Menopauza je prirodan proces u životu svake žene, koji označava kraj menstruacije i plodnosti. Iako je to faza kroz koju svaka žena mora proći, mnoge se suočavaju sa brojnim izazovima kako fizičkim, tako i psihičkim.

Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.

Fizički simptomi menopauze

Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:

1. Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
2. Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi do poremećaja spavanja.
3. Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
4. Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
5. Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
6. Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
7. Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i “magla u glavi” postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.

Psihički izazovi menopauze

Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.

Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:

1. Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
2. Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
3. Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
4. Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
5. Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.

Kako prevazići simptome menopauze?

Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:

1. Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
2. Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
3. Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
4. Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.

Kada potražiti pomoć?

Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.

Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, savetujemo vam da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.

Menopauza nije kraj, već prirodan proces kroz koji se svaka žena mora prolaziti. Sa pravom podrškom i savetima, možete prevazići ovaj period sa većim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom.

Pročitaj Više