Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?
Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.
Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.
Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja ksenoglosofobija?
Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.
Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.
Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.
Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.
Koji su simptomi straha od stranih jezika?
Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.
Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.
Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.
Kako prevazići ksenoglosofobiju?
Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.
Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.
U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Koulrofobija – Strah od klovnova
Koulrofobija predstavlja iracionalan strah od klovnova.
Klovnovi se obično smatraju zabavnim i vezuju se za cirkuske predstave i rođendanske proslave. Međutim, postoje osobe koje ih se boje. Odnosno, koje doživljavaju nelagodu ili anksioznost pri susretu sa njima ili čak na samu pomisao.
Svest o koulrofobiji je relativno nova. Termin se prvi put pojavio kasnih 90-ih. Potiče od grčkih reči „coulro“ što znači „hodač na štulama“ i „phobia“, tj. „strah“.
Iako mnogi smatraju da koulrofobija pogađa decu, istraživanja pokazuju da od ove specifične fobije pate i odrasli. Prema jednoj studiji više od polovine ispitanika je izjavilo da se klovnova donekle boji, a 5 odsto da ima ekstremni strah od klovnova. Taj procenat je daleko veći od onih koji se suočavaju sa tripanofobijom (strahom od igle), akrofobijom (strahom od visine) ili akvafobijom (strahom od vode).
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzročnike i simptome.
Zašto se javlja koulrofobija?
Zbog iracionalne prirode fobije, tačan uzrok koulrofobije nije poznat. Ipak, postoje jasni faktori koji mogu da dovedu do problema.
Fobije su, generalno, često uzrokovane negativnim iskustvima. To znači da koulrofobija može biti posledica lošeg iskustva sa klovnima u detinjstvu. Takođe, može biti naučeno ponašanje. Deca mnoga ponašanja svojih roditelja usvajaju. Ukoliko jedan od roditelja pokazuje znake straha od klovnova, možda će i dete usvojiti ovu pojavu kao negativnu.
Pojedini stručnjaci ističu genetsku komponentu. Kada u porodici postoji već registrovana neka fobija ili anksiozni poremećaj veća je verovatnoća da će se javiti i kod naslednika.
Sam izgled klovna može biti pokretač. Naime, preterana šminka, veštački osmeh i neobični pokreti mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi, jer prikrivaju pravi izgled osobe.
Ne treba zanemariti ni uticaj medija, naročito horor filmova. Klovnovi su često prikazivani u zastrašujućem kontekstu u filmovima, poput klovna iz filma „It“. Zbog toga su deca koja čak nisu bila lično izložena klovnovima naučena da ih ne vole ili da ih se plaše.
Kako prepoznati koulrofobiju?
Osobe koje pate od koulrofobije pokazuje znake anksioznosti kada se nađu u blizini klovna. Mada se reakcija može javiti i pri posmatranju slike klovna ili same pomisli na njih. I dok jedni pokušavaju da pobegnu od klovna, da se sakriju iza osobe ili predmeta, drugi prekrivaju oči tako da ne moraju da vide klovna. U ekstremnim slučajevima nastaju napadi panike.
Iznenadni osećaj straha praćen je drugim simptomima, kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzani rad srca. Zatim, drhtanje, znojenje, kao i vrtoglavica, mučnina, nesvestica.
Kako se osloboditi straha od klovnova?
Koulrofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.
Terapija izloženosti je jedan od najefikasnijih tretmana za specifične fobije, uključujući i strah od klovnova. Ona se sastoji od postepenog izlaganja osobe izvoru straha. U ovom slučaju klovnovima.
Još jedan efikasan tretman za koulrofobiju je kognitivna bihejvioralna terapija. Njome se identifikuju misaoni obrasci povezani sa fobijom. Na taj način osoba može u kasnijem periodu da ih prepozna i izbegne negativnu reakciju.
Tehnike opuštanja, kao što su vežbe disanja i vizuelizacije, mogu u velikoj meri pomoći. Ako ostanete mirni, možete racionalnije razmišljati u stresnoj situaciji, tj. kada se nađete u blizini klovna.
Ukoliko imate iracionalni strah od klovnova potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Koje su to navike srećnih parova?
Navike srećnih parova su veoma jednostavne, a mogu u mnogome pobošljašati vašu vezu.
Da li poznajete par koji izgleda srećniji u odnosu na druge? Bez obzira da li je u pitanju način na koji gledaju jedan drugog, zajednični smeh ili diskretni dodiri rukom – gotovo je nemoguće ne primetiti ljubav koju gaje.
Mnogi su mišljenja da ovakav odnos postoji samo na početku veze. Odnosno, dok traje faza zaljubljenosti. To je velika greška, jer možete ga sresti i kod parova koji su dugo u braku.
Iako tajna srećne veze ne postoji, stručnjaci ističu da postoje određene navike koje održavaju odnos stabilnim i trajnim. Koje su najvažnije navike srećnih parova otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima
Iako je u užurbanom načinu života ponekad pronaći vreme za razgovor veoma teško, svesni smo da je komunikacija ključ zdravog odnosa. Međutim, morate znati da to nisu isključivo standardni razgovori o poslu, deci i porodičnim obavezama.
Srećni parovi redovno razgovaraju. Pri čemu na njihovom spisku nisu samo svakodnevne teme, već i one koje su odavno drugi parovi zaboravili. Na primer, teme o odmoru iz snova, ciljevima u životu, hobiju koji žele da započnu…
Da ove navike srećnih parova, zaista, imaju efekta potvrđuje i najnovije istraživanje. Sprovedana studija je pokazala da su srećniji oni parovi koji dele intimne detalje poput navedenih tema.
Još jedan važan aspekt komunikacije jeste očuvanje romanse. To lako možete postići slanjem poruke.
Većina nas šalje poruke svom partneru nekoliko puta dnevno, ali su one najčešće praktičnog ili informativnog karaktera. Zato stručnjaci savetuju da svoju prepisku povremeno „osvežite“ izjavom ljubavi ili sličnom ljubavnom porukom.
Spremni na kompromis
Svaki par se ponekad suoči sa neslaganjima. Bez obzira što su svađe među partnerima sasvim normalna pojava način na koje ih rešavaju razlikuje srećne od toksičnih veza.
Srećni parovi umeju da rešavaju konflikte na konstruktivan način. Oni ne napadaju jedno drugo lično, već se fokusiraju na problem i pokušavaju da ga reše zajedno. Umesto da ističu greške partnera i pronalaze zamerke i u trenucima ljutnje i nervoze odnose se sa poštovanjem prema njemu.
Spremnost na kompromis u konfliktu, takođe, spada u navike srećnih parova. Srećni parovi znaju kada i kako da popuste radi dobrobiti odnosa.
Kompromis nije znak slabosti, već pokazatelj zrelosti i sposobnosti da se održi ravnoteža u vezi.
Poštovanje partnera i pružanje podrške
Poštovanje je osnova svakog uspešnog odnosa. Srećni parovi poštuju razlike među sobom i ne pokušavaju da promene jedno drugo. Oni cene individualnost i različite interese partnera.
Ne treba zanemariti ni poštovanje vremena i prostora partnera. Upravo ovo uvažavanje doprinosi zdravom odnosu.
Srećni parovi su podrška jedno drugom u svim aspektima života. Bilo da se radi o karijeri, ličnim ciljevima ili hobijima uvek su oslonac svom partneru. Zajedno sa njim slave uspehe, dok u teškim trenucima pružaju utehu. Pri čemu podrška može biti emocionalna, ali i praktična, kao što je pomoć u rešavanju svakodnevnih obaveza.
Ukoliko, i pored svih nastojanja, ne možete da izgradite zdravu, srećnu vezu u tome vam može pomoći psihološko savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih predstavlja razvojni poremećaj povezan sa stalnim obrascem nepažnje, hiperaktivnosti i/ili impulsivnosti.
Život svake odrasle osobe predstavlja težnju za ravnotežom nad svakodnevmim aktivnostima. Previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi, mogu da izazovu hroničan stres i umor. Poslednica toga jeste pad koncentracije, impulsivnost, pa i razdražljivost.
Međutim kada su loša koncentracija, neorganizovanost i zaboravnost prisutni stalno, čak i kada niste preopterećeni obavezama, onda postoji problem poremećaja pažnje.
Iako je karakteričan za detinjstvo, poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih nije retkost. Istraživanja pokazuju da od njega pati oko 5 odsto svetske populacije. Mada stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Razlog jeste činjenica da mnogi nisu svesni njegovog postojanja, već simptome pripisuju stresu, premoru, pa i godinama starosti.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih otežava upravljanje svakodnevnim životom. Posebno zadacima koji zahtevaju organizaciju, planiranje i fokus. Takođe, može uticati na odnose sa drugima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto nastaje poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih?
Tačan razlog zašto se javlja poremećaj pažnje nije utvrđen. Ipak postoje dokazi da su razlike u strukturi i hemiji mozga pokretači problema.
Ključni deo na koji mozak funkcioniše je način na koji se formira veza između različitih oblasti. Osobe sa poremećajem pažnje imaju suptilne, ali važne, razlike u strukturi mozga. To znači da su kod njih manje veze u određenim oblastima ili su ta područja manja nego kod drugih. S obzirom da su pogođena područja važna u upravljanju izvršnim funkcijama dolazi do karakterističnih simptoma.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost može biti izazvana i promenom hemije mozga. Vaš mozak se oslanja na mreže specijalizovanih ćelija poznatih kao neuroni. Oni šalju i prenose signale kroz mozak, koji formiraju misli, pokreću mišiće i mnoge druge funkcije.
Za prenos signala od neurona do neurona potrebne su hemikalije poznate kao neurotransmiteri. Ukoliko postoji neravnoteža ili nedostatak određenih neurotransmitera, naročito dopamina i norepinefrina, dolazi do poremaćaja pažnje.
Ne treba zanemariti ni genetiku. Naime, veća je verovatnoća da će se javiti ako postoji kod jednog od roditelja.
Koji su simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih?
Iako je u pitanju poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih simptomi počinju u ranom detinjstvu i nastavljaju se tokom godina. Međutim, u pojedinim slučajevima se dijagnostifikuju tek u odraslom dobu.
Postoje 3 podtipa tako da simptomi variraju u zavisnosti od njih.
Problemi sa fokusom su karakteristični simptom nepažnje. Oni uključuju i poteškoće sa slušanjem i praćenjem toka razgovora. To može dovesti do nemarnih grešaka, zanemarivanja detalja i nedostatka preciznosti tako da je smanjen učinak na poslu.
Poteškoće u organizovanju i određivanju prioriteta su još jedan znak. Javljaju se i problemi sa praćenjem i dovršavanjem zadataka. Odnosno, osobe sa poremećajem pažnje brzo započinju nove zadatke, ali imaju tendenciju i da brzo odustanu od njih. Prisutna je i prokrastinacija, tj. stalno odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.
Nepažnja vodi i ka zaboravljanju stvari. Ovaj simptom se najčešće manifestuje ostavljanjem stvari koje se svakodnevno koriste na čudnim mestima. Na primer, možda ćete nenamerno ostaviti ključeve u frižideru, a zatim ćete izgubiti vreme da ih pronađete.
Glavni simptom hiperaktivnosti/impulsivnosti je nemir. On se ispoljavanja nervoznim lupkanjem nogom, igranjem kosom, olovkom, puckenjem prstima, čestim proveravanjem telefona… Prate ga preterano pričanje, uz prekidanje drugih dok pokušavaju nešto da vam kažu.
Javlja se i neuobičajeno visok nivo aktivnosti, te osoba izgleda kao da je stalno u žurbi i prezauzeta.
Kombinovani podtip, kao što naziv kaže, ispoljava se kombinacijom različitih simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnosti.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više