Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Psihičko zlostavljanje – Kako da ga prepoznate?
Psihičko zlostavljanje, poznato i kao mentalno ili emocionalno zlostavljanje, predstavlja namerno povređivanje nekoga u cilju nanošenja emocionalnog bola ili pokušaj da se njime kontroliše ili manipuliše kroz verbalnu ili neverbalnu komunikaciju.
Iako mnogi pri pomenu reči „zlostavljanje“ pomisle na fizičko povređivanje, psihičko je, takođe, veoma opasno. Posebno kada se zna da je „skrojeno“ da se uništi samopoštovanje i potkopa lični integritet. Zbog toga se često naziva „mentalna okrutnost“ i „intimni terorizam“.
Dodatno zabrinjava činjenica da se teže otkriva, jer nije vidljivo. Neretko predstavlja i uvod u fizičko nasilje.
Istraživanja pokazuju da je jedna od 4 žene u svetu doživela psihičko zlostavljanje. Situacija nije povoljna ni kada je u pitanju jači pol. Naime, procenjuje se da svaki šesti muškarac trpi ovu vrstu zlostavljanja od svoje partnerke.
Imajući u vidu rasprostranjenost psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Znaci koji ukazuju na psihičko zlostavljanje
Uvredljive reči su uobičajena taktika koju zlostavljači koriste da ismevaju i omalovažavaju. Manje greške, poput zaboravljanja da iznese smeće ili čak pogrešnog izgovora strane reči, su sve što je potrebno da se osoba nazove glupom. Ponekad je, čak, prozivanje bez ikakvog povoda.
Obično ga prati ponižavanje. Osobe koje vrše psihičko zlostavljanje mogu se podsmevati svemu – od nesigurnosti, pa do promena u izgledu.
Da bi ušli u glavu žrtve, zlostavljači će često uskratiti ljubav, pažnju, pohvalu ili svoje prisustvo. Ovo ponašanje uključuje i odbijanje intimnosti ili komunikacije kao kazne za neslaganje oko neke teme. Na taj način postepeno preuzimaju kontrolu nad svojim partnerom.
Upućivanje pretnji je još jedan karakterističan znak. Najčešće se odnose na pretnje razvodom, oduzimanjem dece ili pretnje u pogledu finansija. Pretnje su način da se osigura da je osoba stavljena u stalni teror ili strah. Zastrašivanjem se stvara neravnoteža moći.
S obzirom da su vešti manipulatori, zlostavljači će često kriviti žrtve za svoju okrutnost. „Da nisi tako nespretna, možda te ne bih nazvao glupom“. „Sledeći put nemoj se svađati kada te ispravim. To me nervira”. Ove i slične rečenice mogu se čuti od zlostavljača.
Druga uobičajena taktika jeste da tvrdi da se samo šalio. Neretko tada uključuje decu ili druge bližnje. Time dodatno izoluje žrtvu, jer stvara osećaj da nema podršku.
Indiferentnost je, takođe, jasni znak psihičkog zlostavljanja. Zlostavljači nemaju osećaj empatije. Samim tim suze ili bilo kakva bol koju su izazvali kod žrtve neće ih pogoditi. Naprativ. Mogu izazvati bes i ljutnju.
Posledice psihičkog zlostavljanja
Kada se izgled neke osobe konstantno kritikuje, njena dostignuća odbaciju, a potreba za pažnjom i razumevanjem ignorišu vremenom dolazi do pada samopouzdanja. Žrtva počinje da preispituje svoje vrednosti i da sumnja u sebe. Istovremeno, javlja se osećaj krivice za postupke zlostavljača.
Toksična veza utiče i na interakciju sa drugim ljudima. Naime, naučeni stil ponašanja očekuje se i ostalih. Samim tim se zdravi međuljudski odnosi posmatraju kao neverovatni.
Psihičko zlostavljanje vremenom dovodi do poremećaja u ishrani. Oni čine privremeni spas od bola koji osoba oseća. Međutim, predstavljaju nezdrav način suočavanja sa emocijama.
Izloženost stalnom stresu čiji je izvor voljena osoba negativno se odražava na mentalno zdravlje. Zbog toga je depresija jedna od najčešćih posledica psihičkog zlostavljanja. Neizmerna tuga, nedostatak koncentracije, promene u ritmu spavanja, nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti – samo su neki od njenih simptoma.
Osim depresije u dugoročne posledice se svrstava i posttraumatski stresni poremećaj. Karakteriše ga pojačana budnost. Odnosno, osoba je stalno na oprezu čak i nakon rastanka. Zatim, promene raspoložanja i anksiozne nametljive misli.
Ukoliko ste uvideli da ste u nezdravoj vezi, a ne znate kako da se oslobodite uticaja zlostavljača, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je i zašto se javlja mandela efekat?
Mandela efekat predstavlja efekat iskrivljenog sećanja. U pitanju je fenomen do kojeg dolazi kad se velika grupa ljudi kolektivno pogrešno seća nekog događaja. Pri čemu se ti ljudi međusobno ne znaju, a opet dele isto, pogrešno sećanje.
Naziv potiče od bivšeg predsednika Južnoafričke republike, Nelsona Mandele. Naime, zabležen je podatak da su mnogi ljudi verovali da je Mandela umro u zatvoru 1980. godine. Koliko je uticaj imalo ovo lažno sećanje najbolje potvrđuje činjenica da je u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji navedena upravo 1980. kao godina Mandeline smrti.
Iako je Mandela efekat bio decenijama poznat, prvi put je opisan tek 2010. godine. Blogerka Fiona Brum primetila je na jednoj konvenciji da mnogi prisutni imaju isto sećanje na Mandelinu smrt. Pojedini su se čak sećali vesti i novinskih naslova koji su govorili o predsednikovj smrti, dok je jedna učesnica tvrdila da je pratila prenos njegove sahrane.
Sama Fiona je, takođe, delila ovo pogrešno mišljenje. To ju je podstaklo da detaljnije istraži ovaj fenomen.
Primeri Mandela efekta
Verovali ili ne, Mandela efekat je široko rasprostranjen. Sigurni smo da ste sa njim i vi susreli makar jednom u životu.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol na pakovanju čuvene igre. Ova maskota je odevena u crni frak, a na glavi nosi cilindar i monokol. Sasvim pogrešno sećanje! Gospodin Monopol ni u jednom izdanju nije imao monokol, niti naočare.
Pogrešna vizija vezana je i za naziv popularnog crtanog filma o porodici Kremenko. Pretpostavljamo da niste premetili da u naslovu stoje 2 slova „T“. Umesto „Flintstones“ mnogi pamte naziv kao „Flinstones“.
Sličan efekat ima i logo patika. Mnogi ljudi su zbunjeni kada vide da u Skechers-u nema slova „T“, kao što oni pamte.
Mandela efekat prisutan je i u mnogim filmovima. Najčešće je pogrešno ponavljana replika „Hello, Klarice“. Ova rečenica Hanibala Lektora se pamti kao prva kojom se obratio detektivki. Zapravo, Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično.
Zašto se javlja Mandela efekat?
Ne postoji jasan uzrok. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je kombinacija sklopa ličnosti, odnosno sopstvene memorije i uticaja društva.
Ma koliko se trudili da zapamtimo neku infomaciju ili događaj, naše sećanje nije nepogrešivo. Istraživanja pokazuju da su lažna sećanja rezultat pogrešnih predstavljanja u kratkoročnoj i dugoročnoj memoriji. To znači da pamćenje čoveka nikada nije u potpunosti pouzdano, jer se vremenom može izobličiti.
Odnosno, svaki put kada se prisetimo nekog događaja, naš mozak menja način na koji ga pamtimo. Drugim rečima, sledeći put kada se setite nekog događaja iz prošlosti, možda ćete se setiti određenih detalja iz poslednjeg puta kada ste se prisetili sećanja, a ne originalnog događaja.
Još jedan faktor koji doprinosi stvaranja lažnih sećanja jeste društvo. Ljudsko pamćenje je često podložno sugestijama. Tome naročito doprinosi uticaj društvenih mreža. Na njima se šire različite informacije. Većina nije proverena, ali ipak imaju moć da uvere mnoge u istinost.
Pojedini stručnjaci kao pokretač navode neuropsihijatrijski poremećaj poznat kao konfabulacija. Nastaje kada mozak dopunjava praznine u sećanju izmišljenim detaljima. Pri čemu se može manifestovati kao preuveličavanje stvarnog događaja, nepodudaranje uspomena iz jednog događaja u drugi ili, pak, prizivanje novog sećanja.
Ove osobe nemaju nameru nikog da prevare. One iskreno veruje da je lažno pamćenje tačno i u skladu sa tim se i ponašaju.
Mandela efekat se vezuje i za pojedine psihičke probleme. U većem riziku su oni koji boluju od bipolarnog afektivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, bolesti zavisnosti.
Lažna sećanja sama po sebi nisu štetna. Međutim, ako su posledica drugog psihološkog stanja mogu dodatno da naruše mentalno zdravlje. U tom slučaju neophodno je potražiti pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Svađe među partnerima – Koliko su česte i kako ih rešiti?
Svađe među partnerima sastavni su deo svake veze.
Čovek je društveno biće. Kao takvo ima potrebu da razvija emocionalne veze sa drugima kako bi se osećao srećno i ispunjeno. Ova potreba je oblikovana i povezana milionima godina ljudske evolucije. U detinjstvu, vezujemo se za roditelje. Kako starimo, naša vezanost postaje naš partner. Stoga ne čudi što je zaljubljivanje jedno od najlepših osećanja na svetu.
Nažalost, duboke emocije prate i problemi u partnerskim odnosima. Nesuglasice, velike razilke u mišljenju, žestoke rasprave, pa i psihološke igre okrivljavanja mogu da dovedu do rastanka. Istraživanja pokazuju da 70 odsto nevenčanih parova doživi raskid u prvoj godini, dok se šanse za razvod nakon 7 godina braka povećavaju za 40 odsto.
Da ne biste postali sumorna statistika psihološko savetovalište Sana vam daje savete za rešavanje svađe među partnerima.
Direktno izrazite svoje misli i osećanja
Neretko ljudi odluče da zadrže za sebe mišljenje o partnerovom ponašanju koje im smeta. Te neizrečene pritužbe obično se akumuliraju. U jednom trenutku se pretvore u pravu lavinu negativnih emocija. Upravo su one i okidač za svađe među partnerima.
Srećom, možete ih izbeći ako vi i vaš partner direktno izrazite ono što vas muči na iskren i brižan način. Stručnjaci preporučuju da smirenim tonom započnete razgovor, pokazujući obzirnost prema osećanjima voljene osobe. Najbolje ćete postići rečima: „Stalo mi je do naše veze“. Ili: „Znam da ne želiš da me uznemiriš“.
Nakon ovakvog uvoda jasno opišite ponašanje koje biste želeli da vaš partner promeni. Obavezno objasnite i razloge za to. Odnosno, kako se tada osećate bilo da ste ljuti, povređeni, iznervirani, frustrirani ili zbunjeni.
Obratite pažnju i na način na koji ćete konrektno zatražiti promenu. Na primer: „Radije bih da razgovaraš sa mnom tihim tonom.“ Ili: „Voleo bih da sačekaš da završim rečenicu pre nego što progovoriš“. Na kraju pitajte partnera za mišljenje o svemu.
Držite se jednog po jednog argumenta
U mnogim slučajevima svađe među partnerima ne zadržavaju se na temi zbog koje su počele. Pre nego što shvatite rasprava će prerasti u sukob i optužbe po brojnim pitanjima.
Vaša sposobnost da rešite jedan problem će se izgubiti u mešanju pokušaja rešavanja drugih problema, koji su se izrečeni. Samim tim ni rasprava ne vodi nikuda. Parovi koji se drže jednog argumenta imaju mnogo veće šanse da pronađu rešenje. Uz strpljenje i razumevanje, svaki partner ima vremena da obradi svoja osećanja i dođe do rešenja pre nego što promeni temu. Tek tada može izneti novi argument.
Slušajte partnera
Svi znamo koliko je važna komunikacija u partnerskim odnosima. Ipak, treba još jednom ponoviti da je zdrava komunikacija osnova svake uspešne veze. Ona uključuje aktivno slušanje, uspostavljanje kontakta očima i pružanje pune pažnje svom partneru dok govori, kao i odgovarajuće reagovanje.
Umesto stalnog okrivljavanja, pokušajte da razumete partnera. Takođe, budite spremni da priznate i svoje greške i izvinite se. Jedino na taj način vaša veza biće ispunjena ljubavlju i harmonijom.
Pretpostavite da vaš partner ima dobre namere
Vaš partner je ponovo zakasnio ili nije odmah odgovorio na vašu poruku. Da li u ovakvim situacijama prebrzo donosite negativne zaključke i reagujete u skladu s tim?
Sasvim je prirodno da imate pretpostavke o ponašanju drugih ljudi. Ipak, nije preporučljivo da odmah na njih i reagujete ishitreno. Ma koliko videli ovo kao povod za kritiku, udahnite i zapitajte se: „Da li postoji realan razlog za ovu pretpostavku?“
Potražite i pozitivna tumačenja ponašanja vašeg partnera. Možda je samo umoran, imao je previše posla ili, jednostavno, nije obratio pažnju. Još bolje, ako niste sigurni, pitajte ga za razlog.
Ponekad, partneri ne mogu sami da pronađu rešenje za česte svađe, te je neophodna stručna pomoć. Ukoliko je to slučaj sa vama kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više