Nomofobija – Strah od gubitka telefona
Nomofobija je novi oblik poremećaja koji je registrovan poslednjih godina, te se opravdano smatra problemom modernog doba.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja može da zamisli svoj dan bez interneta, mobilnih telefona, tableta i drugih pametnih uređaja. Iako svi oni život čine lakšim, pokazali su i loše strane. Tako je internet stvorio novi oblik bolesti zavisnosti, dok su Facebook i Instagram pokazali veliki negativni uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje.
Imajući ovo u vidu ne čudi što su mobilni telefoni doneli novi, preterani strah, a to je strah od gubitka telefona. Što ukazuje i sam naziv. Naime, nomofobija je dobila ime od engleskih reči no mobil phobia, jer se prvi put o ovom problemu kao poremećaju govorilo upravo u Velikoj Britaniji. Tačnije, nastala je za potrebe studije koja je imala za cilj da dokaže da mobilni podstiču teskobu, tj. da izazivaju stres kod ljudi ukoliko nisu u blizini svojih telefona.
Bez obzira što nije navedena u najnovijoj verziji Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, sa njom se suočavaju mnogi ljudi širom sveta. Procenjuje se da 66 odsto ljudi užasava pomisao na to da bi mogli da ostanu bez mobilnog telefona, a u proseku proveravaju 34 puta na dan gde im je mobilni i da li radi.
Koji su simptomi nomofobije?
Nomofobija je, baš kao i sve druge fobije, vrsta anksioznosti. Što znači da izaziva odgovor na strah pri pomisli da ćete izgubiti telefon. Takođe, ona predstavlja i strah da ćete ostati bez dometa, baterije ili kredita. Ovaj strah izaziva niz emocionalnih i fizičkih simptoma.
Karakteristična je pojava zabrinutosti samo pri pomisli da nemate telefon ili da ne možete da ga koristite. Mogu se javiti i napadi panike ako ne možete da pronađete svoj telefon, dok stres i razdražljivost nastaju u slučaju da ne možete da proverite telefon.
Nomofobija se maifestuje i fizičkim tegobama. Drhtanje tela, povećano znojenje, ubrzani rad srca, nesvestica, vrtoglavica – samo su neki od simptoma koji prate osećaj straha od nemogućnosti upotrebe mobilnog telefona.
Osobe koje pate od ove fobije izbegavaju mesta na kojima nema interneta ili signala. Uvek sa sobom nose eksterne punjače, a u dopisivanju obavezno koriste brojne stikere. Pojedinima se čak priviđa da telefon zvoni ili da im je stigla poruka iako nije.
Zašto nastaje nomofobija?
Tačan uzrok nomofobije nije otkriven. Stručnjaci smatraju da osećaj zadovoljstva pri upotrebi telefona može biti okidač problema, te ovu fobiju posmatraju i kao vrstu zavisnosti.
Drugi, pak, kao uzročnike navode postojeći anksiozni poremećaj ili fobiju, dok treći smatraju da proističe iz kompulzivnog ponašanja.
Kako se leči nomofobija?
Kognitivno bihejvioralna terapija predstavlja osnovu u lečenju nomofobije. Ona ima za cilj da osoba nauči da prepozna iracionlna razmišljanja i da ih zameni realističnijim. Tako na primer uči da shvati da ništa neće propustiti ukoliko ne proveri telefon svakog minuta.
Druga važna tehnika jeste terapija izloženosti. Njome se vrši pospeno izlaganje strahu. Odnosno, postepeno navikavanje da idete bez telefona. U početku su to manje udaljenosti, kao ostavljanje mobilnog u drugoj sobi. Vremenom se povećava period bez telefona.
Ako imate simptome nomofobije ili ako osećate da upotreba mobilnog telefona izaziva probleme u vašem životu, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Minhauzenov sindrom
Minhauzenov sindrom je psihopatološki poremećaj karakterističan po tome što se osoba pretvara da je bolesna kako bi izazvala pažnju, brigu i sažaljenje okoline. Da je reč o ozbiljnom problemu govori podatak da se ljudi koji pate od njega na različite načine trude da izazovu simptome bolesti.
Naziv je dobio po nemačkom baronu Karlu Fridrihu Minhauzenu koji je često na društvenim okupljanjima pričao o svojim avanturama tokom rusko-turskog rata. Njegove priče bile su nadrealne te je baron važio za najvećeg lažova svoga doba.
Termin je uveo u nauku 1951. godine Ričard Ašer, primetivši da pojedini pacijenti izmišljaju simptome bolesti.
Tačan broj obolelih nije poznat. Mada se zna da se razvija u ranom odraslom dobu, pri čemu je češći kod muškaraca.
Zašto se javlja Minhauzenov sindrom?
Uzrok nastanka još uvek nije utvrđen. Zbog toga se smatra da poremećaj izaziva kombinacija bioloških i psiholoških faktora.
Stresni događaji u detinjstvu, zanemarivanje od strane roditelja, psihičko i fizičko zlostavljanje – samo su neki od pokretača. Takođe, čest boravak u bolnici deteta može u kasnijim godinama da dovede do Minhauzenovog sindroma. Razlog jeste želja za pažnjom koju su mu roditelji i medicinski radnici pružali dok je bio bolestan.
Istraživanja su pokazala da postoji veza i sa drugim poremećajima ličnosti. Ovo se posebno odnosi na antisocijalni poremećaj ličnosti i narcisoidniporemećaj ličnosti. Osobe sa ovim problemima imaju manjak samopouzdanja, te doživljavaju osećanje moći i kontrole prilikom obmanjivanja okoline.
Posebne vrste Minhauzenovog sindroma
Minhauzenov sindrom se često javlja putem posrednika. Odnosno, jedna osoba izmišlja bolest druge, koju neguje. Obično je to majka, a dete žrtva njene želje da dobije pažnju, pohvale i divljenje.
S razvojem interneta mnoge bolesti su dobile drugačiju formu. Tako je sajberhondrija postala novi oblik hipohondrije. Dok je sindrom umišljenih bolesti prerastao u Internet Minhauzenov sindrom, kod kog lažni pacijent traži pažnju na webu, pridružujući se grupama za podršku osobama koje boluju od ozbiljnih bolesti. Iako je aktivnost usmerena isključivo na internet, otkrivanje laži od strane osoba koje se zaista suočavaju sa teškim zdravstvenim tegobama može da naruši njihovu borbu.
Kako prepoznati Minhauzenov sindrom?
Minhauzenov sindrom se teško otkriva, jer su osobe sa ovim problemom dobri manipulatori. Raspolažu i dobrim medicinskim znanjem, tako da simptome izmišljene bolesti mogu precizno da opišu, pa i da odglume u javnosti.
U nameri da ih učine verodostojnim neretko prepravljuju rezultate analiza i ispitivanja. Spremni su i na samopovređivanje kako bi lažirali znake na svom telu, kao i da se upuste u ozbiljne medicinske zahvate.
Na Minhauzenov sindrom može da ukaže i insistiranje na bolničkom lečenju, čak i kada lekar nije pronašao razlog za zadržavanje pacijenta. Zatim, česta promena lekara i mesta prebivališta kako bi se izbeglo razotkrivanje.
U skladu sa junakom po kome je poremećaj dobio ime, pojedini izmišljaju priče o sebi – kako potiču iz bogatih i moćnih porodica, kako su heroji u ratu isl.
Minhauzenov sindrom treba razlikovati od malingeringa. Sa njim se, nažalost, često srećemo danas, a reč je o svesnoj akciji neke osobe kako bi izmišljanjem bolesti dobila materijalnu ili neku drugu korist.
Ukoliko ste kod svog bližnjeg primetili znake koji mogu da ukažu na Minhauzenov sindrom, potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Shizofrenija
Shizofrenija (šizofrenija) je mentalni poremećaj koji utiče na to kako se osoba ponaša, razmišlja i kako vidi svet oko sebe.
Tokom istorije nijedna druga bolest nije izazivala čuđenje, pa i strah kao shizofrenija. U početku se smatralo da ljudi koji se sa njom suočavaju su, zapravo, zaposednuti demonima, te su bili proterivani iz društva.
Prva naučna zapažanja izneo je Benedikt Morel 1853. godine opisavši je kao sindrom koji pogađa tinejdžere. Nazvao je “démence précoce”, tj. rana demencija. Pet decenija kasnije Eugen Bleuler je dao detaljno objašnjenje. Ovaj švajcarski psihijatar primetio je da se razlikuje od demencije, jer se stanje nekih njegovih pacijenata poboljšavalo umesto pogoršavalo. Na osnovu toga poremećaju je dao naziv “shizofrenija” što u prevodu sa grčkog znači “cepanje uma”. Ujedno, opisao je glavne simptome kao 4 A: otupeli afekt, autizam, oštećena asocijacija ideja i ambivalencija.
Pet tipova shizofrenije
Najrasprostranjenija je paranoidna shizofrenija koju karakterišu zablude ili slušne halucinacije, pri čemu su osećanja i spoznaje očuvani. Za razliku od drugih tipova ona se razvija kasnije, obično posle 30. godine života.
Često se sreće i dezorganizovana shizofrenija (hebefrenija). Kao što joj naziv kaže, ispoljava se dezorganizovanim govorom, dezorganizovanim ponašanjem i dezorganizovanim, neadekvatnim afektom. Zbog toga spada u jedan od najtežih oblika mentalnih poremećaja.
Katatona šizofrenija se manifestuje fizičkim simptomima. Može biti u formi katatonog stupora ili katatone ekscitacije. Katatoni stupor označava nepomično stanje koje traje i satima tako da pacijent zauzima stav naizgled statui. Kod katatone ekscitacije prisutna je motorička hiperaktinost i uzbuđenje, uključujući i agresivno i destruktivno ponašanje.
Nediferencirana shizofrenija donosi nedefinisane simptome koji se javljaju iznenada, i to najčešće u periodu adolescencije. Primetno je smanjivanje interesovanja, volje, pa i želje za očuvanjem međuljudskih odnosa.
Kod rezidualne shizofrenije simptomi su jasno izraženi u određenom periodu, a zatim sledi duže razdoblje sa blagim negativnim manifestacijama.
Koji su uzroci shizofrenije?
Kao i kod mnogih drugih psihičkih poremećaja, uzroci shizofrenije nisu do kraja objašnjeni.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veći je rizik od oboljevanja ukoliko je u porodici već registrovana. Istraživanja su pokazala da može imati početak još u trudnoći. Prenatalno izlaganje virusnoj infekciji i nizak nivo kiseonika tokom porođaja se navode kao pokretači problema.
Ipak, ne treba zanemari ni stresne situacije, naročito one koje su se dogodile u detinjstvu. Gubitak bliske osobe, fizičko i psihičko zlostavljanje, zanemarivanje od strane roditelja samo su neki od uzročnika. Bolesti zavisnosti, takođe, mogu da pokrenu shizofreniju.
Kako prepoznati shizofreniju?
Shizofrenija se javlja iznenada, ali postoje izvesni znaci upozorenja. Tu spadaju problemi sa snom, insomnia, sumnjičavost, zapostavljanje lične higijene, pad koncentracije, neobične izjave, kao i neobično ponašanje koje nije primereno datoj situaciji. Zatim, nemogućnost da se izraze emocije, posebno tuga i radost, a u pojedinim slučajevima može se javiti i depresija.
Prepoznatljivi simptomi ovog poremećaja su deluzije, halucinacije, dezorganizovan govor, dezorganizovano ponašanje i tzv. “negativni” simptomi.
Deluzije su, zapravo, sumanute ideje u koje osoba čvrsto veruje, čak i kada se potvrde netačnim. One se javljaju kod 90 odsto pacijenata, a najčešće su vezane za osećaj da ih neko progoni ili da im kontroliše misli. Neretko sebe vide kao poznatu ličnost, na pr. Isus Hrist ili Tesla.
Halucinacije su drugi karakteristični simptom. U pitanju su zvučne i vizuelne senzacije koje osoba percepira kao stvarne.
Dezorganizovan govor se vezuje za upotrebu nelogičnih, nepovezanih reči, a dezorganizovano ponašanje čine sve radnje koje su besmislene, nepredvidive, kao i one koje su bez kontrole.
Negativni simptomi su bezizražajno lice i glas, izbegavanje kontakta očima, nedostatak interesovanja, socijalna distanca, poteškoće u konverzaciji…
Rano dijagnostifikovanje shizofrenije je ključno za očuvanje kvaliteta života, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Energetski vampiri
Energetski vampiri su sve češća tema kako nauke, tako i medija, pa i ljudi u svakodnevnom životu.
Retki su srećnici koji imaju dovoljno vremena u toku dana da obave sve planirane zadatke i da se posvete sebi i stvarima koje nas čine srećnim. Upravo zato pažljvo biramo koga ćemo pustiti u svoje okruženje i sa kime ćemo podelite svoje probleme, razmišljanja, brige i sreću.
I dok je komunikacija sa nekima lagana, tako da deluju opuštajuće, razgovor sa pojedinim može nam iscrpeti svu energiju, čak i kada nisu u pitanju teške, ozbiljne teme. Ove osobe su poznate pod nazivom energetski vampiri.
Ljudima, koji pokazuju osobine energetskog vampira, generalno nedostaju empatija, obzirnost i/ili emocionalna zrelost. Zbog bola ili nesigurnosti koju osećaju u sebi, zavisni su od toga da se hvataju za vitalnost drugih kao pokušaj da izleče svoju unutrašnju patnju. Zapravo, oni se “hrane” emocionalnom ili psihičkom energijom drugih tako da se nakon interakcije sa njima možete osećati umorno, depresivno, anksiozno, razdražljivo ili ljuto.
S obzirom da su energetski vampiri ljubavni partneri, roditelji, deca, prijatelji ili kolege, psihološko savetovalište Sana vam otkriva 6 karakterističnih tipova.
Žrtva ili vampir mučenik
Žrtve/mučenici veruju da su “na milost i nemilost” sveta i da pate prvenstveno zbog drugih ljudi. Umesto da preuzmu odgovornost za svoje živote, neprestano okrivljuju druge. Vešti su manipulatori, te često emocionalno ucenjuju svoje bližnje.
Manjak samoupozdanja je obično pokretač disfunkcionalnog ponašanja ovog tipa, a njegov uzročnik najverovatnije dolazi iz nedostatka ljubavi, potvrđivanja i odobravanja u periodu odrastanja. Zbog toga se osećaju nedostojnim i neprihvatljivim, te pokušavaju to da razreše tako što nastoje lažno da dobiju vaše saosećanje stvarajući vam osećaj krivice.
Narcisoidni vampir
Narcisoidni energetski vampiri nemaju sposobnost da pokažu empatiju ili istinski interes prema drugima. Njihov stav jeste “prvo JA, a tek onda TI”. Stoga će stalno očekivati da ih stavite na prvo mesto, nahranite njihov ego i radite ono što kažu, bez obzira da li to vama odgovara ili ne.
Ovaj tip je sklon manipulisanju lažnim šarmom, ali će se isto tako brzo okrenuti od vas, kada im zadovoljite očekivanja.
Dominantni vampir
Dominatorski vampiri vole da se osećaju superiorno. Razlog za to leži u dubokoj unutrašnoj nesigurnosti, koju često kompenzuju zastraživanjem ljudi oko sebe.
Da bi prekrili svoju slabost često su glasni u govoru, sa strogim principima i uverenjima, kao i crno-belom percepcijom sveta. Većina njih su rasisti, seksisti, homofobični, pa i fanatični likovi.
Melodramatični energetski vampir
Ovaj tip vampira ima potrebu da stvara stalnu dramu, čak i kada nema pravog povoda za to. Takođe, vole stresne situacije, jer im one daje razlog da se osećaju žrtvama, te da naglašavaju svoju sopstvenu važnost. Na taj način, u stvari, izbegavaju životne probleme koje trebaju da reše.
Drugi razlog zašto melodramatični vampiri uživaju u stvaranju drame jesu negativne emocije kojima se hrane tako one izazivaju zavisnost.
Osuđujući vampir
Vampire ovog tipa karakteriše veoma nisko samopoštovanja. Zbog toga uživaju da otkrivaju slabosti i nesigurnosti drugih. Cilj takvog ponašanja jeste da druge predstave malim, nevažnim, posramljenim, kako bi uveličali same sebe.
Njihov tretman prema drugima samo je odraz načina na koji se ponašaju prema sebi.
Nevini vampir
Energetski vampiri nisu uvek zlonamerni. Ponekad su bespomoćni tipovi ljudi kojima je pomoć zaista potrebna. Iako je divno pomagati onima do kojih vam je stalo, nikako ne trebate to raditi na svoju štetu. Umesto da ih navikavate da ćete uvek rešiti njihove probleme, podstičite ih da budu saamostalniji u životu.
Ma koliko delovalo neverovatno, energetski vampiri svojom toksičnošću mogu drugima da naruše život, zato potražite savet u psihološkom savetovalištu Sana kako sa njima da se izborite.
Pročitaj Više
Filofobija – Strah od ljubavi
Filofobija predstavlja iracionalan strah od ljubavi ili emocionalnog povezivanja sa drugom osobom. Uključuje i strah od ulaska u vezu ili strah da neće moći da održi vezu. Naziv je dobila od grčkih reči “φιλώ”, što znači ljubav i “φοβία” – strah.
Čovek je socijalno biće, te je sasvim normalno da želimo da budemo okruženi dragim osobama. Ljubav je, zapravo, najlepši aspekt života. Činjenica da imate nekog ko vas neizmerno voli, poštuje i podržava i na kog možete u svakom trenutku da se oslonite, zaista, je neprocenjivo. Čak i kada nas ljubav ispunjava strepnjom, pa i brigom u našoj prirodi je da tragamo za bićem sa kojim ćemo deliti i dobro i zlo.
Međutim, postoje ljudi koji se toga plaše. Kao i kod drugih fobija, njihov strah je nerealan ali izražen toliko da utiče na normalno funkcionisanje.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate filofobiju.
Šta uzrokuje filofobiju?
Filofobiju izaziva nekoliko faktora. Neki od uzroka su isključivo povezani sa ličnošću, dok drugi dolaze iz okruženja, tj. društvenog života.
Glavni pokretač jeste prethodno traumatično iskustvo. Česti konflikti u vezi i loši odnosi kod pojedinih mogu da ostave posledice. U želji da izbegnu ponovo preživljavanje ovih neprijatnosti mogu razviti strah da će se bol ponovo javiti, te smatraju da nijedna nova veza nije vredna toga.
Filofobija neretko vuče korene iz detinjstva. Napuštanje ili zanemarivanje od strane roditelja, partnerske svađe pred decom, kao i pretrpljeno fizičko i psihičko zlostavljanje u porodici mogu biti njen pokretač.
Strah da će vas voljena osoba odbaciti ili možda doživeti razvod, takođe, se svrstavaju u moguće pokretače problema. Ponekad, gubitak bliske osobe može da dovede do izbegavanja zbližavanja sa novom osobom, a sve iz straha da i nju ne izgubite.
S obzirom da filofobija spada u specijalne fobije, genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veći rizik od razvoja imaju oni u čijoj porodici je već registrovana neka vrsta fobije.
Koji su simptomi filofobije?
Filofibija pokazuje iste osobine kao i druge specifične fobije. Osim osećaja intenzivnog straha i napada panike, manifestuje se i pojačanim znojenjem, ubrzanim radom srca, otežanim disanjem, mučninom, stomačnim tegobama, bolom u grudima.
Osobe koje pate od ovog straha su sklone potiskivanju svojih osećanja, pa čak i izbegavanju mesta gde se mogu sresti parovi, kao i izbegavanju venčanja i proslava godišnjica. U krajnjoj meri dolazi do izbegavanja kontakta sa porodicom, kolegama, komšijama i prijateljima. Zbog čega se filofobija često poredi sa poremećajem socijalne anksioznosti. Što je pogrešno mišljenje, jer on ima šire dejstvo i obuhvata niz društvenih konteksta.
Kako se leči filofobija?
Iako se retko javlja, strah od ljubavi ne treba zanemariti. Ne samo da otežava svakodnevne aktivnosti, već može da dovede do drugih problema, kao što su depresija, anksioznost, socijalna distanca, pa i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
Lečenje je individualnog karaktera i zavisi od težine fobije, ali i stanja i navika osobe. Osnovu čini kognitivno – bihejvioralna terapija koja polazi od identifikovanja problema i prepoznavanja okidača kako bi mogli da se suoče sa svojim strahom.
Ukoliko ste primetili kod sebe ili nekog iz svog okruženja iracionalni strah od vezivanja potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više