Tuga – Kada je potrebno potražiti pomoć?
Tuga je sastavni deo čovekog života. Prema američkom psihologu Paulu Ekmanu ona uz sreću, bes, iznenađenje, strah i gađenje čini “šest osnovnih emocija”.
Ova emocija je, zapravo, normalna reakcija na različite događaje. Gubitak bliske osobe, suočavanje sa ozbiljnom bolešću, napuštanje porodičnog doma, razvod, razočarenje u prijatelje, otkaz – samo su neke od situacija koje dovode do osećaja tuge.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja je nije doživela makar jednom u životu. Međutim, odnos prema njoj nije isti. I dalje postoje ljudi koji tugu posmatraju kao odraz slabosti, te se o njoj malo govori. Razlog za to leži u činjenici da, iako živimo u modernom društvu, samopouzdanom, mentalno jakom osobom se smatra samo ona koja ne doživljava negativne emocije kao što je tuga. Što je sasvim pogrešno mišljenje.
Tuga dolazi u različitim oblicima
Intenzitet, pa i način ispoljavanja, tuge nije isti kod svakog. On zavisi od same ličnosti, karakternih osobina, ali i vrste tuge.
Anticipativna je očekivana tuga. Razvija se pre nego što će nastupiti događaj koji može da je pokrene. Što znači da praktično živimo sa osećajem gubitka, bez obzira što se konkretan događaj još nije desio. Prema mišljenju stručnjaka ova vrsta tuge nas priprema za periog koji sledi, čineći ga manje bolnim. Mada može da dovede do kontraefekta.
Odložena tuga, baš kao što joj naziv kaže, se javlja ne odmah nakon nemilog događaja. Usled šoka koji je izazvala traumatična vest kod pojedinih ljudi dolazi do “blokade” emocija. Tek kada je procesuiraju nastupa tuga.
Inhibirana tuga se vezuje za pokušaje ublažavanja. Obično je to prekomerni rad, pa postoji opasnost da se javi preopterećenje poslom.
Obespravljena tuga se razvija iz događaja koji drugima nisu povod za žalost. Tipičan primer jeste tuga zbog smrti kućnog ljubimca.
Tuga nije isto što i depresija!
Nažalost, mnogi ne razumeju tugu, te je neretko izjednačavaju sa depresijom. Biti tužan ne znači ujedno da ste depresivni, jer je razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge velika.
Tuga je emocionalni odgovor na bol i/ili gubitak i signalizira potrebu za brigom i saosećanjem. Dok su poremećaji raspoloženja kompleksni psihički problem koji ne moraju biti isključivo izazvani nekim traumatičnim iskustvom. Osim osećaja žalosti, prate ih niz drugih emocija, poput zabrinutosti, očajanja, anksioznosti, bespomoćnosti… S obzirom na složenost stanja oni zahtevaju stručnu pomoć, jer neće nestati sami, kao što je moguće kod normalne tuge.
Da li je tuga zdrava?
Tugovanje je lekovit proces, jer nam pomaže da razumemo i prihvatimo ono što nas je pogodilo. Zapravo, to je prvi korak ka povratku svakodnevnim aktivnostima.
Verovali ili ne, tuga može biti pokretačka. Ona nam daje snagu da se nosimo sa izazovima iz okruženja i da prebrodimo nedaće. Istovremeno, poboljšava naše pamćenje i rasuđivanje. Istraživanja su pokazala da tužno raspoloženje smanjuje uobičajene predrasude koje imamo, te možemo mnogo racionalnije da donesemo sud o nekom.
Tuga je individualna. Ne može se tačno odrediti kada će prestati, ali ako počne da narušava svakodnevni život dovodeći do niza drugih tegoba, vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Mizofobija – Strah od bakterija
Mizofobija predstavlja preterani i iracionalni strah od bakterija i drugih klica. Naziv je dobila od grčkih reči “musos”, što znači nečistoća i “phobos”, tj. strah. Ovaj termin je uveo u nauku američki vojni pshijatar William A. Hammond 1879. kada je opisao slučaj opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD) koji se manifestovao stalnim pranjem ruku.
Vrlo brzo je mizofobija prihvaćena od strane drugih psihijatara. Čak je Sigmund Freud pokušavao da objasni njeno postojanje, navodeći slučaj žene koja je prala ruke stotinu puta dnevno, a iz straha da se ne zarazi kvake na vratima otvarala laktom.
Strah od nečistoće sasvim je normalan usled prevelike zagađenosti vazduha, hrane, pa i ljudi koji svojoj higijeni ne posvećuju dovoljno pažnje. Međutim, problem nastaje kada on preraste u nerealnu fobiju koja utiče na kvalitet života. Iako je u pitanju specifična fobija koja nije toliko rasprostranjena kao strah od visine ili strah od pauka ne treba je zanemariti naročito ako se ima u vidu da je poslednje dve godine zbog pandemije korona virusa primećen porast slučajeva.
Zašto nastaje mizofobija?
S obzirom da ne postoji jasni uzrok smatra se da je strah od bakterija i klica izazvan skupom faktora.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, istraživanja su pokazala da postoji veća verovatnoća da se razvije kod ljudi u čijoj porodici već postoji neka vrsta fobije ili anksiozni poremećaj.
Iako su oni genetski predodređeni ne znači isključivo da će se pojaviti. Ipak, presudnu ulogu ima okruženje. Pretrpljena traumatična iskustva, posebno vezana za bolesti, stres, kao i odrastanje uz roditelje koji zahtevaju savršenu čistoću se svrstavaju u najčešće pokretače.
Problem danas nastaje i usled velike dostupnosti informacija na internetu. Naime, sajberhondrija, kao novi oblik straha od bolesti, može da preraste u mizofobiju. Takođe, često se javlja kod drugih ozbiljnijih psihijatrijskih problema, posebno opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Koji su simptomi mizofobije?
Preterano pranje ruku i preterano čišćenje doma su karakteristični znaci straha od bakerija i klica. Osobe koje imaju ovaj poremećaj trude se da izbegnu sve situacije u kojima im preti opasnost od mikroorganizama.
Obično izbegavaju da jedu van svoje kuće, da koriste javne toalete, gradski prevoz, javna kupališta i bazene. Čak se trude da ne posećuju druge domove, izbegavaju fizički kontakt sa nepoznatima i ne pozajmljuju svoje stvari.
Mizofobija se ispoljava i nizom fizičkih simptoma, kao što su vrtoglavica, malaksalost i napad panike pri pomisli na potencijalno opasne situacije ili na moguće bolesti koje se mogu javiti iz nečistoće. Prate ih prekomerno znojenje i problemi sa spavanjem, naročito košmari sa temom bolesti.
Kako se leči mizofobija?
Strah od bakterija se uspešno leči psihoterapijom. Primenjuje se terapija izlaganjem i kognitivno bihevioralna terapija.
Pomoću terapije izlaganja osoba se postepeno izlaže okidačima fobije kako bi se smanjila teskoba. Dok kognitivno bihevioralna terapija uči kako da se suoči sa situacijama koje mogu da dovedu do pojave simptoma. Na taj način se vremenom vraća kontrola nad normalnim funkcionisanjem.
Ne dozvolite da vam mizofobija ograničava svakodnevne aktivnosti, potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Digitalno nasilje
Digitalno nasilje je veliki problem modernog doba.
Internet i mobilna tehnologija obeležili su poslednje 2 decenije. Gotovo je nemoguće zamisliti dan bez čitanja štampe na netu, pretraživanja omiljenih rubrika, share-ovanja zanimljivog sadržaja, poslovne korespodencije, ćaskanja sa prijateljima putem mreža i mnogih drugih aktivnosti koje se odvijaju u digitalnom svetu.
Iako nam je život učinio lakšim i mnoge stvari dostupnijim, internet je pokazao i svoju lošu stranu. Počev od izloženosti neprimerenim sadržajima, preko vrbovanja od strane pedofila, pa do različitih oblika maltretiranja – negativni efekti posebno pogađaju mlađe generacije.
Istraživanja su pokazala da je čak 85 odsto mladih bilo izloženo nekom obliku digitalnog nasilja. Pri čemu se svakom 4. to dogodilo više nego jednom. Imajući u vidu statistiku psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju na opasnosti koje ovaj vid maltretiranja donosi.
Šta je sajber-nasilje?
Sajber, tj. digitalno nasilje predstavlja upotrebu interneta i mobilnog telefona, tableta ili računara sa namerom da se neka osoba zastraši, ponizi, uvredi, naljuti ili na bilo koji drugi način povredi. Najčešće se odvija putem društveniih mreža. Mada nije redak slučaj da se dešava i na raznim aplikacijama za razmenu poruka i gejming platformama.
Obično podrazumeva tekstualne ili video poruke, fotografije i pozive kojima se druga osoba uznemirava. Na osnovu njihovog sadržaja postoje različiti oblici digitalnog nasilja.
Uznemiravanje je najrasprostrajeniji vid maltretiranja na internetu. Ono podrazumeva slanje uvredljivih poruka različitog tekstualnog i vizuelnog sadržaja, kao i poziva preteće prirode.
Slično uznemiravanju, sajber uhođenje uključuje uporne napore počinioca da ostvari kontakt sa žrtvom, ali se razlikuje u nameri. Odnosno, ono je rezultat dubokih osećanja prema toj osobi, bilo da su ona pozitivna ili negativna. Postoji i veća verovatnoća da će se iz digitalnog sveta ova vrsta nasilja preneti u realni.
“Doxing” predstavlja iznošenje u javnost, bez prethodnog odobrenja, ličnih podataka neke osobe, kao što je kućna adresa, broj mobilnog telefona ili radno mesto.
Hakovanje naloga i otvaranje lažnih profila na ime nekoga, takođe, spadaju u digitalno nasilje. Oni imaju za cilj da naškode reputaciji osobe.
Osvetnička pornografija je distribuiranje na društvenim mrežama ili pornografskim platformama seksualno eksplicitne ili kompromitujuće slike osobe. U većini slučajeva ovo nasilje vrši bivši partner.
Razlike između digitalnog i maltretiranja licem u licem
Glavna odlika cyberbullying-a je anonimnost. Upravo činjenica da se ne zna identitet napadača daje “snagu” da nastavi sa maltretiranjem.
Za razliku od napada koji se dešavaju u stvarom svetu, maltretiranje na internetu nema ograničenja u pogledu vremena. Ono se događa u svakom trenutku i na bilo kom mestu, poprimajući masovni karakter. Naime, uznemiravajuće poruke, komentari ili slike se lako šire putem interneta do drugih ljudi, a veoma je teško obrisati ovakve sadržaje sa društvenih mreža ili foruma.
Koje su posledice digitalnog nasilja?
Svima je dobro poznato koliki je uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje, naročito pripadnica lepšeg pola. Međutim, digitalno nasilje ostavlja mnogo teže posledice na fizičko i mentalno zdravlje.
Osećaj srama i neprijatnosti, manjak samopouzdanja, uznemirenost i ljutnja su karakteristični efekti koje izaziva sajber-nasilje. Prate ih razdražljivost, gubitak interesovanja, pad kocentracije, socijalna distanca, pa i depresija i anksioznost.
Pored psihičkih, maltretiranje putem interneta ostavlja i fizičke posledica. Osobe koje se sa njim suočavaju imaju probleme sa spavanjem, pate od čestih glavobolja, bolova u stomaku, hroničnog umora, a mogu se javiti i poremećaji ishrane.
Digitalno nasilje ne treba zanemariti, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Konflikti u vezi
Konflikti u vezi su sastavni deo svakog ljubavnog odnosa.
Ma koliko se dvoje vole i imaju iste poglede na najvažnije životne stvari, nemoguće je da se slaažu u svemu. Svi smo mi različiti, te se međusobno razlikuju i naša mišljenja, očekivanja, potrebe, pa i želje i navike.
U zavisnosti od toga koliko se partneri razlikuju, konflikti u vezi su neminovnost kao proces prilagođavanja jedno drugom. Čak i kasnije, nakon godina zajedničkog života, svađe i nesuglasice su sasvim normalna pojava. Apsolutno odsustvo konflikata ukazuje da veza ne funkcioniše, tj. da partneri ili nešto kriju ili nisu dovoljno zainteresovani jedno za drugo.
Međutim, način na koji se odnosite prema konfliktima govori da li je vaš odnos zdrav ili ne. Samim tim i da li će veza opstati ili je osuđena na propast.
Konstruktivni konflikti u vezi
Konflikti nisu isključivo pokazatelj nepoštovanja, nedostatka ljubavi i loših međusobnih odnosa. Ukoliko se radi na njima i zajedničkim snagama se rešavaju mogu, zapravo, da prodube vezu. Istovremeno, da učine da bolje razumete svog partnera, njegova osećanja i potrebe. Što je osnova za dalju dobru komunicaciju i stabilan odnos.
Svi znamo kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima. Jasan, iskren i potpun dijalog je ključan za uspešan odnos i smanjenje sukoba. Deljenje i razumevanje se najbolje postiže kada ne projektujemo sopstvena uverenja o partneru ili onome što će oni reći, već iskreno obraćamo pažnju na verbalno i neverbalno ponašanje. Što znači da se o problemu koji je doveo do razdora treba pričati otvoreno, uz uvažavanje mišljenje partnera, a bez vike, prozivanja i omalovažavanja. Nazivanje partnera uvredljivim imenima, pretnje i korišćenje podrugljivog ili sarkastičnog tona ne samo da je odraz nepoštovanja, već sprečava efikasnu komunikaciju.
U zdravim odnosima nema povlačenja pri problemima, čak i ako su teme “teške i bolne”. Umesto izbegavanja, par zajedničkim snagama radi na njegovom rešavanju. Pri čemu bilo kakve ucenjivačke i manipulativne psihološke igre nisu dozvoljene.
Nemojte da zaboravite da je kompromis u većini slučajeva najbolje rešenje. Odnosno, prihvatanje da postoje razlike u mišljenjima, ali da one nisu prepreka za normalno funkcionisanje.
Kako destruktivni konflikti u vezi utiču na fizičko i mentalno zdravlje?
Konflikti u vezi ne dovode samo do loših međusobnih odnosa, već utiču na kvalitet života. Brojna istraživanja su pokazala da postoji veza između ponavljajućih ili produženih sukoba i zdravlja. Oni, pre svega, izazivaju konstantni stres koji, dugoročno gledano, narušava celupno zdravlje.
S obzirom da je imuni sistem oslabljen prehlada, grip, virusi i razne infekcije postaju verni pratioci jednog od partnera. Kod nekih je prisutan hronični bol povezan sa stresom. Obično je to glavobolja, bol u leđima ili vratu.
Verovali ili ne, konflikti direktno utiču na probleme sa varenjem, uključujući mučninu, dijareju, zatvor. Mada se mogu javiti i ozbiljnije tegobe kao što je gastritis i čir na želucu. Takođe, izazivaju pojavu bubuljica, opadanje kose, bolesti zuba i desni. Vremenom, mogu da budu uzrok srčanih oboljenja i hipertireoze.
Poremećaji ishrane, anksiozni poremećaji, depresija, problemi sa spavanjem, kao i seksualna disfunkcija ili promene libido – samo su neke od komplikacija mentalnog zdravlja usled stalne izloženosti konfliktnim situacijama.
Imajući ovo u vidu, ali i u želji da sačuvate svoju ljubavnu vezu, ukoliko vi i vaš partner ne možete sami da rešite nesuglasite, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više