октобар 2021

Pravilo 90/10

Pravilo 90/10 može vam pomoći da promenite svoj život.

Prema studijama svakog čoveka tokom života zadesi oko 20.000 nevolja – počev od bezazlenih, pa do ozbiljnijh, kao što je gubitak bliske osobe.

Ipak, ima dana kada nam se čini da se neprijatnosti nižu jedna za drugom. U tim trenucima pitamo se ima li ovome kraj i jedva čekamo da krenemo na spavanje kako bismo sve ostavili iza sebe.

Ovakve dane mnogi tumače nedostatkom slobodnog vremena, mnoštvom privatnih i poslovnih obaveza, stresom. Drugi, pak, smatraju da je sudbina umešala prste i da jednostvano nisu imali sreće.

Međutim, da li je to zaista tako? Da li opravdanja treba tražiti u drugima ili spoljašnjim okolnostima?

Psihološko savetovalište Sana vam otkriva u čemu je problem i kako ga možete rešiti.

Šta je pravilo 90/10?

Još davne 1895. godine italijanski sociolog, ekonomista i inženjer Vilfredo Pareto postavio je tzv. “pravilo 80/20” poznato kao “Paretov princip” koji može da preokrene vaš odnos prema novcu, donoseći finansijski boljitak.

Vek kasnije američki pedagog i pisac Stephen Covey postavio je pravilo 90/10 koje je vezano za celokupni naš život. Naime, prema ovom autoru samo 10 odsto našeg života određuju događaji, dok 90 odsto je rezultat naših reakcija na njih. Što znači da naša reakcija na događaje koji se dešavaju u životu ima mnogo veću težinu nego sami događaji. Samim tim, 90 odsto našeg života možemo da kontrolišemo, dok na samo 10 odsto stvari koje nam se dešavaju nemamo kontrolu.

Na osnovu načina na koji reagujemo naš dan, pa i nedelja i mesec, mogu biti dobri ili loši. Upravo u tome se ogleda različitost među ljudima kada se nađu u istoj situaciji.

Primer za pravilo 90/10

Zamislite da radite od kuće i imate rok da završite važan projekat. Nažalost, pri kraju radnog dana dolazi do nestanka struje. Razlog za to jeste greška vaše žene koja je uključila previše kućnih aparata odjednom te izazvala da sklopka padne.

Stres pod kojim ste zbog projekta dovodi do straha da ćete biti otpušteni, jer ne možete da završite zadatak. Rezultat toga jeste bes koji ispoljavate kroz raspravu sa ženom. Tako nervozni odlazite u kuhinju po vodu i dok uzimate čašu obarate svoju omiljenu šolju za kafu. Bes nastavlja da raste i za ovaj događaj okrivljujete sina koji ju je ostavio na polici.

Da li su konflikti sa porodicom bili nužni? Da li ste time išta postigli? Na oba pitanja odgovor je “Ne”. Jedini slučaj na koji niste imali kontrolu jeste nestanak struje, svi naredni izazvani su vašom reakcijom, te ste sasvim običan dan pretvorili u katastrofu.

Umesto da ste se usredsredili na završetak projekta, pa čak potražili pomoć od žene ili od direktora produženje roka, vi ste se odlučili na raspravu koja ničemu nije vodila.

Kako vam pravilo 90/10 može pomoći?

Pravilo 90/10 je savršeno sredstvo kada vas neko kritikuje. Svako ima pravo na svoje mišljenje, te ne možete kontrolisati kritiku drugih. Ono što možete kontrolisati jeste vrednost koju pridajete tim osudama. Trebate da se vodite stavom: “Ako ne mogu da kontrolišem šta ljudi misle o meni, zašto da trošim energiju na to”.

Greške su sastavni deo života. One ne predstavljaju kočnicu, već povod da učimo, ali to ne znači da ih nećemo ponoviti. Zato je važno da shvatite da jedino možete da kontrolišete svoju reakciju na greške. Vi odlučujete da li ćete prihvatiti da ste pogrešivi, koliko strogo ćete sebe kazniti i da li ste sposobni da tolerišete sopstvene greške.

Pravilo 90/10 može vam pomoći i kada drugi ne rade ono što želite. Imajte u vidu da su reakcije drugih ljudi potpuno izvan vaše kontrole, te da je nerealno zahtevati od nekoga da bude drugačiji.

Da biste mogli da primenjujete pravilo 90/10, najpre, morate da prihvatite činjenicu da su automatske misli obično negativne. Ispravnim reakcijama možete sprečiti da one preovladaju, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.

Pročitaj Više

Stres ili anksioznost – Koja je razlika?

Stres ili anksioznost, pitanje koje često muči ljude. Iako mnogima ova 2 pojma deluju slično, jer je tanka granica između njih, poznavanje razlike je ključno za pravilno rešavanje problema.

Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se makar jednom nije suočila sa stresnom situacijom. Zapravo, stres je postao svakodnevni deo našeg života koji se provlači kako kroz privatne, tako i poslovne aktivnosti. Ovu poražavajuću činjenicu potvrđuju i statistički podaci. U 75 odsto slučajeva ljudi se lekaru javljaju zbog simptoma koje je, direktno ili indirektno, izazvao stres.

Nažalost, ni stanje u pogledu anksioznosti nije zanemarljivo. Istraživanja su pokazala da prosečno jednom godišnje osetimo anksioznost, dok je u poslednje 2 godine ta pojava učestalija. Razlog tome jeste pandemja korona virusa koja je ostavlja traga na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. Procenjuje se da danas od anksioznog poremećaja pati 24 odsto populacije.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da znate da li je u pitanju stres ili anksioznost.

Razlika u načinu nastajanja

Odgovor na pitanje da li je stres ili anksioznost treba potražiti, najpre, u načinu nastajanja.

Prema definiciji stres je “skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz okruženja”. Odnosno, predstavlja prilagođavanje organizma na novonastalu situaciju koju karakterišu negativne senzacije. To znači da stres izazivaju spoljašnji faktori, koji se navode kao okidači (stresori).

Brojne obaveze koje moramo da ispunimo u toku dana, pritisak na poslu ili u školi, konflikti sa bliskim osobama – samo su neki od čestih indikatora za stres. Takođe, stres mogu da izazovu i mnogo ozbiljniji događaji, kao što su gubitak bliske osobe, razvod, bolest, loša finansijska situacija.

Za razliku od stresa, anksioznost ima unutrašnje poreklo. Karakteriše je konstantni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Prisutan je i kada ne postoji realna osnova za brigu, tj. nema stresora. Zbog toga se opisuje kao strah bez potrebe i bilo kakvog razloga. Ovaj osećaj osetili su mnogi makar jednom u životu. On je normalni pratilac velikih životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Međutim, kada se javlja svakodnevno, duže od 6 meseci, anksioznost prelazi u anksiozni poremećaj.

Stres ili anksioznost – kako prepoznati sa čim se suočavate?

Stres i anksioznost su prirodne reakcije tela na “fight or flight”. Kada se na bilo koji način osećamo ugroženo naše srce počinje ubrzano da radi, čula postaju oštrija, krvni pritisak raste, a telo oslobađa hranljive materije u krv kako bi osiguralo da ima potrebnu energiju za borbu ili bekstvo.

Stres prate i uznemirene misli, razdražljivost, bes, osećaj preplavljenosti, pa čak i usamljenost. Mogu se javiti i fizičke tegobe poput mučnine, vrtoglavice, stomačnih problema.

Bez obzira što je stres pokretač anksioznosti postoje karakteristični simptomi koji se vezuju isključivo za ovaj poremaćaj. Napadi panike su jedan od njih. Razvijaju se naglo i dostižu vrhunac u roku od 10 minuta. Prepoznaju se po simptomima koji odgovaraju srčanom udaru – bol u grudima, znojenje, osećaj nesvestice, drhtavica, mučnina, otežano disanje.

Tipični znaci anksioznosti su i nemir, strepnja, napetost, kao i strah.

Da li stres ili anksioznost dovode do osećaja bespomoćnosti?

Ključna razlika između stresa i anksioznosti ogleda se u našoj borbi protiv njih.

Stresne situacije, ma koliko bile velike, moguće je samostalno pobediti. Sa druge strane, anksioznost onemogućava da normalno funkcionišemo tako da može da dovede do osećaja bespomoći kao potpune kočnice u životu.

Ukoliko ste duže vreme izloženi stresu ili se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

 

 

Pročitaj Više

Manipulatori

Manipulatori su veoma čest socijalni pojam koji postoji od davnina u društvu. Iako toga možda nismo svesni, srećemo ih stalno – na poslu, među prijateljima, pa čak i u porodici. Nekada deluju sasvim bezazleno i dobronamerno, te nam se čini da im je na umu naša dobrobit, a zapravo imaju prekriveni cilj. U pojedinim situacijama u osnovi leži neprijateljski stav, te se manipulatori služe zlonamernim tehnikama. Mada nije redak slučaj da manipulacija bude dobronamerna, što je naročito izraženo u odnosu roditelj – dete.

Ipak, manipulatori uglavnom imaju za cilj uspostavljanje moći, koristeći vešto manjak samopouzdanja kod osoba koje su slabije od njih.

Vrste manipulatora

S obzirom da se svi manipolatori ne ponašaju isto, mogu se podeliti u nekoliko grupa.

Diktator je najprepoznatljivija vrsta. Spada u aktivne manipulatore koji prenaglašavaju svoju snagu i dominaciju. Razlog za to leži u činjenici da želi da se njegova načela poštuju i primenjuju, te ne čudi što upravlja i naređuje svakom iz svog okruženja. Oni koji ga ne poznaju opisaće ga kao “čoveka nezgodnog karaktera”, ali je reč o neprijatnoj, autoritativnoj, pa čak agresivnoj osobi.

Za razliku od diktatora, stidljivi manipulatori su povučeni i tihi. Na prvi pogled deluju sramežljivo i krhko. Ne daju svoje mišljenje kada se od njih to očekuje, već preko bližnjeg iznose stav o nekom. Ovo pasivno ponašanje nije nimalo bezazleno, jer često vodi u konflikte.

Manipulator zavodnik, baš kao što ime kaže, svojim šarmom, slatkorečivošću i komplimentima fascinira druge kako bi postigao ono što želi. Za uzvrat ne daje ništa, čak i odgovore na pitanja koja su mu neprijatna vešto izbegava.

Slično zavodniku, manipulator altruista koristi poklone kako bi vas potčinio. Iako ne deluje da za uzvrat nešto traži, jednog dana će naplatiti poklonjeno, pri čemu vi nećete moći reći “ne”.

Učeni manipulatori koriste neznanje drugih, ističući svoje diplome, profesiju i veliko iskustvo kako bi nametnuli autoritet.

Simpatični manipulatori su najrasprotranjeni. Nažalost i najopasniji, jer savršeno prikrivaju pravo lice. Uvek otvoreni, nasmejani, pažljivi oni vas postepeno uvlače u svoj svet, a da štetnog dejstva niste ni svesni.

Kako prepoznati manipulatore?

U psihologiji manipulacja nije svrstana u poremećaje, ali može biti simptom nekih od njih, kao što su antisocijalni poremećaj ličnosti, granični poremećaj ličnosti i narcisoidni poremećaj ličnosti.

Manipulatori su psihološke igre doveli do savršenstva. Glavna taktika jeste stvaranje osećaja krivice. Prepoznatljiva rečenica koju koriste jeste “Posle svega što sam učinio za tebe”. Neretko vaše ponašanje u negativnom kontekstu porede sa drugim, ističući da se svi osim vas slažu sa njegovim mišljenjem.

Glumljenje žrtve je još jedna karakteristika manipulatora, te se ponašaju kao da im je stalno potrebna pomoć i podrška. U stvari nastoje ovom strategijom da ostvare svoj cilj.

Manipulatori nikad ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke, već raznim lažima i izgovorima opravdavaju svoje ponašanje. S obzirom da su uz vas samo dok im trebate, vrlo brzo preusmeravaju pažnju na drugog. Zato su promene raspoloženja česta pojava, pa podsećaju na osobe koje pate od bipolarnog poremećaja.

Ukoliko ste pali pod uticaj manipulatora psohološko savetovalište Sana vam može pomoći da naučite kako da se nosite sa njima.

 

Pročitaj Više

Da li su promene raspoloženja normalne?

Promene raspoloženja su sastavni deo života.

Život je prepun uspona i padova, ponekada se čini da pojedine dane provodimo vozeći “emocionalni tobogan”.

Da li su ove promene raspoloženja normalne? Odgovor je “možda” – sve dok ne ometaju vaš život ili život ljudi koji vas okružuju.

Mnoge stvari mogu uticati na promene raspoloženja tokom dana. Na primer, većina ljudi se oseća optimistično i energično oko podneva, ali imaju tendenciju da imaju više negativnih osećanja tokom ranog popodneva ili večeri.

Ponekad su promene raspoloženja simptom mentalne bolesti, ili pak mogli biti simptom drugih promena koje se  dešavaju u vašem telu. Ozbiljne promene raspoloženja koje ugrožavaju vaše zdravlje i vaš unutrašnji mir mogu se lečiti, ali pre svega ćete morate shvatiti koji je njihov uzrok.

Stres i anksioznost

Svakodnevne promene i neočekivana iznenađenja, bilo dobra ili loša, definitivno mogu uticati na promene vašeg raspoloženja. U periodima kada ste osetljivi više nego obično, vaše reakcije mogu biti snažnije i burnije nego kod drugih ljudi.

Pojedini ljudi osećaju nelagodu, strah i zabrinutost čak i kada nemaju opravdanih razloga za to.

Ukoliko ovakvo stanje traje više od 6 meseci i pored navedenih simptoma imate problem sa snom, i pojavom telesnih simptoma, poput bolova u telu, moguće je da se radi o generalizovanom anksioznom poremećaju.

Bipolarni poremećaj

Ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja  imaju češće promene raspoloženja i one su po pravilu intenzivnije nego kod drugih ljudi.

Recimo oni mogu imati promene koje se odlikuju viškom energije, ishitrenim reakcijama, prekomernim trošenjem novca i tada se to naziva manična faza. U ovoj fazi čak mogu čuti i glasove.

Sa druge strane postoje dani kada ne ustaju iz kreveta, osećaju se nemotivisano, tužno i mogu imati čak i samoubilačke misli. Ovo je depresivna faza.

Promene raspoloženja – Depresija

Osobe koje pate od depresije imaju česte promene raspoloženja.

Postoje dani kada se osobe koje pate od depresije osećaju dobro, ali postoje i oni kada ne ustaju danima iz kreveta. Depresivni ljudi se ujutru osećaju najlošije, dok kasnije tokom dana nivo njihovog raspoloženja raste.

Ukoliko osećaj tuge, iscrpljenosti, nemira i beznađa traje duže od 2 nedelje, vreme je da se obratite svom psihologu za pomoć.

Granični poremaćaj ličnosti 

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti su iznenadne, intenzivne promene raspoloženja koje idu od anksioznosti do ljutnje i depresije.

Ove reakcije su često „pokrenute“ nečim što izgleda kao obična interakcija sa drugim ljudima. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti ne znaju na dobar i zdrav način da se nosi sa stresom i vrlo često su spremni na samopovređivanje u trenucima uznemirenosti.

ADHD i promene raspoloženja

Nagle promene raspoloženja i impulsivnost mogu biti simptomi ADHD -a kod odraslih. Karakteriše ga stalni  nemir, impulsivne rekcije i nemogućnost kontrole emocija i ponašanja.

Promene raspoloženja usled hormonskog disbalansa 

Polni hormoni su vezani za emocije, pa promene nivoa hormona u organizmu mogu dovesti i do promena raspoloženja. Uparavo iz tog razloga  tinejdžere često opisujemo kao „ćudljive“, sa velikim oscilacijama u raspoloženju.

Kada su žene u pitanju, PMS, trudnoća, menopauza (godinu dana nakon poslednje menstruacije) i perimenopauza (godine pre nje), mogu dovesti do promena raspoloženja.

 

Pročitaj Više