Eustres i distres – Dve strane stresa
Eustres i distres predstavaljaju, zapravo, 2 strane stresa.
Stres je postao uobičajena pojava u današnjem ubrzanom životu. On je “odgovor” našeg tela na unutrašnje i spoljašnje stresore kojim smo svakodnevno izloženi. Unutrašnji stresori odnose se na uznemirujuće misli ili sećanja, emocije poput tuge ili besa, kao i fizičke senzacije poput bola ili nelagodnosti. Dok spoljni stresori uključuju bilo koji zabrinjavajući događaj, situaciju ili okolnost koji mogu imati negativan uticaj na osobu ili nešto do čega joj je stalo.
S obzirom da se kao odgovor na pitanje kako stres utiče na telo naglašavaju negativne posledice, ne čudi što on izaziva strah kod ljudi. Međutim, nije svaki stres sam po sebi loš.
Šta su eustres i distres?
Eustres i distres su 2 vrste stresa koji različito deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Negativne efekte donosi distres. On izaziva osećaj zabrinutosti, straha ili teskobe, koji otežavaju normalno funkcionisanje. Obično je izazvan negativnim iskustvima i situacijama, kao što su gubitak bliske osobe ili posla, razvod, otkriće da vi ili neko iz vaše porodice boluje od teške bolesti… Ovo vrsta stresa premašuje čovekovu fizičku, emocionalnu ili psihološku sposobnost da se izbori sa situacijom.
Za razliku od distresa, koji je mnogima asocijacija na stres, eustres ima pozitivno dejstvo na telo. On pruža energiju i uzbuđenje, podstičući nas na zalaganje i usredsređenost, samim tim motiviše na napredovanje i ostvarenje ciljeva, vezuje se za pozitivna iskustva. Započinjanje novog posla, stupanja u brak, dolazak bebe, samo su neke od situacija koje ga mogu izazvati.
Kakve posledice ostavljaju eustres i distres?
S obzirom da eustres ima stimulativno dejstvo on dovodi do boljeg fokusa, snage, odlučnosti, veće produktivnosti i samoupozdanja. Što u krajnoj meri stvara ispunjeniji i zadovoljniji život.
Nažalost, posledice distresa su daleko brojnije i opasnije. Osim problema sa fokusiranjem, koncentracijom ili pamćenjem donosi niz fizičkih tegoba – bol u grudima, glavobolje, probavni problemi, konstantni umor, pa i srčane smetnje. Takođe, javlja se pojačana razdražljivost, anksioznost, depresivne misli, ali i sklonost ka upotrebi psihoaktivnih supstanci.
Koliko razorna može biti ova vrsta stresa najbolje govori podatak da je povezana sa 6 vodećih uzroka smrti, a to su hronične bolesti, kancer, bolesti jetre, plućne bolesti, nesreće i samoubistvo.
Kako distres zameniti eustresom?
Da biste sačuvali zdravlje, ali i kvalitet života morate da naučite kako da distres zameniti eustresom. Prvi korak u tome jeste da otkrijete njegov uzrok.
Naime, negativni stres je znak da nekim aspektom svog života niste zadovoljni. Možda je to veza, posao ili, pak, destruktivna navika koju ste razvili? Kada se suočite sa problemom i krenete u njegovo rešavanje moći ćete da se oslobite distresa i fokusirate na pozitivne događaje.
Iako je teško pronaći smisao u bolnim i teškim situacijama, ljudi koji uspeju to da razviju imaju veću verovatnoću da će kasnije doživeti eustres nego ponovni distres. Svakako, pronalaženje smisla u bolu ili tuzi ne znači da je osoba zahvalna na iskustvu, već da pokazuje snalažljivost i prilagodljivost datom trenutku. Ovo je osnova za prevazilaženje nedaća.
Svima su dobro poznati blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje. Zato stručnjaci savetuju da redovno primenjujete tehnike disanja i opuštanja kao moćno sredstvo za upravljanje stresom. I redovna fizička aktivnost je efikasna u oslobađanju napetosti. Ona vam može pomoći da izoštrite um, umirite živce i poboljšate performanse, što je naročito značajno kada ste izloženi intenzivnom stresu.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa stresnim situacijama, potražite savete psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta
Znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta su prisutni, samo na njih treba obratiti pažnju.
Stres je nešto sa čime se svi nosimo, verovatno svakodnevno, pa ne čudi što mnogo od nas osećaju kao da je on sam deo života koji moramo iskusiti, a ne nešto što bismo trebali da pokušamo da popravimo, jer može biti opasno.
Osim stresa, svako od nas je, makar jednom, iskusio razočaranje, prekomernu brigu, promene raspoloženja i druge oblike emocionalnog nemira. Oni su, najčešće, posledica profesionalnog neuspeha, odbijanja, finansijskih problema, loših odnosa ili ličnog gubitka.
Ova stanja su, obično, privremenog karaktera. Međutim, kada potraju mogu da dovedu do ozbiljnih problema kao što su anksioznost, depresija, pa i do razvoja neke psihosomatske bolesti.
Stanje dodatno otežava činjenica da mnoge signale koje nam telo šalje ne umemo da protumačimo. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva koji su karkateristični znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta.
Fizičke tegobe za koje ne postoji objašnjenje
Kada se razmatraju znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta najrasprostranjeniji su oni koji su vezani za naše zdravlje. Nemojte da zaboravite da su um i telo povezani, pa da su, ponekad, medicinski simptomi koji se ispoljavaju, zapravo, znak da nam je narušeno mentalno zdravlje.
Pre svega, to su tegobe sa varenjem i probavom. Naša creva su više povezana sa mozgom nego što mislimo, pa višak stresa, anksioznosti i depresije može da izazove mučninu u stomaku. Takođe, česte i neobjašnjive glavobolje, koje nisu uspeli da dijagnostifikuju lekari ukazuju da rešenje treba tražiti u psihoterapiji.
Više ne uživate u aktivnostima koje ste obično radili
Ljudi koji se bore sa psihološkim ili emocionalnim problemima često se osećaju odvojeno i otuđeno od života. Zbog toga gube interesovanje za stvari koje su obično voleli da rade, bilo da se radi o hobijima ili druženju. Upravo su trajna nezainteresovanost i osećaj unutrašnje praznine znaci ne samo depresije i usamljenosti, već i fizičkog i psihičkog zlostavljanja.
Gubitak interesovanja, neretko, prati osećaj kao da stalno radite istu stvar iznova i iznova sa istim negativnim rezultatom. Vremenom, prestajemo da se bavimo i svakodnevnim obavezama na poslu, školi i u porodici.
Poteškoće u regulisanju emocija
Svakako, neki ljudi su emotivniji od drugih, a to ne mora uvek značiti da im je potrebna terapija. Ali ako se osećate kao da ne znate kako da naterate sebe da prestanete da plačete ili ako ne možete da kontrolišete svoj bes, nemojte se stideti da potražite savet psihologa.
Naše društvo govori samo o pozitivnim emocijama, poput radosti ili sreće, pa ne znamo koja je razlika između poremećaja raspoloženje i normalne tuge, niti kako da se nosimo sa nečim težim, a još manje kako da kontrolišemo stres.
S obzirom da se oni gomilaju u nama, postoji rizik da se u jednom trenutku dogodi eksplozija, pa postajete, bez razloga, razdražljivi ili besni. Ovakvo ponašanje se, pak, negativno odražava na našu sliku o svetu, kao i na sliku drugih o nama samima, dovodeći do daljih frustracija. Istovremeno, mogu biti i prikriveni znak depresije.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih znakova, nemojte čekati da se problem produbi. Već potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana, a na vama je da izaberete klasično ili online savetovanje.
Pročitaj Više
Genogram – analizom porodice do novih infomacija o Vama
Genogram predstavlja svojevrsnu mapu porodičnog života.
Porodica je osnova životnih puteva formiranih kroz vreme. U pitanju je, zapravo, beskrajni lanac koji s generacije na generaciju prenosi biološko, psihološko i socijalno nasleđe. Upravo ovaj skup vrednosti čini je autentičnom.
Istovremeno, ona je uslov za formiranje međusobnih odnosa među članovima, što znači da ne nasleđujemo samo izgled predaka, već i ponašanje, etički kodeks, odnos prema novcu i drugim materijalnim stvarima.
S obzirom da je porodica celina, svaka promena kod jednog njenog člana utiče na ostale. Odnosno, na promenu čitavog sklopa porodice, preteći ponekad da dovede do njenog raspada.
Srećom, konflikti i svi drugi porodični problemi se mogu izbeći ukoliko smo upoznati sa našim porodičnim “skeletom” – genogramom.
Šta je genogram?
Genogram, poznat i kao McGoldrick–Gerson studija, Lapidusova šema ili porodični dijagram, je slikoviti prikaz porodičnih odnosa i istorije bolesti neke osobe. On prevazilazi tradicionalno porodično stablo, jer prikazuje povezanost, relacije i istoriju u najmanje tri generacije porodičnog sistema. Na taj način omogućava korisniku da vizualizuje nasledne obrasce i psihološke faktore koji interpunktiraju odnose, pa se može koristiti za identifikovanje ponavljajućih obrazaca ponašanja i prepoznavanje naslednih tendencija.
Ovaj instrument razvio je 70-ih godina američki psihijatar Murray Bowen kao deo svog porodičnog sistema vrednosti. Njegovu ideju dalje su razvijali putem kliničkih istraživanja Monica McGoldrick i Randy Gerson, da bi pravu primenu dobila tek 1985. objavljivanjem knjige pod nazivom “Genogrami: procena i intervencija”.
Zahvaljujući njihovoj interpretaciji genogrami se postali sastavni deo psihologije. Ovu metodu koristi, pre svega, sistemsko porodična psihoterapija. Mada se sreću i u medicini, socijalnom radom, genetskim istraživanjima, pa i u obrazovanju.
Šta sadrži genogram?
S obzirom da je genogram više od klasičnog rodoslova on obuhvata mnoštvo informacija o datoj porodici, pri čemu nije potrebno navoditi imena već srodnički odnos.
Prikaz sadrži demograske informacije vezane za uzrast, zanimanje i obrazovanje svakog člana. Zatim, funkcionalne informacije kao što su zdravstveno stanje i bolesti. Takođe, njime su obuhvaćeni najvažniji događaji, poput preseljenja, uspeha, gubitaka, ali i porodični odnosi prema stepenu bliskosti.
Genogram ima karakterističnu šemu crtanja. Muškarci su predstavljeni kvadratom, ženske osobe krugom, dok se članovi porodice koji su na putu da se rode označaju trouglom. Kako u prikazu učestvuju i preci, precrtani simboli ukazuju na njih, tj. da ti članovi porodice nisu živi. Upisavanje se vrši sa leva na desno po redosledu rođenja, tako da se na levoj strani dijagrama nalazi otac, a na desnoj majka.
Veze u porodici predstavljene su različitim linijama, pa puna linija sugeriše brak, a isprekidana da je reč o vanbračnoj zajednici. Ukoliko se na bračnoj liniji nalazi jedna kosa crta trenutno je došlo da rastanka, a 2 kose crte govore da je nastupio razvod.
Kako se tumači genogram?
Genogaram daje jasni skrining jedne porodice. Samim tim i osnovni izvor problema, pa ima značajnu ulogu u rešavanju potisnutih, ali i trenutnih konflikata.
Posebno ako se ima u vida da porodice smatraju da je samo jedna osoba nosilac problema, a ne da oni proističi iz kompleksnih međusobnih odnosa.
U tumačenju se posebna pažnja obraća i na sredinu i kulturu, jer i okruženje ima spoljašnji uticaj porodicu.
Ukoliko u vašoj porodici vladaju nesuglasice koje ne možete sami da rešite može vam pomoći klasično ili online savetovanje u psihološkom savetovatolištu Sana.
Pročitaj Više
Blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje
Blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje su višestruki.
Joga je drevna indijska metoda koja je naširoko popularna i danas. Obuhvata niz tehnika meditacije, položaja (asane) i disanja (pranajama) u cilju prevencije i održavanja zdravlja.
Zapravo, blagodeti joge na fizičko stanje organizma osetićete vrlo brzo. Dokazano je da ona jača mišiće, povećava elastičnost vezivnih tkiva i poboljšava ravnotežu tela. Takođe, reguliše metabolizam i krvni pritisak, a poboljšava cirkulaciju i disanje, dok smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, pa slobodno možemo da kažemo da joga jača čitav imuni sistem.
Međutim, um i telo ne treba posmatrati kao dve različite celine. Oni funkcionionišu u sinergiji, pa bavljanje jogom, na duži vremenski period, ima pozitivan učinak i na psihu.
Koji su blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Joga nas uči da je briga o sebi najvažnija
Savremeno doba karakteriše brz životni tempo. Uz mnoštvo poslovnih obaveza, održavanja porodice i dece gotovo da je nemoguće naći malo vreme da se posvetite svojim potrebama. Najnovija istraživanja su pokazala da se moderno društvo suočava sa pasivnim vođenjem računa o sebi, što nikako nije dobro.
S obzirom da jogu možete vežbati i u sopstvenom domu i da vam je potrebno da izdvojite samo 15 minuta dnevno, nemate nikakvog izgovora da ne pokrenete svoje telo. Vrlo brzo i vaš um osetiće promene.
Verovali ili ne, joga vas podstiče na lični razvoj. Prihvatanjem svog tela onakvo kakvo je, bez osude, vremenom postajemo zadovoljniji, pa nam je samoupozdanje više, tako da smo spremniji da prihvatimo sve izazove ne samo na poslu, već i u privatnom životu.
Blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje ogledaju se i kroz emotivne promene. Naime, njeno redovno praktikovanje razvija emocije kao što su saosećanje i druželjubivost, što za rezultat ima bolje međuljudske odnose i sprečavanje konflikata.
Joga poboljšava pamćenje i koncentraciju
Da li ste znali da 20 minuta joge deluje snažnije na vaše kognitivne sposobnosti nego 20 minuta trčanja? Razlog za to leži u tehnici izvođenja. Kako je tokom vežbanja fokus usmeren na disanje i pokret u našem umu nestaje buka iz sredine i drugi spoljašnjih faktora koji ometaju pažnju.
Njihovom eliminacijom poboljšava se koncentracija, pa je omogućeno bolje pamćenje i lakše izvođenje svakodnevnih zadataka. Zbog toga je upravo joga u osnovi Mindfulness metode usmerene pažnje.
Smirivanje misli utiče i na nivo stresa. Te nam joga pomaže i da se opustimo i smanjimo napetost ne samo u mišićima, već i u nervima.
Joga smanjuje rizik od nastanka psihičkih tegoba
Blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje primećeni su posebno kod mlađe generacije. Adolescenti su najosetljivija grupa ljudi, pa su meditacija i vežbe disanja najbolji način da se oslobode ljutnje i besa, koji je karakteristični za ovo doba odrastanja. Samim tim, preventvno deluje i na razvoj ozbiljnih psihičkih poremećaja koje često uzrokuju nagomilana ljutnja i nekontrolisani bes.
Joga je svojevrsni antidepresiv. Redovno vežbanje smanjuje nivo kortizola. Hormon stresa, pak, utiče na nivo serotonina, koji je povezan sa depresijom. Istovremeno, pokazuje i pozitivni učinak na posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), jer umanjuje učestalost flashbackova sa kojima se suočavaju osobe koje pate od ovog problema.
Ukoliko želite da osetite blagotvorno dejstvo joge na mentalno zdravlje potražite savete kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više