Baby blues
Baby blues je čest problem roditeljstva.
Dolazak bebe je najradosniji događaj u našim životima. Prati ga niz dubokih emocija, sa kojima se po prvi put srećemo. Zapravo, neizmernu sreću zamenjuje strah za maleno biće, pa možemo slobodno da kažemo da se se smenjuju usponi i padovi različitih osećanja.
Sa njima dolaze i brojne promene u navikama i načinu života. Čak i kada se za njih spremite već u prvoj nedelji shvatate da rođenje deteta donosi, pre svega, umor i neprospavne noći. Teškoće u navikavanju na novonastalu situaciju, mogu da izazovu stres i pomešana osećanja. Oni, pak, utiču na vaše mentalno zdravlje, dovodeći do baby blues-a.
Da li je baby blues postporođajna depresija?
Iako mnogi baby blues i postporođajnu depresiju poistovećuju, zapravo, reč je 2 različita pojma.
Baby blues je privremeno psihološko stanje koje se javlja odmah nakon porođaja. Obično, drugog do petog dana, mada kod nekih žena već u prvim satima i traje oko mesec dana. Razlog za njegovu pojavu objašnjen je hormonalnim promenama. Naime, tokom trudnoće nivo estrogena i progesterona se povećava i do 100 puta, taj porast se dešava postepeno, tokom 9 meseci.
Međutim, odmah nakon rođenja, nivo ovih hormona naglo pada, to može da predstavlja okidač za razdražljivo raspoloženje, pa ne čudi što baby blues doživljava oko 80 odsto majki.
Za razliku od njega, postporođajna depresija je ozbiljnije psihičko stanje, koje pogađa oko 20 odsto žena. Javlja se kasnije, 4 do 8 nedelja nakon porođaja i traje znatno duže – i do godinu dana. Simptomi su intenzivniji, tj. karakteristični za pravu depresiju.
Kako prepoznati baby blues?
Nagle promene raspoloženja, razdražljivost i plakanje bez ikakvog razloga najčešći su znaci baby blues-a. Osim njih, javljalju se i pad energije, nedostatak koncentracije, nesanica, slabost, ranjivost, zbunjenost, pa i anksioznost.
Pojedine majke imaju osećaj da je beba prevelika odgovornost za njih. Drugima, pak, nedostaje sloboda i manje obaveza koje su imale ranije, dok treće smatraju da ih niko više ne voli. Istraživanja su pokazala da su ovi simptomi jači kod žena koje su se porodile carskim rezom, kao i kod onih koje su samohrane majke.
Da li se pojava baby blues-a može sprečiti?
Zdrave životne navike su osnova za prevenciju nastanka baby blues-a. Odnosno, sa konzumiranjem namirnica bogatih vlaknima i omega kiselina treba započeti još tokom trudnoće. Poželjno je da unos ugljenih hidrata svedete na minimum, jer oni podstiču razdražljivost.
Takođe, neophodan je san, to znači da kad god beba spava, potrudite se da i vi spavate, dok za obavljanje svih kućnih poslova potražite pomoć. Budite svesne da je usklađivanje obaveza u prvoj nedelji gotovo nemoguće, pa deo zadataka morate “prebaciti” na drugog kako biste mogle da se fokusirate na radost zbog dobijanja nove bebe, a ne na pritisak usled žongliranja između poslova.
Stručnjaci savetuju da vodite i dnevnik svojih misli i osećaja. Na taj način moći ćete da sagledate koja situacija dovodi do negativnih emocija.
Ukoliko simptomi baby blues-a traju duže od mesec dana, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana, jer postoji opasnost da se razvije postporođajna depresija.
Pročitaj Više
Prednosti skype savetovanja
Prednosti Skype savetovanja su velike.
Problemi, bilo oni mali ili veliki, naša su svakodnevnica. Ne postoji osoba na svetu koju u jednom trenutku života nije zadesio gubitak bliske osobe, svađa sa dragim ljudima, rastanak, pa i stagniranje u karijeri i egzistencijalno pitanje. Iako se uspešno borimo sa svim nedaćama, vremenom one ostavljaju traga kako na naše fizičko, tako i na mentalno zdravlje.
Nažalost, sve je veći broj ljudi koje psihički problemi “slome” tako da iz njih ne mogu sami da izađu. Da je situacija, zaista, ozbiljna govore i statistički podaci. Naime, svaki peti čovek na svetu pati od tegoba koje su doneli problemi, dok samo polovina njih potraži stručnu pomoć.
Razlog za to leži u još uvek velikoj stigmatizaciji društva, pa nije redak slučaj da preovladava stid od posete psihologa. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam ukazuje koje su prednosti Skype savetovanja.
Da li Skype savetovanje ima isti efekat kao i klasična, uživo seansa?
Verovali ili ne, u pojedinim slučajevima Skype savetovanje ima bolji efekat, što potvrđuje i istraživanje sa Univerziteta u Cirihu sprovedeno na depresivnim pacijentima. Nakon 3 meseca, prva grupa koja je lečena online nije pokazivala nikakve znake depresije. Dok su u drugoj grupi, kod konvencionalne metode, nestali samo kod 42 odsto pacijenata.
Stručnjaci naglašavaju da je za bolje razultate zaslužan viši stepen anonimnosti. Upravo to je jedna od glavnih prednosti Skype savetovanja. Odsustvo ličnog kontakta stvara opušteniju atmosferu, pa su pacijenti motivisaniji na saradnju, samim tim su i spremniji da se povere psihologu, a to predstavlja osnovu za rešavanje problema.
Skype savetovanje štedi vreme i novac!
Pokazalo se da je Skype savetovanje ekonomičnije i za terapeuta i za klijenta, posebno za one terapeute koji ne žele ili ne mogu da priušte zakup komercijalnog prostora. Na taj način smanjuju režijske troškove i troškove iznajmljivanja. Istovremeno, imaju mogućnost proširivanja svog poslovanja van granica mesta u kome žive, jer ovu vrstu savetovanja mogu pružati i klijentima koji su u inostranstvu.
Sa druge strane, prednosti skype savetovanja za klijenta ogledaju se u većoj mogućnosti kod izbora slobodnih termina. Odnosno, onda kada vama najviše odgovara. Takođe, nema potrebe da gubite vreme, a i novac na prevoz do psihologa. Sve što vam je potrebno jeste internet, Skype program koji je besplatan i mikrofon i slušalice.
Skype psihološko savetovanje možete sačuvati
Pre 2 godine Skype je, konačno, uveo opciju snimanja razgovora, time je u mnogome olakšao i samo psihološko savetovanje. Sada, klijenti mogu ponovo da preslušaju seansu sa psihologom. Što je posebno značajno kada treba da primene savete koji su im oni dali, pa je i samo lečenje brže i efikasnije.
Dodatna prednost jeste što snimcima možete pristupiti u bilo kom trenutku i sa bilo koje platforme, tj. sa Windows-a, Mac-a, iOS-a, Android-a, pa čak i Linux-a.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da posetite psihološko savetovalište Sana, budite bez brige. Klinički psiholog Mr Ana Gligorić vam može pomoći u rešavanju svakog problema i putem Skype. Zakažite još danas svoj termin na broj 066 13 02 15, mail-om sana@psiholoskosavetovanje.com ili na zvaničnom sajtu psiholoskosavetovanje.rs.
Pročitaj Više
Uticaj vitamina D na depresiju i anksioznost
Uticaj vitamina D na depresiju i anksioznost je veliki.
Svako od nas se u jednom trenutku svog života suočio sa problemima. Stres i pojačana nervoza zbog nastalih događaja mogu da učine da osetimo tugu ili strepnju. Obično su oni vezani za velike događaje, kao što je promena mesta boravka, dolazak na novo radno mesto, gubitak bliske osobe, bolest, pa raskid ili razvod. Ove i slične situacije postale su, nažalost, naša svakodnevica.
Međutim, depresija i anksioznost su mnogo više od kratkotrajne bezvolje i zabrinutosti. Oni predstavljaju ozbiljno psihičko stanje koje se uvlači u svaki segment našeg života, onemogućavajući normalno funkcionisanje.
Da li ste znali da simptome depresije i anksioznosti oseti tokom života čak 1 od 7 osoba? Dok se 150 miliona njih svakog trenutka bori sa ovim tegobima. Da su u pitanju ozbiljni problemi govori i podatak da iz godine u godinu raste broj obolelih, pa Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će uskoro postati druga najčešća bolest širom sveta.
Dobra vest jeste da na mentalno zdravlje mogu da utiču vitamini i minerali iz namirnica. Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kakav je uticaj vitamina D na depresiju i anksioznost.
Koliko nam je vitamina D potrebno?
Vitamin D je važan nutritivni element. On igra ulogu u apsorbovanju kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka. Samim tim, obezbeđuje pravilan rad čitavog organizma. Ujedno, čuva zdravlje čoveka.
Kao i kod drugih vitamina, preporučena dnevna doza vitamina D se razlikuje od uzrasta i pola. Tako za bebe ona iznosi do 400 IU. Odraslima je neophodno 600 IU. Dok stariji od 70 godina treba da unesu 800 IU.
S obzirom na ulogu koju ima u telu, vitamin D je direktno povezan sa zdravljem kostiju i zuba, pluća, kardiovaskularnog sistema. Takođe, utiče na regulisanje nivoa insulina.
Uticaj vitamina D na depresiju i anksioznost naučno je dokazan
Da li nedostatak vitamina D pogoršava simptome ili je i sam jedan od simptoma depresije i anksioznosti nije precizno utvrđeno. Ono što se sa sigurnošću zna jeste da može u velikoj meri da smanji ove probleme, što je pokazalo i najnovije istraživanje.
Naime, studija je sprovedena na 3 žene, starosti između 42 i 66 godina, koje su patile od depresije. Istovremeno, kod njih je registrovan i nizak nivo vitamina D. U narednih godinu dana “lečene” su vitaminom D, tako da je on dostigao normalnu vrednost u njihovim organizmima. Ne samo da im se, nakon tog perioda, popravilo raspoloženje i energija, već su osetile i poboljšanje postojećih simptoma. Kod jedne pacijentkinje teški oblik depresije prešao je u blagi, dok su kod druge 2 žene ostali minimalni simptomi.
Zašto vitamin D utiče depresiju i anksioznost?
Razlog za to leži u činjenici da vitamin D utiče na neurotransmitere serotonin i dopamin.
Kako je on koncentrisan u hipotalamusu, preko hormona sreće reguliše ponašanja i emocije, pa ne čudi što su u zimskom periodu, kada je smanjen nivo sunčevih zraka, simptomi depresije i anksioznosti veći. Da bi se izbegao ovaj problem neophodno je uzimanje suplemenata i hrane bogate vitaminom D, kao što su jaja, riba, mleko i mlečni proizvodi…
Iako su lepi dani ispunjeni suncem stigli, nemojte da zaboravite da su depresija i anksioznost ozbiljni problemi. Zato, na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge
Razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge je velika.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se nije suočila sa tugom. Napuštanje porodičnog doma, odlazak prijatelja u inostranstvo, gubitak bliske osobe, otkaz, pa čak i bolan razvod, dovode do neizmernog osećaja beznađa za koji nam se čini da nikada neće prestati.
Međutim, problem nastaje kada ove emotivne smetnje postanu izvor ozbiljnijih tegoba, odnosno kada nastanu poremećaji raspoloženja. S obzirom da oni utiču na kvalitet čitavog života nikako ih ne treba zanemariti. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana naglašava koja je razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge.
Razlika između poremećaja raspoloženja i tuge vam može pomoći da bolje razumete svoju situaciju
Kada razmatrate koja je razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge trebate, najpre, da shvatite da je tuga ljudska emocija, a poremećaji raspoloženja su medicinsko stanje.
Naime, tuga je normalna prirodna reakcija na gubitak, razočaranje, probleme ili druge teške situacije. Biti tužan s vremena na vreme je samo još jedan sastavni deo čoveka. Stručnjaci ističu da je ovaj proces lekovit. Zapravo, tuga vam pomaže da zalečite duševne rane. Te je samo jedan korak ka povratku svakodnevnim aktivnostima.
Za razliku od nje, poremaćaji raspoloženja su složeni fenomen, koji može, ali i ne mora biti izazvan nekim događajem. Kao što im sam naziv kaže, odvijaju se na nivou raspoloženja. Zato ih prate niz neprijatnih emocionalnih doživljaja kao što su potištenost, utučenost, obeshrabrenost, zabrinutost, očajanje, anksioznost, bespomoćnost. Osim posledica po mentalno zdravlje, oni ostavljaju i promene na telesno funkcionisanje.
Razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge ispoljava se u načinu nastanka i razmišljanja
Tuga nastaje iznenada, tj. odmah nakon stresnog događaja, dok se poremaćaji raspoloženja javljaju postepeno. Počinju gotovo neprimetno, kao umor, mrzovolja, želja za samoćom. Da bi se, kada se prepustite ovakvom raspoloženju, brzo uvukli u vaš život.
Tužno raspoloženje ne ometa naše navike u tolikoj meri. I dalje možemo da uživamo u stvarima koje volimo, kao što je gledanje filma ili omiljena poslastica. Takođe, ona ne utiče na mišljenje koje imamo o sebi, jer smo svesni da je ovo samo trenutna situacija, pa da će ubrzo prestati. Samim tim, ne obeshrabruje nas u pogledu budućnosti.
Promene raspoloženja izazivaju sasvim suprotne reakcije. Čak i kada se osmehujemo, ne možemo pronaći uživanje u dešavanjima oko nas, jer svugde osećamo prazninu. Ipak, ono po čemu se najviše razlikuju od obične tuge jeste negativno vrednovanje sopstvene ličnosti.
Osobe koje pate od poremećaja ličnosti veoma su samokritične, imaju manjak samopouzdanja, grižu savest. Mada, nije redak slučaj da se javljaju i misli o samoubistvu i potreba za samokažnjavanjem.
Kako ovakva osećanja traju dugo i stvaraju doživljaj da se nikada neće promeniti, neophodna je stručna pomoć.
Kako se odražava na ponašanje?
Promene raspoloženja utiču ne samo na naše misli, već i na ponašanje. One dovode do pada koncentracije i potpunog gubitka interesovanja za posao, porodicu, druženje sa prijateljima, pa i održavanje lične higijene.
Poremećaji raspoloženja ostavljaju traga i na režimu spavanja i ishrane. Iako i tuga može da dovede da manje jedemo i nemamo sna, promena je kratkoročna, dok kod poremećaja nastaju ozbiljnije tegobe – počev od insomije, pa do spavanja 12 i više sati i prejedanja.
Ukoliko ste primetili da već duže vreme imate osećaj neobjašnjive tuge, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više