Selektivni mutizam
Selektivni mutizam je tipičan poremećaj za detinjstvo. Najčešće se javlja kod dece od 3. do 5. godine života i u ranom školskom uzrastu, iako pogađa oba pola, češći je kod devojčica.
Selktivni mutizam spada u grupu anksioznih poremećaja, a karakteriše ga nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, tj. u široj socijalnoj sredini. To nikako ne znači da nije očuvana sposobnost govora, niti da postoje bilo kakve govorne poteškoće. Jednostavno, dete prestaje da govori sa određenim ljudima iz širokog okruženja, kao što su vaspitači, učitelji… dok sa svojim najbližima i osobama u čijem društvu se oseća sigurno vodi normalne razgovore.
Problem je prvi primetio nemački lekar Adolph Kussmau 1877. godine. Naime, on je u svom radu opisao decu koja su u stanju da govore, ali često odbijaju to da čine, te je poremećaj nazvao “aphasia voluntaria”. Međutim, tek sredinom 20. veka zvanično je uvršten u Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja i to pod imenom “izborni mutizam”. Da bi 1994. godine preimenovan u današnji naziv.
Koji je razlog nastanka ovog poremećaja otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Selektivni mutizam se deli u 4 vrste
Torey Hayden je 1980. godine selektivni mutizam podelio na 4 podtipova. Njegov koncept se i danas primenjuje.
Reaktivni mutizam je najrasprostranjeniji. On je povezan sa socijalnom promenom koja kod deteta izaziva određenu traumu, pa se ono povlači u sebe, postajući anksiozno.
Simbiotički mutizam, kao što i samo ime kaže, označava izuzetnu povezanost deteta sa jednom osobom. Dok sa svim drugima pokazuje znakove manipulisanja.
Selektivni mutizam se može javiti i kao govorna fobija. Naime, mališan se boji da čuje svoj glas, tako da izbegava da ga koristi.
Pasivno – agresivni mutizam nastaje kada deca žele da izbegnu određene događaje ili radnje. Tada ćutanje koriste kao oružje kojim pokušavaju da vas izmanipulišu.
Zašto nastaje selektivni mutizam?
Baš kao i kompulzivno laganje, tako ni kod selektivnog mutizma nije otkriven jasan uzrok. Obično se smatra da je genetski predodređen. Odnosno, da pojedina deca imaju naslednu predispoziciju za anksioznost. Tačnije, kod 90 odsto dece sa ovim problemom registrovana je socijalna anksioznost. Ti znaci se ispoljavaju još u ranom detinjstvu u vidu problema sa spavanjem, straha od napuštanja, intezivnih emocijama i drugih promena u ponašanju.
Iako mnogi roditelji misle da njihova deca zaostaju u razvoju, ovo mišljenje je potpuno pogrešno. Zapravo, u većini slučajeva reč je o prosečno, pa i natprosečno inteligentnim mališanima.
Kako se leči selektivni mutizam?
Selektivni mutizam često nije shvaćen, pa se tumači stidljivošću ili razmaženošću deteta. Imajući u vidu da on tokom godina može da dovede do depresije i drugih psihičkih problema veoma je važno na vreme početi sa terapijom.
Pre svega, primenjuje se bihevioralna terapija. Njome se dete postepeno izlaže situacijama koje izazivaju anksioznost koja vodi ka nemogućnosti govora.
Ujedno, uči kako ne samo da kontroliše, već i da prevaziđe svoju anksioznost. Pored ove terapije, psiholog koristi i niz drugih – terapija igrom, art terapija, govorna terapija…
Važnu ulogu u lečenja imaju i sami roditelji. Rad sa psihologom im omogućava da bolje razumeju problem, kao i štetni efekat prisilnog nagovaranja deteta da govori.
Ukoliko ste kod najmlađeg člana svoje porodice primetili znake selektivnog mutizma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kompulzivno laganje
Kompulzivno laganje je čest poremećaj kod ljudi širom sveta.
Budimo iskreni – laganje je deo našeg života! Svako od nas je ponekad slagao. Motivi za to su različiti. I dok jedni lažu da bi izbegli kaznu zbog greške koju su učinili, drugi žele da postignu određenu korist za sebe. Treći se, pak, služe malim, “belim lažima” kako ne bi povredili dragu osobu.
Međutim, postoje ljudi “koji lažu samo zato da bi lagali”, kao što je to istakao Blez Paskal. Odnosno, lažu bez određenog cilja svakog dana. Tada je u pitanju kompulzivno laganje.
Šta je kompulzivno laganje?
Kompulzivno laganje predstavlja psihički problem u čijoj osnovi leži navika laganja. Zapravo, to je laganje iz navike i bez ikakvog razloga. Bolest laganja, kako se još naziva, prvi je opisao Anton Delbrueck 1891. godine. Ovaj nemački lekar je sproveo istraživanje nad pacijentima koji stalno govore laži, pa je primetio da postoji obrazac ponašanja stvoren iz navike koji je nazvao pseudologia phantastica, da bi, zatim, problem definisao kao kompulzivno laganje.
Iako se često poistovećuje sa patološkim laganjem, stručnjaci ističu da su to 2 različita pojma. Naime, kompulzivni lažov nema skriveni motiv za svoje laganje. On želi sebe da predstavi u boljem svetlu, pa smatra da je bolje reći “ulepšanu” laž nego istinu. Mada nije svestan da to ponekad može negativno da se odrazi na mišljenje koje ljudi imaju o njemu.
Za razliku od njega, patološki lažov je vešt manipulator. Ove osobe lažu svesno, najčešće da bi stekli divljenje drugih. Nije redak slučaj da u svojoj priči imaju ulogu žrtve kako bi izazvali sažaljenje i ostvarili željeni cilj. Koliko daleko su spremni da odu u tome najbolje govori podatak da izmišljaju da oni sami ili njihovi najbliži pate od neke bolesti.
Da li je kompulzivno laganje posledica nekog drugog poremećaja?
Faktori koji dovode do ovog poremećaja nisu u potpunosti poznati. Naučnici su utvrdili da se centri u mozgu drugačije aktiviraju kod kompulzivnog laganja. Samim tim problem povezuju sa neurobiološkim razlikama među ljudima.
Drugi naglašavaju da je uzročnik čovekova okolina. To znači da osoba ima odobravanje svoje sredine za laž, jer nikada zbog nje nije doživela negativne posledice, što vremenom prerasta u naviku. Neretko se pripisuje karakternim osobinama, tj. smatra se da manjak samopouzdanja dovodi do ove vrste laganja.
Ipak, kompulzivno laganje se obično posmatra kao simptom drugog poremećaja. Bipolarni poremećaj, poremećaji pažnje, narcisoidni poremećaj ličnosti, pa i bolesti zavisnosti se ubrajaju u česte izazivače problema.
Da li osoba može da se oslobodi kompulzivnog laganja?
Prvi korak u otklanjanju problema jeste prihvatanje da on postoji. U protivnom, biće otežano dijagnostifikovanje, jer postoji opasnost da kompulzivni lažov počne da laže i psihologa.
Kognitivno bihejvioralna terapija je najučinkovitija metoda za rešavanje laganja. Zahvaljujući njoj otkriće se izvor problema, pa otklanjanjem uzroka nestaće i potreba za laganjem. Istovremeno, osoba će naučiti kako laž utiče na njene emocije i ponašanje kako bi uspela da predvidi negativno dejstvo.
Kompulzivno laganje je poremećaj koji neće sam od sebe nestati. Zato na vreme potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Skype savetovanje u vanrednoj situaciji
Skype savetovanje u vanrednoj situaciji može vam pomoći da sačuvate svoje mentalno zdravlje, ali i da se prilagodite promenama koje je doneo ovaj period u našim životima.
Od početka godine svet se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemom. Nažalost, pandemija koju je izazvao korona virus nije zaobišla ni našu zemlju, pa se od 15. marta Srbija nalazi u vanrednom stanju. Ono podrazumeva socijalnu distancu i karantin, a u pojedinim slučajevima i samoizolaciju.
Dani provedeni u kući sa ograničenim kretanjem ne samo da su ispunjeni dosadom i monotonijom, već stvaraju dodatni stres kod svih građana.
Najmlađe generacije prinuđene su da se naviknu na novi sistem učenja od kuće. Studenti se pitaju kako će stići da ispune uslove za upis naredne godine, dok se zaposleni brinu šta će se desiti sa poslom.
Nove okolnosti posebno teško padaju najstarijima, jer spadaju u rizičnu grupu, pa je njima strogo zabranjeno napuštanje domova.
S obzirom da mnogi ljudi ne mogu da se sami izbore sa neizvesnošću usled novonastalog stanja – saveti psihologa sada su više nego potrebni. Međutim, zbog socijalne distance psihološko savetovanje uživo zamenjeno je terapijom putem skype-a.
Skype savetovanje u vanrednoj situaciji otkloniće svaki psihički problem
Ovih dana gotovo je nemoguće da prelistamo dnevne novine, upalimo televizor ili otvorimo neku društvenu mrežu a da ne naiđemo na vesti o novom korona virusu. Stanje je zaista alarmantno, a podaci o broju obolelih i umrlih menjaju se iz sata u sat. Upravo zato ne čudi što je kod ljudi širom sveta prisutan strah od nepoznatog. On je, zapravo, prirodna reakcija na realnu opasnost.
Nije redak slučaj da se iz straha razvije anksioznost. Naročito ako se ima u vidu da se COVID-19 vrlo lako prenosi. Samim tim, potencijalno dovođenje nama bliskih osoba u opasnost dodatno produbljuje strepnju. Ona se ispoljava nizom fizičkih reakcija, kao što su glavobolja, ubrzano lupanje srca, prekomerno znojenje, grčenje mišića, gubitak daha…
Sa anksioznošću javljaju se i napadi panike. Ovi doživljaji intenzivne uznemirenosti prouzrokovani su strahovima od najgorih mogućih scenarija koje nas mogu zadesiti zbog nepoznate bolesti. U pitanju su ozbiljni problemi koji utiču na kvalitet života. Zato je neophodno da potražite stručnu pomoć kako biste ih rešili.
Skype savetovanje u vanrednoj situaciji sačuvaće dobre porodične odnose
Vreme provedeno sa porodicom u karantinu omogućava nam da spoznamo pravu vrednost porodičnih veza. Ipak, boravak u zatvorenom prostoru i isključiva upućenost na članove porodice može negativno da se odrazi na međuljudskih odnose. Kao rezultat toga dolazi do razvoja konflikata, ali i do produbljivanja već postojećih porodičnih problema.
Stručnjaci upozoravaju da emotivna napetost koja vlada u porodici preti da naruši njenu ravnotežu. Nije isključeno da dovede i do potpunog kraha. Srećom, kroz razgovor sa psihologom putem skype-a može se sprečiti njeno ekskaliranje i sačuvati harmonija u porodici u ovim teškim trenucima.
Usamljenost u doba korona virusa
Čovek je društveno biće, zato izolacija bilo koje vrste nikako nije dobra. Čak i ako ne živimo sami i održavamo kontakt sa prijateljima, nije isključeno da se nećemo osetiti usamljenim u vanrednoj situaciji.
Verovali ili ne, usamljenost utiče ne samo na naš um, već i na fizičko zdravlje, tako da je veoma važno da naučimo da se izborimo sa njom.
Vanredna situacija je razlog više da brinemo o svom mentalnom zdravlju. Zato, nemojte se ustručavati da potražite pomoć, savet, pa i utehu i podršku. Putem skype savetovanja psihološko savetovalište Sana vam stoji na raspologanju u svakom trenutku kako bismo zajedničkim snagama uspešno prebrodili krizni period.
Pročitaj Više