Edipov i Elektrin kompleks
Edipov i Elektrin kompleks mogu se javiti tokom odrastanja.
Detinjstvo je najlepši period u životu. Bezbrižni dani ispunjeni su igrom i ljubavlju, ali i posvećenošću roditelja da nas nauče pravim vrednostima.
Zapravo, porodica je osnova formiranja navika, stavova i međusobnih odnosa. Mame i tate su ti koji nas upoznaju sa svetom, iz njihovog ponašanja razvijamo sopstveno, čak i prve predstave o ljubavi stičemo od njih.
Naime, deca u prvim godinama nemaju jasnu predstavu o razlikama između polova. Tek od 4. godine otkrivaju svoj pravi identitet, pokazujući želju da se identifikuju sa roditeljima, pa devojčice počinju da oponašanju svoje majke, dok se dečaci okreću ponašanju očeva.
Igre, u kojima mališani “glume” svoje roditelje, sastavni su deo odrastanja. Međutim, problem nastaje kada devojčice nastoje da zauzmu mesto majki kod oca, odnosno, kada dečaci počnu da se “takmiče” sa tatama za ljubav majke.
S obzirom da je u pitanju složeno stanje, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate Edipov i Elektrin kompleks.
Šta su Edipov i Elektrin kompleks?
Edipov i Elektrin kompleks predstavljaju ponašanje kojima se u psihoanalizi opisuje podsvesna seksualna privlačnost za roditeljem suprotnog pola i ljubomoru i bes prema roditelju istog pola.
Edipov kompleks razvio je 1899. godine Sigmund Frojd, a zvanično odobravanje naišao je deceniju kasnije. Poznati austrijski pshijatar je u svojoj teoriji psihoseksualnih faza razvoja ukazao na poseban problem kod dečaka uzrasta od 3 do 5 godina, koji su u falusnoj fazi.
S obzirom na karakteristike ponašanja, Frojd je ovo stanje nazvao prema junaku Sofoklove tragedije. Neznajući ko su mu roditelji kralj Edip je ubio svog oca Laja kako bi se venčao sa majkom Jokastom.
Na osnovu Frojdovog učenja, njegov učenik Karl Gustav Jung razvio je Elektrin kompleks. Prvi put je objašnjen u Jungovom delu “Teorija psihoanalize”. Kao pandan Epidovom kompleksu, Elektrin pokazuje seksualnu privlačnost devojčica, od 3. do 7. godine, prema ocu. Naziv je dobio po starogrčkom mitološkom liku Elektri. U želji da se osveti za smrt oca Agamemnona, junakinja zajedno sa bratom planira ubistvo majke Klitemnestre i očuhu Egista.
Kako se ispoljavaju Edipov i Elektrin kompleks?
Izražena privrženost prema roditelju suprotnog pola često ukazuje na Edipov i Elektrin kompleks.
Jasni znaci su maštanje o budućnosti sa majkom, tj. ocem. Zatim, izjave da žele da ožene svoju majku ili da se udaju za oca. Deca sa ovim problemom obavezno pokazuju ljubomoru i ljutnju, pa i mržnju prema roditelju istog pola. Zato ih često izbegavaju i ne žele da prihvate situacije u kojima su majka i otac bliski.
Da li ovi kompleksi mogu da ostave posledice u kasnijem životu?
Edipov i Elektrin kompleks, obično se, razrešavaju identifikacijom sa roditeljem istog pola. Nažalost, postoje slučajevi neuspešnog prevazilaženja, tako da se posledice odražavaju na kasniji život.
Kako dete ostaje vezano za roditelja, vremenom, mogu se razviti neurotičnost i fiksacije, kao i različiti psihički problemi. Takođe, osoba ne može da razvije osećaj bliskosti sa partnerom, pa su česti ljubavni problemi, koji mogu da odvedu u promiskuitetno ponašanje.
Prema Frojdu stid i manjak samopouzdanja, koji prate Edipov i Elektrin kompleks, mogu biti koren homoseksualnosti, jer osobe nisu sigurne u pogledu svog polnog identiteta.
Nerešeni kompleks utiče i na izbor zanimanja. Kao posledica nastaje problem sa autoritetom, pa je izražena velika dominantnost ili potčinjenost u poslovnom svetu.
Ukoliko ste primetili da vaše dete ispoljava simptome Edipovog ili Elektrinog kompleksa, klinički psiholog Mr Ana Gligorić pomoći će mu da otkloni ovaj problema.
Pročitaj Više
Strah od zubara
Strah od zubara je česta pojava. Procenjuje se da preko 75 odsto svetske populacija oseća nelagodu tokom posete stomatologu, pa čak i prilikom samog zakazivanja pregleda. Razlog tome leži u činjenici da je čoveku urođen strah od bola i neizvesnog. To znači da u njegovoj osnovi leži anksioznost, ipak želja za lepim i zdravim zubima je jača.
Međutim, problem nastaje kada je strah od zubara toliko jak da može da izazove napad panike. Od dentalne fobije pati 5 do 10 odsto ljudi u svetu. Za razliku od normalnog, opravdanog straha, ova fobija vodi ka višegodišnjem izbegavanju stomatologa, što za posledicu ima ne samo narušeno zdravlje zuba i desni, već čitavog organizma.
Zašto nastaje strah od zubara?
Faktori koji izazivaju strah od zubara mogu biti direktne i indirektne prirode. U većini slučajeva, tj. oko 85 odsto, fobija je razvijena usled negativnog ličnog iskustva. Loše sprovedeno lečenje ili komplikacije prilikom sprovođenja određenih procedura jesu okidači za pojavu straha.
Ovakvo traumatično iskustvo obično se javlja još u detinjstvu, takoda mirisi ordinacije i zvuk rada stomatoloških instrumenata ostaju utisnuti u um pacijenta i kada odrastu.
Međutim, loše iskustvo nije isključivo vezano za fizičku bol, ono može biti i emocionalno. Odnosno, nedostatak komunikacije, nedovoljna pažnja, pa i poniženje od strane stomatologa mogu uticati da se razvije dentalna fobija.
U posredne uzročnike ubrajaju se loša iskustva drugih ljudi. Naročito su mala deca podložna ovim pričama, jer još uvek nisu sposobna da razlikuju realnu situaciju od preuveličane. Neretko, glavni krivci su roditelji, koji kao vaspitnu meru koriste zastrašivanje deteta stomatologom.
Takođe, razni strahovi razvijeni od traumatičnog iskustva sa drugim lekarima mogu da se projektuju i na stomatologe. Tada se strah od zubara pokreće kada pacijent ugleda doktora u belom mentalu ili oseti miris ordinacije.
Da li se strah od zubara može sprečiti?
Navikavanje deteta od ranog detinjstva na redovne kontrole je najbolji način da se spreči pojava straha, pri tome roditelji treba da stvore istu, opuštenu atmosferu kao kod odlaska u vrtić ili šetnju. Na taj način deca neće pomisliti da je stomatološka ordinacija neprijatno mesto, samim tim, neće stvoriti odbojnost prema njoj.
Poželjno je da prve posete budu informativnog karaktera kako bi se dete upoznalo sa instrumentima i zubarom.
Osim roditeljskog uticaja, strah se može sprečiti i izborom stomatologa, ne samo da treba da bude stručan, već i da ima strpljenje i iskustva u radu sa različitim pacijentima. Zapravo, dobra komunikacija je osnova za dobar odnos ispunjen poverenjem i razumevanjem.
Kako prevazići strah?
Nažalost, strah od zubara ponekad ne možemo sami da pobedimo, već je potrebna stručna pomoć psihologa.
Za prevazilaženje straha važnu ulogu igra kognitivno bihejvioralna terapija. Ona omogućava pacijentu da otkrije izvor svog straha i da se suoči sa njim, time se otklanja potreba za lekovima za smirenje pre polaska kod stomatologa.
Ne čekajte da strah od zubara dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje, posetite na vreme psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Neverstvo – Da li ga oprostiti?
Neverstvo predstavlja kršenje obećanja koje je dato partneru, bez obzira da li je deo bračnih zaveta ili moralnih načela u vezi.
Koliko god mislili da je neverstvo daleko od skladnih odnosa između dvoje srećno zaljubljenih, varate se. Statistički podaci pokazuju da je čak 55 odsto osoba u nekom trenutku svog života počinilo prevaru. I dok je ranijih decenija tome bio skloniji jači pol, poslednjih godina gotovo da ne postoji razlika. Podjednako varaju i žene i muškarci, samo je pitanje koga je lakše otkriti.
Kad se neverstvo dogodi, postavljaju se ozbiljna pitanja. Da li treba ostati ili je razvod bolje rešenje? Kako prevazići prevaru u vezi ili braku? Da li se može obnoviti poljuljano poverenje? Samo su neke od dilema sa kojima se suočava povređena strana.
Nažalost, samo trećina brakova i veza opstane nakon preljube. Neslavno se završavaju i odnosi sa osobama koje su bile uzrok prevare. Naime, u 3 odsto slučajave dođe do braka, ali više od polovine njih završi razvodom.
Kako pobediti neverstvo otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje neverstvo?
U savremenom društvu, kada je uticaj društvenih mreža toliko jak, vrlo je lako preći granicu od bezazlenog flerta ka neverstvu. Upravo zato ne čudi što ova tema izaziva različita mišljenja, jer za jedne neverstvo podrazumeva isključivo fizički, intimni kontakt sa trećom osobom. Drugi, pak, pod tim smatraju i emotivnu bliskost sa suprotnim polom. Dok je trećima i romantično maštanje o nepoznatom znak za prevaru.
Čak su različita i mišljenja zašto dolazi do neverstva. Pojedini stručnjaci ističu da je ono urođeno. Odnosno, da čoveku nije u prirodi da zauvek bude u monogamnoj vezi. Ipak, psiholozi naglašavaju da je vernost stvar ličnog izbora, pa je prevara ozbiljna naznaka da ljubavni odnos ne funkcioniše dobro, ma koliko se činio savršenim.
Najčešći razlog za neverstvo jeste nedostatak snažne emotivne povezanosti. Tokom godina par je izložen brojnim negativnim faktorima iz spoljašne sredine, koji mogu da pokažu velike međusobne razlike. Nedostatak komunikacije, izbegavanje problema i nerešeni konflikti stvaraju sve veće nezadovoljstvo koje vodi ka otuđenosti.
Nije redak slučaj da emotivna povezanost nikada nije ni postajala, a da su snažna osećanja bila samo privid. Mada i lepi događaji u životu mogu da podstaknu neverstvo. Tako, na primer, muška postporođajna depresija zbog dolaska bebe instiktivno razvija potrebu kod jačeg pola da se ponovo oseti strast koju trenutno ne nalazi u svom domu.
Ponekad, manjak samopouzdanja dovodi do prevare. Naročito kada nastupi kriza srednjih godina i partner počinje da preispituje svoj dosadašnji život, uključujući ostvarene ciljeve, posao i brak.
Neverstvo boli!
Male su šanse da se iko izvuče sa prevarom. Najnovija istraživanja pokazuju da dve trećine preljubnika bude uhvaćeno.
Prve reakcije na saznanje da vas je voljeni prevario jesu neverica i šok. Njih ubrzo zamenjuju bes i osećaj gubitka. Prate ih i fizičke reakcije kao što su mučnina, glavobolja, problemi sa spavanjem i ishranom, da bi zatim usledilo stanje apatije, pad samopoštovanja i depresija.
Verovali ili ne, neverstvo pogađa i osobu koja ga je počinila. Obično se javljaju stid, kajanje, ali i strah od neizvesnog, tj. da mu partner neće oprostiti.
Neverstvo ne mora da znači kraj braka ili veze
Iako je uz gubitak bliske osobe, neverstvo jedno od najbolnijih iskustava, do oporavka može doći, pa čak se može razviti odnos sa više poverenja, posvećenosti i ljubavi.
Ipak, za oproštaj je potrebno vremena i iskrenog truda obeju strana kako bi se povratilo poverenje, samim tim i odnos razvio na novi nivo.
Ukoliko vi i vaš partner ne možete sami da prevaziđete period nakon prevare, obratiti se za pomoć kliničkom psihologu Mr Ani Gligorić koja ima dugogodišnje iskustvo u rešavanju porodičnih problema kroz partnersko savetovanje.
Pročitaj Više
Gubitak bliske osobe
Gubitak bliske osobe je neizbežan deo života.
Sa različitim gubicima srećemo se gotovo svakog dana. Možda je to trenutak kada shvatite da ste izgubili ključeve od stana ili tužni pogled kada neko u redu ispred vas uzima poslednji kolač koji ste baš vi želeli. Čak i bolan razvod, otkaz na poslu ili preseljenje prijatelja u inostranstvo učiniće život drugačijim.
Ipak, osim kratkotrajnog nezadovoljstva, tuge, pa i besa, ove sitne stvari neće ostaviti traga na nas. Jer, znamo da su one samo posledica trenutnih događaja koji se lako mogu ispraviti. Naćićemo novi posao, kupićemo kolač u drugoj radnji, prijatelj će vrlo brzo doći u posetu, a i nova ljubav je na pomolu.
Nažalost, postoje gubici sa kojima se ne možemo izboriti. Smrt roditelja, bračnog partnera ili najboljeg prijatelja ostavlja neizbrisiv trag na duši. Bez obzira da li je gubitak bliske osobe došao iznenada ili smo rastanak slutili, nikada ne možemo biti dovoljno spremni na to. Niko nas ne može pripremiti na dane koji slede i osećanja sa kojima ćemo se boriti.
Kako ljudi reaguju na gubitak bliske osobe?
Svaki čovek je posebna priča, pa i svako od nas pati na svoj način. Gubitak bliske osobe podrazumeva prekid fizičkog odnosa, dok emotivne veze prelaze na sasvim novi nivo. Samim tim su i reakcije na saznanje da nas je drago biće napustilo sasvim različite.
One zavise od mnogo faktora. Koliki uticaj je preminuli imao u našem životu, kakvo je naše mentalno zdravlje, koliko su jaki mehanizmi kontrole, podrška porodice, samo su neki od najčešćih uticaja.
Međutim, ono što je svima zajedničko jeste – tugovanje sa kojim se suočavamo nakon gubitka. Odnosno, vreme koje nam je potrebno da prihvatimo činjenicu da nikada više nikada nećemo videti voljenu osobu i da se moramo privići na novonastalu situaciju.
Koliko traje tuga zbog gubitka bliske osobe?
Stručnjaci ističu da je tugovanje prirodni proces koji nam pomaže da se oprostimo od bliske osobe. Tako da svako prolazi kroz 5 karakterističnih faza.
Prva reakcija na primljenu vest o smrti je šok. Uz šok se pojavljuji i neverica i poricanje, te se čini da ćete svakog trenutka negde ugledati voljene osobu.
Kada se um povrati od iznenađenja sledi ljutnja, ogorčenje i bes. Ove jake emocije mogu biti usmerene na osobu koja nas je napustila, ali i na nas same, pa nije redak slučaj da se iz njih razviju napadi panike, strahovi, anksioznost.
Treća faza je povratak kontrole. Zapravo, ovo je period kada uviđamo da nas je zadesio gubitak bliske osobe. Kao posledica toga dolazi do popuštanja odbrambenih mehanizama i ožalošćeni se prepušta apatija, koja neretko vodi ka turobnim mislima. Ova faza je posebno opasna, jer se iz nje razvija depresija koja može da donese ozbiljne probleme.
Poslednja faza jeste reintegracija, tj. prihvatanje realnosti. Tek kada na gubitak bliske osobe počnemo da gledamo drugačije, moći ćemo da nastavimo život. Što, svakako, ne znači da ćemo preminulog zaboraviti.
Da li gubitak bliske osobe može da se preboli?
Ne, ali vremenom ćete naučiti da živite sa tim. Teški periodi, postepeno, će postati manje intenzivni. Njihovo mesto ispuniće male radosti.
Ipak, rođendani, novogodišnja i uskrašnja slavlja uvek će izazivati dozu nostalgije. Srce, tada, zadrhti, a u uglovima očiju sakupe se suze, jer znate da ove trenutke više nikada nećete moći da podelite sa voljenim bićem.
Ukoliko ovakvo raspoloženje nastavi da traje više od pola godine tako da utiče na vaše zdravlje i svakodnevne aktivnosti nemojte oklevati, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više