Kancerofobija
Kancerofobija je neopravdani, preterani strah od raka.
Iako su kardiovaskularne bolesti prve u svetu po stopi smrtnosti, kancer i dalje izaziva najveći strah među ljudima.
Gotovo je nemoguće otvoriti novine, a ne naići na tekst o osobi kojoj je potrebna pomoć za lečenje od opake bolesti. Ili ćete, dok tražite omiljenu seriju na televizoru, ugledati emisiju koja govori o novom leku za ovaj zdravstveni problem.
Zaista, kancer je jedna od gorućih tema. Počev od alarmantnih statističkih podataka, pa do mnogih poznatih ličnosti koje hrabro govore o svojoj borbi sa nekim oblikom raka – nemoguće je ne zapitati se šta dovodi do bolesti.
S obzirom da iz dana u dan taj spisak raste ne čudi što je svako od nas makar jednom doveo u pitanje svoje navike, ishranu, pa i spoljašnje faktore sa kojima se svakodnevno sreće. Međutim, problem počinje kada ova pitanja potpuno zaokupe naše misli.
Kako nastaje kancerofobija otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Kako se prepoznaje kancerofobija?
Strah od bolesti ima svoje specifične oblike. Jedna od njih je kancerofobija. Kao i svi strahovi i fobije ona ima karakteristične znake.
Kod osoba koje pate od ovog problema javlja se preterana uznemirenost već pri samom pomenu raka na televiziji, u društvu ili ukoliko moraju da posete obolelog prijatelja i rođaka. Osećaj je toliko intenzivan da može da izazove napad panike, pa i pravu kratkotrajnu paralizu.
Kancerofobija se ispoljava i jakim ubeđenjem da ćete se i vi sami razboleti od neke vrste raka. Čak i kada je rizik za to minimalan, vaše misli neretko vode do razmišljanja kako ćete sigurno umreti od njegovih posledica.
Ova bolest ne preokupira samo misli, već i vreme. Naime, osoba veći deo dana provodi proveravajući svoje zdravlje. Neobični bol u telu, promena na koži ili uporni kašalj izazivaju pravu uzbunu koja zahteva pretraživanje među stručnim tekstovima i brojnim forumima na internetu. Tako da postoji opasnost da se uporedo razvije i sajberhondrija.
Osim samostalnog otkrivanja novih simptoma, česte su i posete lekarima. Kako, obično, nalazi ne potvrđuju sumnje, nezadovoljni odlaze kod drugog lekara, zatim, trećeg… i tako u krug.
Kancerofobija može da ukaže na druge psihičke poremećaje
Strah od raka ne dolazi sam. U većini slučajeva prati ga generalizovana anksioznost, odnosno, uz nerealnu brigu o poslu, fakultetu, porodici razvija se i iracionalan pogled na opaku bolest.
Takođe, opsesivno kompulsivni poremećaj se može javiti zajedno sa kancerofobijom, pa ljudi na svaku stvar gledaju kao kancerogenu, uključujući i hranu koju jedu i odeću koju nose. Da bi odagnali ovaj strah dolazi do opsesivnog čišćenja kuće, presvlačenja i tuširanja nekoliko puta u toku dana, pa i izbegavanja određenih namirnica za koje smatraju da sadrže pesticide ili neke druge štetne materije.
Da li se kancerofobija može izlečiti?
Strah od raka ne treba olako shvatati, jer utiče na kvalitet života. Zato je veoma važno na vreme potražiti stručnu pomoć.
Kognitivno bihejvioralna terapija je ključna u rešavanju ovog problema. Ona, pre svega, pomaže pacijentima da povećaju svest o svom poremećaju, istovremeno ih uči da se suoče sa strahovima i kako da se nose sa svojim emocijama.
Nemojte da dozvolite da nerealni strah od raka kontroliše vaš život. Saveti psihologa Mr Ane Gligorić mogu vam pomoći da ponovo uživate u svakom danu.
Pročitaj Više
Hronična neispavanost
Hronična neispavanost je čest pratilac savremenog čoveka.
San je neophodan ljudskom organizmu. Ne samo da pruža fizički odmor telu, već predstavlja svojevrsno “čišćenje” uma od svih napora kojima smo bili izloženi u toku dana.
Nažalost, brz način života i mnoštvo obaveza, danas, ostavljaju premalo vremena da se posvetimo sebi i časovima odmora, pa ne čudi što se sve više ljudi budi svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni za zadatke koje ih očekuju.
Zapravo, hronična neispavanost je postala način života modernog društva, o čemu svedoči i najnovija statistika. Prema sprovedenoj studiji na Oksford univerzitetu svaka treća odrasla osoba se suočava sa njenim posledicama.
Kako se prepoznaja hronična neispavanost otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje hronična neispavanost?
Hronična neispavanost se definiše kao “subjektivni doživljaj teškoće u inicijaciji spavanja, trajanju, konsolidaciji ili kao loš kvalitet spavanja kada postoje svi uslovi za dobar san”.
U većini slučajeva izazvana je samim načinom života. Naime, preterano konzuiranje nikotina, kofeina i alkohola, nezdrava i kasna ishrana, ali i upotreba mobilnih telefona, laptopova itelevizora kao vida uspavljivanja može do dovede do problema.
Određene životne navike dugoročno gledano stvaraju hroničnu neispavanost, pre svega, rad od kuće noću i rad u smenama zbunjuje mozak. Odnosno, remeti njegov ciklus spavanja i ciklus budnog stanja, pa dolazi do lošeg spavanja usled premora.
Čak i kratak san u toku dana ili preterano spavanje vikendom kojim pokušavate da nadoknadote nedostatak sna u toku nedelje dodatno utiče da neispavanost.
Iako ćete se u prvom trenutku osećati svežije i odmornije, već nakon nekoliko sati vratiće se sav umor, akumuliran u telu.
Psihički problemi i razne bolesti mogu da izazovu hroničnu nesanicu
Mnoga zdravstvena stanja mogu da dovedu do hhronične neispavanosti, dok u pojedinim slučajevima teški simtpomi bolesti stvaraju nelagodu koja otežava san.
Razne alergije, astma i sinusi, gastrointestinalni i endokrini problemi, poput refluksa i hipertireoze, česti su uzročnici hronične nesanice. Kao faktori navode se i artritis, Parkinsonova bolest, hronični bol. Pojedini lekovi za prehladu, alergije, visoki krvni pritisak, srčane bolesti, bolesti štitne žlezde, astmu i depresiju, takođe, mogu izazvati problem.
Hronična neispavanost je simptom sindroma nemirnih nogu. Kako je u pitanju poremećaj nervnog sistema koji izaziva nagon za pomeranjem nogu san je otežan, pa se smatra i poremećajem spavanja.
Apneja za vreme spavanja, tj. kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sekundi je još jedan problem koji utiče na san.
Fobije i nesanica su usko povezane, a primećena je i uzročno-posledična veza sa pojedinim psihičkim stanjima. Tako stres, depresija i anksioznost mogu da stvore hroničnu neispavanost, ali i poteškoće u spavanju mogu da pokrenu ili pogoršaju ove probleme.
Neispavanost ostavlja posledice na celokupno zdravlje
Osim konstantnog umora, hronična neispavanost utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Loše raspoloženje, glavobolje, iscrpljeni izgled i razdražljivost su tipične posledice nesanice.
Hronična neispavanost slabi imuni sistem, te su osobe sklone prehladama, virusima i infekcijama. Oneretko imaju problema i sa viškom kilograma, jer nedostatak sna pogađa hormone koji regulišu osećaj gladi.
Fizičke tegobe prate poremećaji raspoloženja, nedostatak koncentracije, napetost, depresivne misli, pa i napadi panike.
Najnovija istraživanja pokazuju da ljudi koji malo spavaju imaju veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, hipetenzije. Isto tako postoji veća šansa da dožive srčani i moždani udar.
Imajući u vidu ozbiljnost tegoba, hroničnu neispavanost ne treba olako shvatati. Zato na vreme potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Prokrastinacija – odlaganje
Prokrastinacija predstavlja oblik ponašanja koji se ispoljava stalnim odlaganjem izvršenja obaveza i zadataka.
Iako je dobro poznata izreka “ono što možeš danas, ne ostavljaj za sutra”, gotovo je nemoguće uvek primeniti. Svakom od nas se desilo makar jednom u životu da pomerimo kućne poslove kako bismo sunčan dan proveli u prirodi sa porodicom ili prijateljima. Ponekad smo prekidali učenje, jer je zazvonila notifikacija na telefonu, dok smo neprijatne rasprave sa partnerom odlagali za sutra.
Povremeno odlaganje obaveza je u ljudskoj prirodi, medjutim kada ono počne da utiče na kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje reč o ozbiljnom problemu.
Zašto se javlja prokrastinacija i kako je možete rešiti otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Kako se prepoznaje?
Prema definiciji hronično odlaganje je “automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih aktivnosti za neki naredni trenutak”. One se, zapravo, zamenjuju drugim, manje značajnim, ali prijatnijim.
Pri tome, osoba u datom trenutku ne razmišlja o posledicama ovakvog ponašanja, niti ima u vidu da na taj način sabotira sopstvene ciljeve i napredovanje.
Prokrastinacija može biti opšta i specifična. Opšta predstavlja odlaganje svih obaveza, kao što je briga o sebi, težnja ka sopstvenom razvoju i poštovanje obaveze prema drugima. Specifična je dugotrajno odlaganje obaveza u samo jednoj oblasti, dok se u svim drugim redovno izvršavaju.
Mnogi ljudi prokrastinaciju tumače kao lenjost, a u pitanju je mnogo složenije stanje. Neretko u njegovoj osnovi leži depresija, anksioznost i manjak samopouzdanja.
Koji su uzroci prokrastinacija?
Prokrastinacija se obično vezuje za ljude koji imaju nisku frustracionu toleranciju. To znači da rade samo stvari u životu koje im pričinjavaju zadovoljstvo, koje su im lake i prijatne. U protivnom, smatraju da su im nametnute obaveze grozne i nepodnošljive, te se užasavaju već pri samoj pomisli na njih.
Nije redak slučaj da osoba hronično odlaže poslove za koje nije dovoljno motivisana. Odnosno, one za koje zna da neće dobiti zasluženu ličnu satisfakciju ili novčanu nagradu. Ova vrsta prokrastinacije se najčešće sreće kada postoje konflikti u radnom okruženju ili se treba “nositi” sa toksičnim šefom.
Verovali ili ne, i težnja ka perfekciji može da stvori ovakvo ponašanje. Naime, može se desiti da osoba izbegava realizovanje ideje, jer se nisu “poklopile sve kockice” da ona bude savršena, tj. ne postoje svi uslovi za potpuno ostvarenje cilja.
Da li je prokrastinacija navika?
Hronična prokrastinacija je loša navika. Pa kao i svaka druga može se pobediti ako za to postoji volja. Sledeći korak jeste da utvrdite uzrok problema. Tek spoznajom razloga odlaganja i oblasti na koju se ona odnosi možete se suočiti sa njom.
Stručnjaci savetuju niz metoda i tehnika koje možete kombinovati. Pre svega, fokusiranje na obavljanje jednog po jednog zadatka prema stepenu prioriteta je ključno za prevazilaženje destruktivne navike. Takođe, važna je promena ugla gledanja na izvršavanje obaveza koje vam nisu drage.
Ukoliko je prokrastinacija izazvana demotivacijom možete napraviti sopstvene, mini nagrade, u vidu stvari u kojima uživate.
Imajte u vidu da promena ponašanja zahteva dug put i pomoć psihologa. Zato se na vreme obratite psihološkom savetovalištu Sana kako biste na najefikasniji način prevazišli razlog koji dovodi do prokrastinacije. Ujedno, naučili kako da funkcionalnije organizujete svoj život.
Pročitaj Više
Sindrom Petra Pana – Kako ga prepoznati?
Sindrom Petra Pana je sve češći problem sa kojim se susrećemo u modernom društvu.
Starenje je prirodni proces, koji ne možemo da izbegnemo, sa njim dolazi rast i razvoj koji dovode do našeg ne samo fizičkog, već i mentalnog sazrevanja. Na tom putu neminovni su mnogi usponi i padovi, srećni i tužni trenuci, pa i razni strahovi, stalni stres, a ponekad i manjak samopouzdanja. Upravi svi oni nas formiraju u zrelu ličnost spremnu da se izborimo sa svakim izazovom koji život donosi.
Međutim, šta je sa ljudima koji ne žele da prihvate zrelo doba? Verovali ili ne, zaista postoje muškarci koji odbijaju da pređu u sledeću fazu emotivnog razvoja. pa podsećaju na, mnogima omiljenog, junaka iz bajke – Petra Pana.
Kako prepoznati sindrom Petra Pana otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je sindrom Petra Pana?
Sindrom Petra Pana nije bolest koja utiče na mentalno zdravlje, niti psihički poremećaj. On karakteriše muškarca koji žudi za slobodom i uživanjem u životu, zbog čega se boji vezivanja i odgovornosti.
Problem je prvi uočio Dr Dan Kiley. Ovaj američki psiholog je 1983. godine dao precizan opis po kome vrlo lako možete i sami da prepoznate sindrom Petra Pana.
Baš poput Petra Pana koji je proistekao iz pera Džejmsa Barija, muškarac sa istoimenim sindromom je večiti dečak. On je beskrajno zabavan i šarmantan, uvek spreman na akciju i avanturu, pa ne čudi što je omiljena osoba u društvu. Ipak, kao zreo čovek on ima gomilu mana koje ga čine jednim od arhetipova muškarca modernog doba.
Prepoznaje se, pre svega, po velikoj nedoslednosti, pa gotovo iz dana u dan menja svoje mišljenje i odluke, čak i one veoma važne u životu. Tako da ćete ga, možda, uhvatiti u razmišljanju o jednom zanimanju, da bi se već sutradan spremao za sasvim drugačiju karijeru.
Petar Pan izbegava obaveze, ppritom lako daje obećanja, ali ih ne ispunjava. U stalnoj potrazi za onom pravom, emotivno je veoma nestalan. Zaljubljuje se lako i brzo, ali pre nego što ta emocija postane snažna, odlazi iz veze. Zapravo, u ljubavi je veoma površan i narcisoidan, jer očekuje da mu se devojke stalno dive.
Takođe, izražena je velika briga o sebi u odnosu na druge ljude, to se najbolje pokazuje u braku. Muškarac sa sindromom Petra Pana nikada ne pomaže ženi. Vodi računa samo o svojim potrebama i željama, pa suprugama ostaje da budu strpljive i da se prema njima postave zaštitnički, čak majčinski, u protivnom, razvod je česta pojava među partnerima.
Zašto nastaje sindrom Petra Pana?
Iako je sindrom Petra Pana od davnina prisutan, u 21. veku je poprimio širu pojavu, pa se nameće pitanja šta ga je izazvalo.
U savremenom društvu žene su postale nezavisne. One su samostalne, uspešno grade svoje karijere i imaju finansijsku sigurnost. Ovakva situacija može da utiče na samopouzdanje muškarca, jer im je uskraćena primarna uloga – zaštita porodice. Zato sebe vide kao “nesposobne i nepotrebne”.
Pojedini stručnjaci ističu da glavni uticaj na razvoj sindroma Petra Pana imaju roditelji. Naime, previše zaštitnički roditelji ograničavaju razvoj deteta. Tako da ona postaju nesposobna da se sama brinu za sebe, već to očekuju od drugih. U detinjstvu, od mame i tate i bližih članova porodice, a kasnije od partnera.
Da li se Petar Pan može promeniti?
Da bi nestao sindrom Petra Pana neophodno je da postoji želja za promenom. Podstaknite dragu osobu da odrastanje ne gleda sa negativne strane. Pokažite da svako životno doba može biti lepo i zabavno, na taj način muškarac će moći da prihvati i odgovornosti koje ono donosi.
Ukoliko ne možete sami da promenite svog Petra Pana psihoterapija može pomoći u tome. Zato se na vreme javite psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više