Kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje?
Anksioznost se može javiti u različitim oblicima, samim tim se različito ispoljava na naše misli i ponašanje.
Nervoza zbog ispita, nesigurnost kada dođemo na novo radno mesto ili strepnja u trenucima velikih odluka. Svako se bar jednom u životu našao u ovakvoj situaciji. Osećaji teskobe i straha, koji se tada javljaju, sasvim su normalna reakcija. Međutim, ako oni ne prestanu ni nakon 6 meseci, već postanu sastavni deo ponašanja na određene događaje, onda je u pitanju anksioznost.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je emocionalni poremećaj koji karakteriše unutrašnja uznemirenost, strah i strepnja bez realnog povoda ili usled iščekivanja da će se nešto loše dogoditi.
Iako samu reč poremećaj mnogi tumače kao psihičku bolest, zapravo, to je stanje disbalansa organizma, koji vam otežava da se borite sa svakodnevnim problemima. Brojni stresni događaji utiču na njegov nastanak, kao što su razvod, pritisak na poslu, finansijske teškoće, ozbiljna bolest, smrt bliske osobe, velike promene u životu isl. Čak i venčanje i rođenje deteta mogu da predstavljaju “krivce” za pojavu anksioznosti.
Psihološko savetovalište, Sana otkriva kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje.
Anksioznost menja našu svest
Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju pogrešno uverenje da je život opasan. Te ne čudi što im misli ispunjavaju različiti strahovi. Upravo zbog njih oni su stalno u “pripravnosti”, stalno na oprezu, čekajući da opasnost naiđe.
S obzirom da je nervni sistem osetljiviji, lako se aktivira, pa se ispoljavaju i karakteristični simptomi za anksioznost. Takođe, napadi panike verni su pratilac poremećaja. Sa njima dolazi ubrzano lupanje srca, znonjenje, gušenje, pa i probadanje u grudima. Obično, ljudi nisu svesni svog problema, te ove simptome pripisuju fizičkim bolestima.
Anksioznost utiče na samopouzdanje
Manjak samopouzdanja je još odlika anksioznih osoba. Kako važne odluke ne mogu sami da donesu, pomoć uvek traže od drugih. Nije redak slučaj da provedu mnogo vremena na internetu, panično tragajući za bitnim informacijama, kako bi bili sigurni da neće pogrešiti.
Zbog anksioznosti zanemarujemo svakodnevne aktivnosti
Baš kao depresija, tako nas i anksioznost “tera” da se povučemo u sebe. I dok ranije nismo propuštali nijednu zabavu, sada izbegavamo svaki poziv za druženje, bez obzira da li je to obična kafa sa prijateljima ili proslava u firmi.
Vremenom, počinjemo da odlažemo izvršenje poslovnih zadataka. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe sebe doživljavaju kao žrtve, što ih sputava da se suoče sa svim izazovima i problemima. Ovakav stav se negativno odražava na karijeru.
Anksioznost dovodi i do fizički tegoba
Osim uticaja na mentalno zdravlje, anksioznost izaziva promene u čitavog organizmu.
Stalni stres i osećaj uznemirenosti odraziće se, pre svega, na česte glavobolje i bolove u mišićima, kao i pojavu insomnije i neobjašnjivog umora. Dok su tegobe u probavom sistemu direktno povezane sa ovim poremećajem, pa su i jedan od prvih znakova da postoji problem.
Anksioznost utiče na kvalitet života, te je ne smete zanemarivati. Već sa pojavom prvih simptoma, posetite psihološko savetovalište Sana. Diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić pomoći će vam da se oslobite ne samo osećaja teskobe i uznemirenosti, već i dubljih problema koji leže u osnovi anksioznosti.
Pročitaj Više
Kako prevazići prevaru u vezi ili braku?
Kako prevazići prevaru u vezi ili braku? Da li da treba da oprostim? Možda je bolje da se rastanemo? Da li ću moći da zaboravim? Samo su neka od pitanja koja postavlja osoba kada se suoči sa partnerovim neverstvom.
Razvoj nauke i tehnike olakšao je obavljanje poslovih i privatnih zadataka. Međutim, pokazao je i svoju negativnu stranu. U doba interneta, društvenih mreža, kao i sajtova za upoznavanje prevara je postala deo svakodnevnice. Ranijih godina su zgužvani hotelski račun u kanti za đubre, trag karmina na košulji ili, pak, nove skupocene minđuše koje niste vi kupili svojoj voljenoj bili jasni signal da u vašem ljubavnom životu ne cvetaju ruže. Dok je danas dovoljno da pogledate mobilni telefon ili nalog partnera kako biste otklonili ili potvrdili sumnje.
Da je u pitanju široko rasprostranjeni problem potvrđuju i brojna istraživanja. Naime, u svakom petom braku i više od polovine veza dogodi se prevara.
Upravo zbog toga psihološko savetovalište, Sana pruža vam odgovor na pitanje: “kako prevazići prevaru u vezi ili braku?”
Zašto je došlo do prevare?
Stručnjaci naglašavaju da se nijedna prevara nije desila tek tako, bez razloga. Ona je, zapravo, posledica dugotrajnog nezadovoljstva, koji su izazvali problemi u partnerskim odnosima. Pa umesto rešavanja krize, jedan od partnera spas vidi u prevari. Na taj način pokušava da dobije razumevanje, podršku, pa i nežnost i pažnju koje trenutno nema u svom braku ili vezi.
Nije redak slučaj da kriza srednjih godina dovede do prevare. Obično su u pitanju afere sa znatno mlađim osobama koje vraćaju poljuljano samopouzdanje. Samim tim čine da se osećate ponovo mlado i atraktivno.
Imajući ovo u vidu, odgovor na pitanje: “kako prevazići prevaru u vezi ili braku” krije se u pronalaženju njenog uzroka. Tek kada shvatite koji je sakriveni faktor bio okidač, moći ćete zajedničkim snagama da ga eliminišete. Ujedno, sprečićete da se slična situacija ponovi u budućnosti.
Kako prevazići prevaru u vezi ili braku kada više ništa neće biti isto?
Iako je preljuba modernizovana, osećaj izdaje ostao je isti. Prevara boli, kao i izgubljeno poverenje, srušeni snovi i izneverena očekivanja. Saznanje da je osoba koju volite “uvela” u vaš život nekog nepoznatog izaziva nevericu, bes, pa i strah od neizvesnog. Čini se da se samo u jednom trenu ceo svet srušio.
I dok mnogi tvrde da više ništa neće biti kao pre, emotivni doživljaj prevare može vremenom da izbledi. Ukoliko vaš partner pokaže iskreno kajanje i pruži vam podršku i sigurnost, vaš odnos, čak, može biti bolji nego ranije. Jer, oboje ćete biti spremni da učinite sve kako biste poboljšali brak ili vezu.
Kada razmatrate: “kako prevazići prevaru u vezi ili braku” nikako nemojte da zaboravite da ste vašem partneru dali novu šansu, pa da ne smete da u kasnijim svađama iznosite prevaru. Ukoliko stalno prigovarate, ponovo će isplivati nezadovoljstvo. Zato, prošlost ostavite u prošlosti, a vi se okrenite budućnosti kako biste imali srećan i stabilan brak ili vezu.
Kako prevazići prevaru u vezi ili braku? Rešenje leži u dobroj komunikaciji
Svi ljubavni problemi mogu se rešiti razgovorom. Što znači da ideje o osveti i optuživanja ostavite po strani, jer kontrolu nad sopstveni životom možete jedino vratiti ozbiljnim razgovorom.
Kada napravite malu retrospektivu vašeg odnosa dobićete i odgovore na sva pitanja. Uključujući i kada je sve počelo i da li je neverstvo bilo samo neobuzdani nagon ili traje mesecima. Na osnovu toga sami ćete zaključiti da li imate snage da nastavite život udvoje. Ako postoji nepremostivi jaz, krenite svojim putem, ne osvrćući se za sobom.
Ukoliko ne možete sami da razgovarate potražite stručnu pomoć. Psihološko savetovalište Sana ima dugogodišnje iskustvo u rešavanju svih porodičnih problema kroz partnersko savetovanje.
Pročitaj Više
Bulimija i anoreksija
Bulimija i anoreksija spadaju u široko rasprostranjene poremećaje.
Savremeno doba, nažalost, donelo je nerealne standarde lepote. Brojne reklame u magazinima i na televiziji, kao i revije poznatih modnih kuća predstavljaju idealne proporcije ljudskog tela. Čak i dok hodamo gradom sa bilborda nam se smeše lepi, negovani modeli zategnutih nogu i savršenih trbušnjaka.
Lep izgled san je svakog čoveka. Međutim, preterani strah od debljine može sa zdravih životnih navika da nas odvede u bolest.
Koliko su bulimija i anoreksija opasne otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Bulimija i anoreksija su poznate od davnina
Iako se danas sve češće govori o poremećajima ishrane, bulimija i anoreksija su primećene još pre Nove ere.
Prve podatke dao je Ksenofont u svom delu Anabasis. U drevnom Egiptu lekari su preporučivali bulimiju kao pročišćavanje jednom mesečno u cilju očuvanja zdravlja. Ova praksa proizilazi iz mišljenja da uzrok bolesti leži u hrani. U antičkom Rimu društvena elita je “dobrovoljno” povraćala kako bi napravila mesta u stomaku za degustiranje svih đakonija koje su služene na banketima.
Anoreksija je, pak, u helenističko doba smatrana delom religijskog posta. U znak pobožnosti i čistoće nju su primenjivale srednjevekovne žene i devojke. Krajem 19. veka ovaj poremećaj je postao široko prihvaćen u medicinskoj nauci.
Ipak, značajni pomak desio se tek 40-ih godina kada se pojavio trend mršavih, tako da je postalo sramota biti debeo. U tom periodu bulimija i anoreksija prvi put su dovedene u vezu. Naime, primećeno je da pojedini pacijenti, koji su lečeni od anoreksije na klinici Mayo, svakodnevno povraćaju.
Ovi psihički problemi 1980. godine ušli su u zvaničnu klasfikaciju, tj. objašnjeni su u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje.
Bulimija i anoreksija nisu vezane samo za mlađu generaciju
Poremećaji ishrane najčešći su u periodu adolescencije. Procenjuje se da u 3/4 slučajeva počinju pre 25. godine života, dok je 40 odsto novoobolelih uzrasta od 15 do 19 godina.
Poslednjih godina primećen je porast broja obolelih među ženama srednjeg doba, odnosno nakon 30. pa i 40. godine. Takođe, sve više muškaraca se suočava sa ovim problemom.
Tačan uzrok nastanka bulimije i anoreksije nije određen. Pored socijalnog aspekta, u kome je izražen uticaj društvenih mreža, postoje i biološki i psihološki faktori.
Genetika u izvesnoj meri ima uticaj. Odnosno, postoje dokazi da se poremećaji ishrane češće javljaju kod žena čije majke ili sestre pate od istih problema. I individualni faktori utiču na mentalno zdravlje. Tako, na primer, raskid veze, rođenje deteta ili smrt voljene osobe, kriza srednjih godina, loši odnosi u porodici mogu biti osnova za razvoj poremećaja.
Kako se prepoznaju bulimija i anoreksija?
Iako bulimija i anoreksija imaju slične uzroke, ispoljavaju se na različite načine.
Anoreksiju karakteriše preterano mršavljenje usled izgladnjivanja. Strah od gojaznosti je toliko jak da osobe koje pate od ovog problema imaju sklonost ka opsesivnom vežbanju, kao i preokupiranošću sadržajem i kalorijama u jelima.
Anoreksija najčešće počinje običnom željom da se “sredi linija”. Čak i kada se željeni kilogrami izgube, ne prekida se sa rigoroznim režimom ishrane, jer se smatra da je niskokaloričnih dijeta zdrava.
Za razliku od anoreksije, pacijenti sa bulimijom dugo se izgladnjuju, da bi u jednom trenutku potpuno izgubili kontrolu. Tada su spremni da pojedu sve što im dođe pod ruku, ne vodeći računa o kvalitetu namirnica. Istraživanja pokazuju da u fazi prejedanja mogu da unesu i do 5.000 kalorija. Nakon čega se javlja osećaj krivice i strah od gojaznosti, pa dolazi do namernog povraćanja.
Bulimija i anoreksija ostavljaju ozbiljne posledice na organizam
Depresija, pad koncentracije, nesanica, razdražljivost, samo su neke od posledica na psihičko zdravlje pacijenta.
Bulimija i anoreksija izazivaju i teške fizičke tegobe. U dužem periodu dolazi do oštećenja bubrega, jetre i srca, infekcije mokraćnih puteva, osteoporoze, hroničnih problema sa probavom, a kod žena i do izostanka menstruacije. Česta povraćanja kod osoba sa bulimijom izazivaju oštećenje zuba i usne duplje, naticanje pljuvačnih žlezda, hroničnu upalu grla, kao i oštećenjene kože na prstima.
Bulimija i anoreksija su začarani krug koji može da dovede do fatalnog ishoda. Da biste iz njega izašli tu je psilhološko savetovalitešte Sana i diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.
Pročitaj Više
Kriza srednjih godina
Kriza srednjih godina za mnoge ljude je sastavni deo života.
Starenje je prirodni proces, koji ne možemo da izbegnemo. Međutim, mnogi ga doživljajaju na različite načine.
Zapravo, čitav životni put čoveka je ispreplatan usponima i padovima, srećnim i tužnim trenucima. I dok se u 20-im osećamo poletno i ispunjeno, kako godine prolaze ova osećanja se polako smanjuju. Zamenjuje ih nemir, a često i nezadovoljstvom samim sobom. Ulaskom u treće doba nalazimo potrebni mir, pa se polako vraća i sreća u naše živote.
Šta je kriza srednjih godina i zašto nastaje baš tada otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Da li kriza srednjih godina postoji ili je samo mit?
Iako pojedini ljudi smatraju da je kriza srednjih godina izmišljeni problem, ovaj fenomen zaista postoji. Termin je u nauku uveo kanadski psihijatar Elliott Jaques 1965. godine.
Pojava je opisana kao psihološka kriza tranzicije identiteta. Izazvana je događajima koji naglašavaju starenje, neizbežnu smrtnost i propuštene prilike za uspehom.
Naime, srednje godine donose mudrost i iskustvo, ali i svest da mladost ne može da se vrati. Suočeni sa takvim razmišljanjem neretko na površinu isplivaju potisnuti strahovi, neostvarene želje i nagomilani problemi. U stalnoj trci za životom mnogi požele da potisnu prošlost i krenu sasvim novim putem.
Kriza srednjih godina, obično, je uslovljena velikim životnim promena, kao što smrt drage osobe, nezadovoljstvo na poslu ili, pak, osamostaljivanje dece. Tako da ona, zapravo, prikriva anksioznost, depresiju i sindrom praznog gnezda.
Kriza srednjih godina, najčešće, se vezuje za jači pol
Kod muškaraca kriza srednjih godina nastaje u 43. godini i može da traje od 3 do 10 godina. Karakterišu je drugačije ponašanje prema poslu, prijateljima, nova razmišljanja, navike, pa i stil oblačenja. Odjednom, vaš muškarac postaje neko kog uopšte ne poznajete. Dok u pojedinim slučajevima može vas podsetiti na čoveka u kog ste se zaljubile pre dvadesetak godina.
Prvi znak da je nastupila kriza srednjih godina jeste dosada, te na vrhuncu karijere ne znaju kako dalje. Kao rezultat ovog stanja javlja se želja za promenama – počev od posla, pa do hobija. U nastojanju da živi punim plućima, muškarac počinje da ostvaruje svoje želje iz mladosti. Skakanje padobranom i razni ekstremni sportovi, trošenje velike količine novca, potpuna promena izgleda, jasno ukazuju da se vaš dragi našao u problemu.
Nažalost, krizu srednjih godina prate i problemi u partnerskim odnosima. Sa njima dolaze i bračne afere sa znatno mlađim ženama, koje čine da se ponovo osećaju poželjno i vraćaju im poljuljano samopouzdanje.
Da li se kriza srednjih godina javlja i kod žena?
Kriza srednjih godina kod žena razvija se u 44. godini i traje mnogo kraće nego kod muškaraca – od 2 do 5 godina.
S obzirom da je povezana sa menopauzom, tj. hormonalnim promenama, prepoznaje se po psihosomatskim smetnjama. Javljaju se problemi sa spavanjem. Čak i prave spavalice počinju da se bude u toku noći, a glavobolje i bolovi se ne smiruju ni posle terapije. Žene u ovim godinama idu u dve krajnosti. I dok su jedne preopterećene svojim izgledom i provode sate ispred ogledala tražeći nove bore, druge potpuno zanemaruju svoje telo, pa dolazi i do gomilanja kilograma.
Kriza izaziva opadanje seksualnog interesovanja, a pojačavanje osećaja da su najbolje godine prošle, pa misli o samoubistvu nisu retkost kod pripadnica lepšeg pola.
Kako pobediti krizu srednjih godina?
Svaki psiholog savetuje da prihvatite ovu fazu kao normalni tok. Trudite se da budete što više aktivni, da se družite i pre svega, da pronađete stvari koje će vas učiniti srećnim. Da biste prebrodili krizu neohodna je podrška voljene osobe.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa problemom, potražite profesionalnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više