Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje, naročito mladih, česta je tema u današnje vreme.
21 vek, definitivno, su obeležele različite društvene mreže. Stručnjaci smatraju da su one posledica brzog načina života i velikog razvoja tehnike. Dok su u početku korišćene sporadično, skoro anonimno, danas su postale sastavni deo svakodnevnice, pa i svojevrsna stvar prestiža. To najbolje potvrđuje mišljenje mnogih korisnika da – ono što nije objavljeno na društevnoj mreži, kao da se nije ni desilo, bez obzira koliki je njegov realni značaj.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja nema nalog bar na jednoj društvenoj mreži, a većina vodi aktivan socijalni život na svim mogućim internet oblicima. Razlog za njihovu upotrebu je različit. Pomoću društevnih mreža možemo da upoznajemo nove ljude, družimo se sa prijateljima koji ne žive u našem gradu, da istražujemo, zabavimo se, ali i da prikupimo potrebne poslovne informacije.
Iako pružaju brojne mogućnosti i postavljaju nove standarde, masovna upotreba društvenih mreža utiče mentalno zdravlje. Tako da nije redak slučaj da se ona pretvori u poseban oblik bolesti zavisnosti – zavisnost od interneta.
Kakav je uticaj društvenih mreža na samopouzdanje otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Gde može da odvede uticaj društvenih mreža na samopouzdanje?
Društvene mreže nude najlakšu i najbržu samopromociju. Konstruisanjem vlastitog identiteta, zapravo, stvaramo društevno prihvatljivu sliku o sebi. Ličnost kakvu bismo želeli da nas drugi vide, koja često nije naš stvarni prikaz.
Ova igra pretvaranja je prava platforma za ispoljavanje narcizma. Međutim, ona se ne menifestuje samo ulepšanom slikom, već je glavni cilj da se predstavimo boljim od drugih. Odnosno, nije bitno koliko sam lep, pametan i uspešan, već koliko sam lepši, pametniji i uspešniji u odnosu na tebe.
Jedno istraživanje pokazalo je pozitivan uticaj društvenih mreža na samopouzdanje. Naime, ispitanici su posmatrali samo svoje profile, uređivali ih novim sadržajem i slikama. Sa svakom promenom, novim lajkom i komentarom raslo je i njihovo samopouzdanje.
Ipak, treba imati u vidu da je ovaj zaključak izveden samo na osnovu ličnih profila na društvenim mrežama. Šta se dešava ako posmatramo naloge drugih korisnika?
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje u većoj meri pogađa lepši pol
Da li je moguće da su svi lepi na društvenim mrežama? Da li baš svi imaju savršen život ispunjen zabavom i putovanjima? Naravno, da je to daleko od istine, ali teško možemo da se otrgnemo njihovom uticaju.
Naime, posmatrajući obrađene fotografije na društvenim mrežama, pre svega Instagramu, žene preuveličavaju tuđu sreću i uspeh. Postepeno razvijaju iskrivljenu sliku o lepoti. Počinju da upoređuju svoj izgled sa drugima, te postaju nezadovoljne svojim telom, oblačenjem, frizurom… Kao krajnji rezultat javlja se manjak samopouzdanja.
Studije su utvrdile da uticaj društvenih mreža na samopouzdanje može dovede do ozbiljnih psihičkih tegoba, kao što su poremećaji raspoloženja, depresija i anksioznost. Takođe, ljudi koji ostaju duboko u noć na društvenim mrežama imaju probleme sa spavanjem, ishranom, a nije isključen ni rizik od samoubistva.
Kako se izboriti sa uticajem društvenih mreža?
S obzirom da je nemoguće da se potpuno isključimo iz sveta interneta i društvenih mreža, prvi korak jeste spoznaja da su mnoge stvari i fotografije na njima bajka. Na taj način nećemo dozvoliti da prevlada naša “digitalna ličnost”. Ujedno, sačuvaćemo “offline” život, u kome su, zaista, dragi ljudi, a ne površni poznanici sa interneta.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa ovim problemom, te on sve više utiče na vaše ponašanje, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Ruminacija – Stanje konstantnog nezadovoljstva
Ruminacija je široko rasprostranjena štetna mentalna aktivnost među ljudima.
Svi poznajemo nekog ko nikada nije zadovoljan, osobu, koja je spremna neprestano da se žali. Umesto da takve misli i osećanja zadrži za sebe, ona ima potrebu da je saslušaju. Na taj način svoju negativnu energiju prenosi na porodicu i prijatelje.
I dok se jedni žale da bi privukli pažnju, drugi su, pak, hronično nezadovoljni. Bez obzira na ove razlike, imaju zajedničku karakteristiku, a to je da je njima teže nego drugima, što često odstupa od realnosti.
Mnogi, čak, nisu ni svesni da negativno ponašanje utiče na njihovo mentalno zdravlje. Zbog toga psihološko savetovalište, Sana u ovom blogu otkriva što je ruminacija.
Ruminacija je neprestalno održavanje negativnih misli
Naziv ruminacija potiče od latinskog glagola „ruminare“, što u prevodu znači preživati. Sam naziv, upravo, ukazuje na definiciju problema.
Odnosno, ruminacija predstavlja neprekidnu okupaciju negativnim mislima. Samim tim, one se održavaju konstantno u vašoj svesti. Kao posledica toga dolazi do nemogućnosti uživanja u srećnim trenucima, pa je kvalitet života značajno narušen.
Nije redak slučaj da osobama, koje imaju ovaj problem, negativni tok misli služi kao opravdanje da se izoluju, kako od poznanika, tako i od svojih najbližih. Iako se čini da je osama najbolji put da sagledate svoj život i pronađete rešenje za stvari koje vas muče, zapravo, u ovom slučaju je „maska“ za psihičko stanje. Naime, ruminacija produbljuje negativno raspoloženja, produžava vreme trajanja, troši nepotrebno naše emocije. Tačnije, umesto da isceljuje, ona iznova otvara problem.
Ruminacija utiče na umne sposobnosti, jer slabi memoriju, sposobnost analize i donošenja pravih odluka, pa je nikako ne treba olako shvatati.
Da li je ruminacija vezana samo za depresiju?
Ruminacija se, pre svega, vezuje za depresiju. Te se ona i definiše kao generički proces odgovara na simptome koje donosi depresija.
Međutim, istraživanja su utvrdila da ruminacija može nastati i bez aktuelnog neuspeha. Prema mišljenju jedne grupe naučnika stresni događaj je taj koji dovodi do negativnog ponašanja. To znači da ona nije karakteristična samo za depresiju, već i za različita bihejvioralna i emocionalna stanja. Anksioznost, socijalna fobija, posttraumatski stresni poremećaj, napadi panike, traume, samo su neki od problema za koje je utvrđena uska veza sa ruminacijom.
Iako se ranije smatralo da se ruminicija odnosi samo na prošlost, nova istraživanja pokazuju da ona može početi u prošlosti da bi se, zatim, fokus prebacio na sadašnjost i budućnost.
Kako pobediti ruminaciju?
Prvi korak u zaustavljanju jeste svest o njegovom postojanju. Prepoznavanje početka ruminacije je jedini način da izbegnete začarani krug negativnih misli.
Da biste potpuno zaustavili ovaj problem morate da promenite perspektivu. Prema mišljenju stručnjaka bolna iskustva analiziramo subjetkivno, pa ona postaju osnova za razvoj ruminacije. Kada se nemili događaj posmatra iz ugla trećeg (neutralnog) lica uočava se objektivno stanje. Pa su i stres i emocionalna bol koju je on izazvao slabijeg intenziteta.
Veliku ulogu u borbi sa negativnim ponašanjem imaju mindfulness vežbe. Posebna tehnika meditacije omogućava bolju koncentraciju, kanalisanje stresa i razvijanje pozitivnih misli. Ujedno, uči nas kako da se posvetimo sadašnjem trenutku, jer ćemo u njemu naći sreću i zadovoljstvo.
Ukoliko i vas „muči“ ruminacija, diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić vam može pomoći da se zauvek oslobodite ovog problema.
Pročitaj Više
Muška postporođajna depresija
Muška postporođajna depresija je česta pojava kod parova.
Rođenje deteta je najsrećniji trenutak u životu svakog čoveka. Nalet najdubljih emocija kada prvi put ugledate svoju bebu ne može se ni sa čim uporediti.
Međutim, nakon par nedelja mnogi roditelji će shvatiti da dolazak malog bića nije onakav kako su zamišljali. Teškoće u navikavanju na novonastalu situaciju, umor i neprospavne noći mogu da izazovu stres i pomešana osećanja, koja vode u depresiju.
Depresija nakon porođaja, tzv. bebi bluz zbog hormonalnih promena vezuje se za majke, ali ni očevi nisu izuzeti od ove pojave.
Kako nastaje muška postporođajna depresija otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Muška postporođajna depresija može se javiti u kasnijem periodu
Prema istraživanjima muška postporođajna depresija se javlja kod 10 odsto očeva, što je oko 2 puta više od ukupne pojave depresije kod jačeg pola.
I dok se kod žena može razviti odmah nakon porođaja, muškarci, obično, upadaju u depresiju od 3. do 6. meseca bebinog života. Upravo je ovo period kada se tate, nakon uzbuđenja zbog iščekivanja bebe i porođaja, suočavaju sa obavezama oko nje. Te osećaju da gube kontrolu nad slobodnim vremenom, dok se istovremeno javlja anksioznost zbog odgovornosti koje donosi roditeljstvo.
Da postnatalnu depresiju kod muškaraca ne treba olako shvatati govori i podatak da je čak trećina očeva razmišljala o samoubistvu. Ovo stanje čini dodatno težim velika zatvorenost. U 83 odsto slučajeva oni ne traže stručnu pomoć za svoj problem, niti o tome razgovaraju sa svojim najbližima.
Zašto nastaje muška postporođajna depresija?
Muška postporođajna depresija je, takođe, povezana sa hormonima. Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava. Pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja. Naročito ako i majka prolazi kroz despresiju. Odnosno, ako je jedan od roditelja depresivan nakon rođenja deteta, veća je verovatnoća da će se to stanje preneti i na partnera.
Naučnici su utvrdili da se muška postporođajna depresija može javiti i kada otac prvi put prisustvuje porođaju. Iako je u pitanju pozitivno iskustvo, nemogućnost da pomognu svojoj voljenoj dok trpi bolove ostavlja određene posledice koje narušavaju mentalno zdravlje.
Kao uzroci nastanka navode se i genetska predispozicija, način odrastanja, pa i sam doživljaj deteta.
Muška postporođajna depresija pogađa decu!
Simptomi su gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena. Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja za stvari koje su ih pre radovale. Zatim se javljaju problemi sa snom, telesnom težinom, osećaj bespomoći i bezvoljnost.
Očevi koji pate od postporođajne depresije imaju problem da se povežu sa detetom – manje će mu posvećivati pažnju, manje se igrati sa njim.
Psihičko stanje ne utiče samo na roditeljsku ulogu, već se mogu javiti i problemi u partnerskim odnosima. Te je ugroženo normalno funkcionisanje čitave porodice.
Kako se leči muška postporođajna depresija?
Depresija mora da se leči kako ne bi došlo do težih poremećaja. Prvi korak jeste priznavanje samome sebi da imate problem. Najbolje je da o tome pričate sa svojom suprugom kako biste zajedničkim snagama pronašli rešenje.
Obavezno pronađite malo vremena za sebe i stvari koje će vas učiniti srećnim, a, pre svega, potrudite se da što više spavate.
Pored podrške voljene osobe, saveti psihologa igraju važnu ulogu u pronalaženju izvora problema, kao i suočavanju sa njim.
Ako ste prepoznali neki od navedenih znaka postporođajne depresije kod sebe ili partnera, psihološko savetovalište Sana pomoći će vam da uživate u roditeljstvu.
Pročitaj Više
Poslovni „burn out“ i kako ga sprečiti
Burn out sindrom je ozbiljno stanje koje se javlja kao posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Zapravo, to je odgovor vašeg tela zbog neusklađenosti ambicija, očekivanja i ciljeva, preteranog rada ili loših međuljudskih odnosa.
Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do brojnih uređaja koji su poslovanje učinili lakšim. Nasuprot očekivanjima, slobodno vreme zaposlenih je smanjeno. Brz rast kompanija i povećanje obima posla, zapravo, su povećali ne samo radnu nedelju, već i pritisak na sve zaposlene, uključujući i menadžerski kadar. U želji da opstanu među konkurencijom mnogi radnici su prijatne vikende sa porodicom, pa i godišnje odmore, zamenili boravkom u kancelarijama, pa ne čudi što vremenom nagomilano nezadovoljstvo, kako obimom posla tako i kontaktima sa kolegama, dovodi do promene raposložanja i ponašanja.
Kako izbeći burn out tj. sindrom sagorevanja na poslu otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Da li je burn out sindrom bolest?
Iako se burn out sindrom vezuje za savremeno doba, studija je razvijena još 1974. godine. Naime, američki pshijatar Herbert Freudenberger u svom radu objasnio je profesionalno sagorevanje kao rezultat dugoročnog, nerešivog stresa na poslu. Svoje mišljenje razvio je na osnovu zapažanja volontera na klinici za bolesti zavisnosti opisujući njihovo izgled „depresivnim“.
Međutim, burn out, i pored sličnih simptoma, ne treba mešati sa ovim psihičkim problemom. Depresija obuhvata čitav život pojednica, dok sagorevanje se odnosi isključivo na poslovnu sferu.
I pored toga što u njegovoj osnovi leži stres, burn out ne treba poistovećivati u potpunosti sa njim, jer je u pitanju hronični poremećaj. Takođe, preopterećenje poslom nije jedini okidač nastanka, već ga mogu izazvati i konflikti sa kolegama i klijentima.
Burn out sindrom se razvija kroz 4 faze
U prvoj vlada radni entuzijazam, te vam nijedan zadatak nije težak. Druga faza je sagledavanje realnog stanja. Tada shvatate da nije sve savršeno i da, ma koliko, se trudite pred vama se postavljaju veći i veći zahtevi. Iz nje proizilazi razočarenje, koje povlači i prve fizičke tegobe. Poslednji deo predstavlja zabrinjavajuće stanje, jer počinjete da gubite samopouzdanje u sebe i svoje sposobnosti. Što vodi ka apatiji i gubitku svih životnih interesovanja.
Upravo iz ovih faza nastaju burn out simptomi, koji se mogu podeliti u 3 grupe. Karakteristični emotivni simptomi su osećaj bespomoći i ljutnje, gubitak motivacije, anksioznost… Hronični umor, iscrpljenost, glavobolje, problemi sa snom, insomnia su prepoznatljivi fizički simtomi. Nije retkost da se jave i bolovi u leđima ili mišićima i pad imuniteta. Burn out sindrom dovodi i do promena u ponašanju – problemi u partnerskim odnosima, kao i sa ostalim članovima porodice i kolegama.
Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da burn out sindrom ugrožava fizičko i mentalno zdravlje.
Kako pobediti burn out sindrom?
Najbolji način da se oslobodite, a ujedno i izbegnete sagorevanje na poslu, jeste identifikovanje njegovog izvora. Tako, na primer, ako mislite da niste dovoljno stručni za obavljanje posla, nađite načina da se usavršite, dok nesuglasice sa kolegama rešavajte direktno, razgovorom.
Poslovni segment treba da prate i zdrave životne navike, kao što pravilna ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna. Na taj način bićete spremni da se suočite sa svim poslovnim obavezama.
Ukoliko niste u mogućnosti da pruzmete inicijativu, naučite kako da izbegavate stresne situacije, a samim tim i burn out sindrom. U ovome vam najbolje mogu pomoći saveti psihologa koji će vam omogućiti da razvijete svoju rezilijentnost, kako biste postali otporni na radne izazove, pa i napredovali na poslu.
Uspostavite ponovo narušenu ravnotežu, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više