Rezilijentnost – kako postati rezilijentan?

Rezilijentnost predstavlja sposobnost prevazilaženja izazova u životu kao osnovu za lični napredak i razvoj.

Gotovo da nema osobe na svetu koja se u jednom trenutku nije suočila sa problemima, bilo da je u pitanju stres koji izaziva preopterećenje poslom ili, pak, ozbilјna porodična trauma. Iako ih ne možemo izbeći, možemo da naučimo kako da upravljamo njima. Odnosno, kako da reagujemo i kako da se osećamo u neprijatnim situacijama. U protivnom, nošenje sa teškim problemima može da rezultira patnjom, odustajanjem ili teškoćama u pronalaženju rešenja, pa nije redak slučaj da se na kraju jave i psihički problemi i fizička oboljenja.

Da biste sačuvali svoje mentalno zdravlje, može vam pomoći rezilijentnost. O čemu je, zapravo, reč otkriva vam diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.

Rezilijentnost kao psihološka studija razvijena je krajem 20. veka

Prva istraživanja vezana za rezilijentnost razvila je Emmy Werner 70-ih godina prošlog veka. Ova američka psihologica proučavala je decu iz Kauaja, na Havajima čiji roditelji su bili alkoholičari ili psihički bolesnici. Primetila je da dve trećine dece u kasnijim godinama pokazuje destruktivno ponašanje, kao što je hronična nezaposlenost, vanbračni porođaji, zloupotreba supstanci isl. Međutim, jedna trećina ovih mladih ljudi nije imala navedene simptome, te ih Werner nazvala rezilijentalnim, tj. otpornim.

Deceniju kasnije rezilijentnost je istraživana na slučaju dece koja žive sa šizofrenim majkama. Iako ona ne dobijaju odgovarajući nivo nege, teške situacije su mališane učinili otpornim, te su ostvarivali značajna akademska dostignuća.

Rezilijentnost nije karakterna osobina

Rezilijentnost je termin koji je preuzet iz engleskog jezika i definiše se kao prilagodljivost promenama, sposobnost za adaptaciju. Jednom rečju – to je psihološka otpornost ili pshilološki imunitet.

Rezilijentnost nije nasleđena crta, bez obzira što se svi rađamo sa određenim potencijalom za odupiranje pojava koje nam štete. Naprotiv, ona je složeni, dinamični proces koji se postiže vežbanjem na razne načine, u skladu sa našim potrebama. Podrazumeva kognitivno razumevanje situacije, emocionalni stav prema događaju i korišćenja potencijala za preduzimanje akcije.

Rezilijentnost vodi ka poslovnom uspehu

I dok se ranijih decenija smatralo da je koeficijent inteligencije ključan za uspeh, nove studije pokazale su da značajnu ulogu ima rezilijentnost. To znači da nije presudna ni emotivna, ni socijalna, ni kognitivna inteligencija, već sposobnost da preuzmemo odgovornost i kontrolu nad problemima.

Upravo zbog toga možemo slobodno da kažemo da rezilijentnost spada u karakteristike uspešnih ljudi. Jer rezilijentalni radnik je snalažljiviji i efikasniji na poslu, a samim tim i zadovoljniji i uspešniji.

Kako se rezilijentnost razvija?

Rezilijentnost se zasniva na 4 faze.

Prva je sposobnost realne procene problema. Preplavljeni emocija, često, ne možemo da sagledamo stvarno stanje, pa nam se ono može učiniti gorim nego što zaista jeste.

Druga faza proizilazi iz prethodne – sposobnost da se kontrolišu emocije. Jedino tako možete da odaberete najbolji način reagovanja na stres.

Sposobnost da se uvidi mogućnost pozitivnog delovanja na negativnu situaciju obezbeđuje jasno saučavanje, a ne izbegavanje problema. Dok sposobnost procene trajanja problema olakšava prihvatanje neprijatnih osećanja i događaja. Naime, svaka promena, i dobra i loša, je deo života. Umesto da se fokusiramo na ono što je moglo da bude, treba da se prilagodimo novonastalnoj situaciji i iz nje izvučemo maksimum.

Ukoliko želite da razvijete svoju rezilijentnost kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

Mindfulness – usmerena pažnja

Mindfulness u širem prevodu znači svesna, usmerena pažnja ili pažljiva svesnost. Zapravo, ona predstavlja unutrašnje stanje koje sagledavamo i razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.

Brz način života, preopterećenje poslom, brojne porodične obaveze, stres ostavljaju malo vremena da se posvetite sebi. Nije redak slučaj da se iz toga razviju i mnogi psihički problemi.

Nažalost, statistički podaci pokazuju da, danas, svaki peti čovek ima narušeno mentalno zdravlje. Poražavajući podaci nisu bili izbegnuti ni u prošlosti. Pa su klinička psihologija i psihijatrija od 70-ih godina prošlog veka razvile brojne metode koje pomažu ljudima da se izbore sa različitim psihičkim stanjima. Jedna od njih mindfulness.

Šta ova metoda podrazumeva otkriva vam psiholosko savetovaliste Sana.

Mindfulness je deo Budizma

Mindfulness se nalazi u osnovi budističkog učenja, odnosno kao deo meditacije kojom postižemo mudrost.

Naime, prema Budi uzrok nezadovoljstva leži u tome što ne vidimo prirodu stvari kakva je ona zaista. Da bismo se oslobodili patnje koju ovo nerealno viđenje donosi, neophodno je da telo, um, osećanja i izgled treniramo putem stanja svesti. Što ukazuje i sam naziv koji na pali jeziku, kojim su pisani budistički tekstovi, znači “setiti se”.

Mindfulness se pominje i u drugim religijskim i filozofskim teorijama, kao što su Hinduizam, Taoizam, Hrišćanstvo, Stoicizam… Pa možemo da zaključimo da je reč o ljudskoj prirodi koja je svesni odabir nas samih, a za shvatanje sadašnjeg trenutka i na osnovu njega razvijanje mišljenja potreban je redovni trening meditacije.

Mindfulness metoda je razvijena u 20. veku

Iako je Mindfulness poznat više od 2.500 godina kao terapiju uveo ju je 1979. godine Jon Kabat-Zinn. Ovaj američki profesor, pisac i učitelj meditacije razvio je tzv. Mindfulness Based Stress Reduction Program (MBSRP). Osmonedeljni program se bazira na meditaciji uz stečena otkrića iz neurobiologije, psihologije i medicine.

Terapija je prvobitno bila vezana za anksioznost, depresiju, lečenje bolesti zavisnosti, kao i oslobađanje stresa. Međutim, njen pozitivan efekat je vrlo brzo našao primenu i u ostalim granama medicine. Da bi poslednjih godina bio usvojen i u školama, zatvorima, bolnicama, veteranskim centrima…

Mindfulness kroz meditaciju donosi smirenost i samokontrolu

Mindfulness podrazumeva oblik meditacije pomoću koje upravljamo sopstvenom energijom, upoznajemo sebe i kanališemo stres. Na taj način postajemo svesni da smo biće koje se konstantno razvija, te se oslobađamo ograničavajućih načina razmišljanja. Zahvaljujući jasnijem sagledavanju lakše donosimo odluke u životu.

Mindfulness se zasniva na 4 principa:

Kontakt sa sadašnjošću, tj. puna svest na “sada i ovde”,

Prihvatanje koje nas uči da neprijatna osećanja i teskobu pustimo da uđu, ali i da im pokažemo izlaz,

Protok proizilazi iz prihvatanja, jer ne dozvoljavamo da se neželjene misli, uverenja i sećanja nagomilavaju u nama,

Prostorna svesnost je faza opuštanja, ali i promena svesti kroz misli i osećanja kao doživljaja koji prolaze.

Primenom specifičnih vežbi mindfulness nam omogućava bolju koncentraciju, veće samopouzdanje, kanalisanje nervoze, razumevanje emocija, kao i razvoj empatije za sebe i druge. Takođe, uči nas da u svakoj situaciji prepoznamo nesto lepo kako bismo osetili pravu sreću i zadovoljstvo. Na taj način postajemo fokusiraniji i produktivniji, jer smirenije reagujemo na životne izazove.

Pozitivan efekat ove terapije je i naučno dokazan. Ukoliko želite da osetite njeno blagotvorno dejstvo u tome vam može pomoći diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.

Psihički problemi – Obratite se psihologu

Psihički problemi su sastavni deo savremenog društva.

Ne postoji osoba na svetu koja se u jednom trenutku svog života nije suočila sa bolestima, svojim ili voljenih osoba, velikim gubicima, egzistencijalnim pitanjem, zlim ljudima. Više ili manje, život nikoga nije poštedeo problema. Zapravo, oni su njegov sastavni deo, jer je u ljudskoj prirodi da oseća ne samo sreću već i tugu, strepnju, teskobu.

Od dužine trajanja i intenziteta “loših” epizoda, kao i sklopa naše ličnosti zavisi da li ćemo se samostalno izboriti sa njima ili će nas one potpuno slomiti.

Nažalost, psihički problemi su poslednjih godina sve učestaliji. Prema istraživanju 450 miliona ljudi u svetu pati od različitih poremećaja, bolesti zavisnosti, napada panike, fobije i nesanica. Situacija je poražavajuća i u našoj zemlji. Procenjuje se da svaki deseti stanovnik Srbije ima narušeno mentalno zdravlje sa tendencijom rasta ovog broja.

Psihički problemi su poznati od davnina

Psihički problemi su, danas, česta tema mnogih medija, skupova, naučnih projekata. Međutim, oni su bili poznati još u drevnoj Mesopotamiji. Uzroci njihovog nastanka povezivani su sa određenim božanstvima.

Grci su postavili temelje za definisanje pojedinih problema, kao što su strahovi, napadi panike, anksioznost. Dok prvi njihovi opisi potiču iz Persije.

U Srednjem veku psihički problemi su tumačeni kao loše ponašanje, posledica greha ili demonsko zaposedanje tela čoveka.

Industrijalizacija i rast stanovništva doveli su do veće pažnje nauke za ovu oblast. Da bi u 20. veku nastala Međunarodna klasifikacija bolesti, psihoanaliza i brojne metode lečenja, među kojima se posebn izdvaja kognitivno bihejvioralna terapija.

Koji su najrasprostranjeniji psihički problemi?

Depresija je najčešći psihički problem današnjice. Poslednjih godina broj depresivnih osoba kontinuirano raste, pa se procenjuje da oko 4 odsto populacije boluje od težih, a 2 odsto od blažih oblika depresije.

Koliko je ovo ozbiljno stanje govori i podatak da 15 odsto ljudi koji se bore sa depresijom izvrši samoubistvo, od kojih je najveći broj mladih. Što znači da ona skraćuje prosečni životni vek i preko 10 godina.

Imajući u vidu da je despresija u polovini slučajeva sakrivena, a čak u 75 odsto nelečena, veoma je važno rano otkrivanje simptoma i suočavanje sa problemom.

Psihički problemi – znaci koje ne smete zanemariti

Često nismo svesni svojih navika, a upravo one mogu da ukažu na neke psihičke probleme. Tako, na primer, grickanje noktiju ukazuje na nagomilani stres i potisnuta osećanja koja želite da izbegnete.

Želja za redom i disciplinom jeste pokazatelj dobrih organizatorskih osobina, ali može da pređe u problem koji narušava kvalitet ne samo vašeg života, već i vaše porodice. Nije redak slučaj da u njegovoj osnovi, zapravo, stoji manjak samopouzdanja.

Sasvim je u redu da proverite pre izlaska iz stana da li je šporet ugašen ili vrata zaključana. Međutim, ako i nakon provere niste sigurni, te se ponovo vraćate, to je znak da postoji opsesivno-kompulsivni poremećaj. A karakteriše ga niz ritualnih radnji koje ponavljate kako biste dobili kontrolu nad stvarima i situacijom.

Psihički problemi – da li mi je potreban psiholog?

U ne tako davnoj prošlosti vladalo je mišljenje da samo “teški” psihički problemi zahtevaju terapiju. Ipak, ovaj stav je napušten, jer sve veći broj ljudi uviđa koliki značaj imaju saveti psihologa. Samim tim ne postoje više predrasude vezane za traženje stručne pomoći kada se osećamo loše.

Ne dozvolite ni vi da psihički problemi utiču na vaš život, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

Šta su poremećaji raspoloženja i kako ih prevazići

Svako od nas se ponekad susreo sa promenama u svom raspoloženju, i to ne treba da nas brine. Svi smo ponekad srećni i zadovoljni a ponekad tužni i frustrirani. Međutim, problemi nastaju onda kada se jave poremećaji raspoloženja koji su više od običnih oscilacija koje svako od nas s vremena na vreme oseća.

Šta su to poremećaji raspoloženja?

Poremećaji raspoloženja spadaju u najčešće psihičke probleme. Po istraživanjima, oni se češće javljaju kod žena zbog njihove biološke specifičnosti.

Tipično za sve poremećaje raspoloženja jeste izmenjeno emocionalno stanje koje utiče na misli, ponašanja i način na koji osoba doživljava druge ljude i svet oko sebe.

Kod poremećaja raspoloženja uvek postoji jaka promena u emocijama koja veoma odstupa od normale i utiče na čovekovo radno i socijalno funkcionisanje.

Depresija

Jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja jeste depresija, i za nju su tipični periodi ekstremne tuge koji dugo traju i često se vraćaju. Simptomi depesije:

• sniženo, depresivno raspoloženje
• beznadežnost
• bespomoćnost
• gubitak zadovoljstva
• pad snage i energije
• promene u apetitu
• izmenjen san
• anksioznost
• osećaj krivice
• misli o smrti i suicidu.

Depresiju treba shvatiti veoma ozbiljno jer ona nije isto što i tuga koja prolazi sama od sebe. Ukoliko ste imali neke od ovih simptoma svakodnevno i duže od dve nedelje, potražite stručnu pomoć. Psihološko savetovalište Sana uvek je tu da vam pomogne da prebrodite razne psihičke probleme.

Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj spada u poremećaj raspoloženja za koji su tipične epizode depresije i manije. Postoji smenjivanje faza i one nisu uvek ujednačene. Ličnost osobe se ne menja značajno ali klinička slika veoma zavisi od faze u kojoj se neko nalazi.

Simptomi depresivne epizode su kao kod depresije a simptomi manične epizode su:

• euforija i povišeno raspoloženje
• razdražljivost
• povišenje energije
• psihomotorni nemir
• rizično i nekontrolisano ponašanje (novac, promiskuitet, brza vožnja)
• ubrzan tok misli, kao i govor
• rasejanost i teškoće usmeravanja pažnje
• nemogućnost da se zaspi
• kod nekih dolazi i do pojave slušnih halucinacija i sumanutih ideja veličine.

Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj spada u poremećaje raspoloženja sa depresivnom karakteristikom. Pojavljuje se u jesen, vrhunac dostiže tokom zime da bi zatim nestao u proleće.

Češće se javlja kod žena ali i kod dece i mladih, obično kod onih koji imaju između dvadeset i trideset godina.

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja su:

• umor
• neraspoloženje
• tuga
• gubitak interesovanja za dnevnu rutinu
• potištenost
• promena apetita, veći unos hrane i povećanje telesne težine
• stalna pospanost
• slaba koncentracija
• izbegavanje ljudi i osamljivanje
• pad libida.

Iako je ovo stanje prolazno, nije nimalo prijatno i dosta negativno utiče na svakodnevni život osobe. Dovodi do pada samopouzdanja, zanemarivanja obaveza i gubitka interesa za gotovo sve aktivnosti.

Psihološko savetovalište Sana tu je da vam pomogne da lakše prebrodite sezonski afektivni poremećaj i ponovo pronađete način da budete zadovoljni i ispunjeni.

Psihološko savetovalište SANA uvek je tu za vas

Poremećaji raspoloženja mogu imati veoma ozbiljne posledice jer ometaju normalno funkcionisanje i ispunjavanje obaveza. Ljudi počinju da zanemaruju gotovo sve i da se povlače u sebe a život postaje siv i besmislen.

Međutim, dobra stvar je što se psihički problemi mogu izlečiti a Sana je tu da vam pomogne u tome. U prijatnom ambijentu možete “otvoriti dušu” bez straha od osude i nerazumevanja i dobiti podršku i stručnu pomoć. Postoje situacije kada jedino to može da nam pomogne a poremećaji raspoloženja spadaju u ozbiljnija stanja koja se ne mogu samostalno rešiti.

Možete se odlučiti za savetovanje uživo, Skype savetovanje ili chat savetovanje. Uz našu pomoć, ponovo možete zavoleti život i uživati u svakom novom danu.