Ekstrovertne i introvertne osobe
Ekstrovertne i introvertne osobe su dva modela ponašanja koja je definisao Jung.
Od davnina naučnici su pokušavali da klasifikuju ljude prema njihovom psihološkom profilu. Prve pisane tragove o ovoj temi ostavio je Hipokrat pre više od 2.000 godina. Njegovo učenje razvio je grčki lekar Galen. On je nastojao da svaku osobu svrsta u jednu od 4 grupe: sangvinik (pun nade), flegmatik (potpuno ravnodušan i reaguje veoma sporo i retko), kolerik (žustar, impulsivan tip) i melanholik (potišten, spor).
Ipak, najznačajniju podelu dao je Karl Jung. Ovaj švajcarski psihijatar je osnivač analitičke psihologije. Polazeći od raščlanjavanja složenih psihičkih fenomena na proste elemente Jung je definisao ekstrovertne i introvertne osobe.
Koje su glavne odlike ekstrovertne i introvertne osobe otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Karakteristike ekstrovertne i introvertne osobe
Iako ekstrovertne i introvertne osobe predstavljaju dva različita tipa ličnosti, stručnjaci smatraju da se ne može izvršiti jasna podela. Većina ljudi poseduje crte i jednog i drugog tipa, tj. nalazi se u sredini. U određenim životnim okolnostima ili pod uticajem porodice i okruženje karakteristike jednog tipa prevladavaju.
I dok su introvertne osobe okrenute ka svom unutrašnjem biću, ekstrovertne teže socijalnom polju.
To znači da je introvertna ličnost povučena, teško stupa prva u razgovor sa ljudima, stidiljiva i, gotovo, neupadljiva u društvu. Ona radije bira da bude sama nego u velikoj grupi. S obzirom da je sklona maštanju često ima nerealna shvatanja.
Ekstrovertna ličnost je otvorena, lako ostvaruje komunikaciju čak i sa nepoznatim ljudima, voli društvo i zajedničke aktivnosti. Kako im odgovara buka i dinamično okruženje nije redak slučaj da ove osobe vole da budu u centru pažnje.
Da li se ekstrovertne i introvertne osobe mogu da nađu zajednički jezik?
Ekstrovertne i introvertne osobe mogu da se slože, pa i da ostvare iskreno prijateljstvo i srećan brak.
Najveća zabluda kod definisanja introvertne ličnosti je da ona ne voli društvo. Naime, ove osobe ne vole veliki broj površnih prijateljstava, već imaju manji krug ljudi sa kojima se odlično slažu. Veoma su brižni i odličnu slušaoci. Samim tim ljubavni problemi kod njih su retki.
Takođe, pogrešno je shvatanje da su ekstrovertni ljudi površni i okrenuti samo svojim potrebama. Zapravo, družeći se sa introvertnima mogu da nauče kako da se prilagode ljudima kojima treba više vremena da se opuste.
Ekstrovertne i introvertne osobe imaju različit odnos prema poslu
Zbog svoje otvorenosti ekstrovertne osobe nemaju problem da kažu svoje mišljenje ili neslaganje u poslu. Lako usvajaju nova znanja, orijentisani su ka timskom radu i poslovima koji zahtevaju stalnu akciju.
Krasi ih veliko samopouzdanje, te su, ponekad, skloni poslovnim rizicima. Dok ih rečitost čini izuzetnim govornicima. Naime, ovi ljudi uživaju u javnom nastupu, prezentacijima, kao i sastancima i stalnoj cirkulaciji klijenata. To znači da im odgovaraju rukovodeći poslovi, zatim u oblasti diplomatije i politike.
Za razliku od njih, introvertne osobe vole da rade u miru i tišini. Nisu brzi na rečima, već svoje mišljenje iznose tek kada provere sve informacije. Teško izlaze iz zone komfora pa im više prijaju ekspertske pozicije i rad sa podacima.
Ukoliko vam je potrebna pomoć u prevazilaženju negativnih strana svoje ličnosti, tu je psihološko savetovalište Sana. Pored savetovanja uživo, diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić vam stoji na raspolaganju i za Skype savetovanje.
Pročitaj Više
Sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj predstavlja posebni oblik depresije koja se javlja u jesenjim i zimskim mesecima, a sa dolaskom proleća nestaje, pa se zbog toga naziva i rekurentna (povratna) zimska depresija.
Da je reč o ozbiljnom problem, koji zahteva lečenje, govori i podatak da od ove vrste depresije pati godišnje oko 25 odsto ljudi. Javlja se, pre svega, kod mlađe populacije, između 20. i 30. godine. Dok su kod ljudi preko 65 godina starosti veoma retki slučajevi.
Kako da prepoznate sezonski afektivni poremećaj otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Sezonski afektivni poremećaj nije bolest modernog doba
Sezonski afektivni poremećaj je otkriven 1979. godine. Američki inženjer Herb Kern je uočio da se oseća depresivno tokom zimskih meseci. Smatrao je da je nedostatak sunčevih zraka uzrok takvog stanja. Svoje mišljenje izneo je naučnicima u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje SAD, što ih je podstaklo da osmisle svetlosno lečenje. Već nakon nekoliko tretmana Herb se osećao mnogo bolje, pa je lečenje nastavljano i na drugim pacijentima.
Već naredne godine doktor Norman E. Rosenthal je pokrenuo pitanje registrovanja ovog problema. 1987. godine Američka psihijatrijska asocijacija u zvanični priručnik mentalnih poremećaja uvrstila je i tzv. “sezonski obrazac”. On je služio za utvrđivanje depresije i bipolarnih poremećaja, jer je primećeno da svaki peti pacijent sa sezonskim afektivnim poremećajem ima i bipolarni poremećaj.
Sezonski afektivni poremećaj se čak osam puta češće javlja kod žena
Sezonski afektivni poremećaj je direktno povezan sa dolaskom hladnijih dana, niskih temperatura i smanjene dnevne svetlosti.
Kao glavni uzrok navodi se promena odnosa melatonina i serotonina. Naime, tokom noći organizam proizvodi veće količine melatonina, hormona koji se povezuje sa depresijom. Kako su tokom zime jutra mračna, a dani kraći nema dovljno sunčevog zračenja koje će podstaći lučenje serotonina, hormona sreće.
Takođe, ove promene negativno utiču i na ritam sna. Zbog nedostatka svetlosti organizma je često zbunjen kada treba da bude budan, a kada je vreme za spavanje. Što za posledicu ima da se pojedini ljudi osećaju konstantno umorno i bezvoljno.
Sezonski afektivni poremećaj – simptomi
Pored umora i neraspoloženja, karakteristični simptomi za sezonski afektivni poremećaj su nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti i slabija koncentracija. Potištenost prate veliki osećaj tuge i socijalna anksioznost.
Osobe koje pate od zimske depresije imaju problema i sa ishranom, tj. javlja se pojačani apetit. Samim tim dolazi i do povećanja telesne težine. Nezadovoljstvo sopstevnim izgledom često utiče na samopouzdanje. Odnosno, primećen je pad libida, kao i nesposobnost da se oseti sreća.
Kako se leči sezonski afektivni poremećaj?
Sezonski afektivni poremećaj zahteva, najpre, promenu načina života. To podrazumeva svakodnevnu šetnju i boravak napolju. Zatim redovno bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, dovoljno sna i što češće druženje sa prijateljima.
Ishrana, takođe, može da pomogne kod ljudi sa ovim problemom. Potrebno je u jelovnik uvrstiti namirnice koje popravljaju raspoloženje, a to su banana, riba, testetina, jabuka, lešnici…
S obzirom da je sezonski afektivni poremećaj povezan sa nedostatok sunčevog zračenja, foto terapija se primenjuje kao njegova zamena. Na taj način posle nedelju dana dolazi do normalizacije organizma i ritma spavanja.
Istraživanja su pokazala da primena racionalno emotivno bihejvioralne psihoterapije dovodi do poboljšanja kod 75 odsto pacijenata. Saveti psihologa pomoći će da se usvoje načini za prevazilaženje depresivnih simptoma, kao i tegoba koje oni izazivaju.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma zimske depresije vreme je da se obratite psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Posttraumatski stresni poremećaj
Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP predstavlja odloženu ili produženu reakciju na stresni dogođaj. Mogu ga izazvati različite vrste događaja, kao što su ratovi, prirodne katastrofe, psihičko i seksualno zlostavljanje, kriminalni napadi itd.
Posttraumatski stresni poremećaj je poznat od davnina
Još je u Epu o Gilgamešu dat slikovit opis posttraumatskog stresnog poremećaja. Prvi slučaj hroničnog beleženja simptoma prikazao je Herodot opisujući bitku kod Maratona 440. godine pre Nove ere. Između ostalog ovaj grčki istoričar je naveo da je Atinjanin “iznenada oslepeo iako ga ništa nije dotaklo”. Te je pojavu objasnio strahom i suočavanjem sa pogubijom saboraca.
Čak je i Šekspir u Henriju IV izneo tri ključna simptoma koja se vezuju za posttraumatski stresni poremećaj. Odnosno, ponovno proživljavanje traumatskog događaja, simptomi izbegavanja i fiziološka hiperreaktivnost.
Za razliku od književnika i istoričara, nauka ovu reakciju nije doživljavala kao poremećaj koji utiče na ličnost čoveka.
Tako je posttraumatski stresni poremećaj u periodu Prvog i Drugog svetskog rata nazivan “ratni umor”, “šok od granatiranja”, “vojničko srce”, pa čak i “krivica ili sindrom kod preživelih”. Zbog toga nije ni uvršten u zvaničnu klasifikaciju mentalnih poremećaja.
Tek nakon Vijetnamskog rata, 1980. godine, on se pojavljuje kao zasebna bolest, smeštena u grupu anksioznih poremećaja.
Posttraumatski stresni poremećaj se može javiti u bilo koje doba života
Posttraumatski stresni poremećaj se javlja bez obzira na pol i godine starosti, što znači da od njega mogu da pate i deca. Prvi simptomi se razvijaju do 3. meseca od preživljene traume. U ovom periodu on se naziva akutni postraumatski stresni poremećaj.
Ukoliko se na vreme ne uoči i ne krene sa lečenjem akutna forma, nakon 6 meseci prelazi u hronični oblik koji može da traje godinama. Ovaj oblik utiče na kvalitet života pojedinca, a može da dovede i do trajnih promena ličnosti.
Posttraumatski stresni poremećaj – simptomi
Najkarakterističniji simptom koji se vezuje za posttraumatski stresni poremećaj jeste ponovno preživljavanje traumatičnog događaja. Dovoljno je da obična aktivnost u toku dana asocira na nemili događaj. Žrtvi, tada, pred očima prolaze scene iz prošlosti, a telom isti osećaj kao tokom prave traume. Nije redak slučaj da se ponovno preživljavanje događaja odvija u snovima, tj. noćnim morama, pa se javljaju i problemi sa snom, insomnia.
Osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja su, zapravo, anksiozne. One izbegavaju sve što ih može podsetiti na traumu. Čak i kada su u pitanju radnje koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo. Komunkacija sa drugim ljudima postaje otežana, jer je izraženo nepoverenje i niži prag tolerancije, a pojačani stres dovodi i do problema sa varenjem, kožom, telesnom težinom…
Svi navedeni simptomi uz pojačani osećaj krivice izazivaju složenije probleme, a to su depresija , a u težim slučajevima i sklonost samoubistvu.
Kako se leči posttraumatski stresni poremećaj?
Lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja ima za cilj ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja. U tu svrhu kombinuju se određeni medikamenti i psihoterapija.
Od lekova prepisuju su antipsihotici i antidepresivi koji deluju na anksioznost, depresiju i poremećaje sna. Dok se od terapije najčešće primenjuju kognitivna terapija i terapija izlaganja.
Medikamenti sami po sebi nisu dovoljni, jer je rezultat njihovog delovanja trenutni, dok psihoterapija daje trajne rezultate, koji na kraju dovode do prevazilaženja problema i potpunog izlečenja.
Kod kognitivne terapije saveti psihologa su usmereni na prepoznavanje problema i razvijanje metoda kojim ćete ih eliminisati. Terapija izlaganja je suočavanje sa traumom i strahovima koje ona donosi. To se postiže pričom, crtanjem, pa i posetom mesta gde se traumatični događaj desio.
Psihološko savetovalište, Sana vam može pomoći u ovoj borbi. Obratite se na vreme psihologu, jer posttraumatski stresni poremećaj je problem koji nikako ne smete zanemarivati.
Pročitaj Više
Anksioznost u trudnoći
Anksioznost u trudnoći je česta pojava.
Trudnoća je najlepši period u životu svake žene. Dani ispunjeni radošću i slatkim iščekivanjem mnogim mamama prijaju, zato se opravdano kaže da “žene u trudnoći procvetaju”.
Međutim, trudnoća sa sobom nosi i niz promena. Jutarnje mučnine, pojava akni, promene na telu čine negativne strane sa kojima se suočavaju trudnice. Pored vidljivih, tu su i prikrivene promene na mentalnom nivou.
Pojedine žene u trudnoći imaju nisko samopouzdanje, postaju neraspoložene, a nije redak slučaj da se jave problemi sa snom, insomnia i depresija.
Kako da prepoznate anksioznost u trudnoći otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Realni strahovi ili anksioznost u trudnoći?
Bez obzira da li imate dece ili ste sada prvi put trudni, osećaj nesigurnosti i straha uvek je prisutan. Da li beba napreduje dobro? Da li će trudnoća proći u redu? Da li se pravilno hranim? Kakva ću biti majka? Samo su neka od čestih pitanja trudnica.
Dileme i strahovi su normalna reakcija na neizvesno, ali vremenom mogu da prerastu u nerealno stanje, sa konstantnim strahom bez povoda. Tada je u pitanju anksioznost u trudnoći.
Ovaj poremećaj utiče na kvalitet života. Buduća mama je stalno uznemirena i napeta, koncentracija je slaba, a napadi panike i osećaj bespomoći pomešani su sa simptomima straha. Kao što su ubrzano disanje, jako lupanje srca, preznojavanje…
Anksioznost u trudnoći, zapravo, može biti čitav skup poremećaja. Tu spadaju razne fobije, generalizovana anksioznost, posttraumatski stresni i opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Zašto nastaje anksioznost u trudnoći?
Nije utvrđen tačan uzrok pojave anksioznosti u trudnoći. Smatra se da su promene u hormonima glavni krivac za nastanak problema.
Treba napomenuti da nizak nivo stresa i straha ne utiče na razvoj bebe. To znači da svakodnevne obaveze možete i dalje izvršavati, uz poštovanje drugog stanja. Čak bogat socijalni život i aktivnosti majke doprinose kvalitetnijem razvoju mentalnih i motornih funkcija ploda.
Nasuprot tome, istraživanja su pokazala da anksioznost u trudnoći dovodi do povećanja kortizola (hormona stresa) koji može da dospe do bebe i negativno da utiče na razvoj mozga fetusa.
Primećeno je da anksioznost u trudnoći povećava šansu da dođe do prevremenog porođaja. Što je još jedan od rizika za normalan razvoj deteta.
Kako pobediti anksioznost u trudnoći?
Ukoliko ste primetili pojavu anksioznosti u trudnoći prvi korak je da obavestite svog ginekologa. On će vas uputiti na dalje lečenje, a po potrebi, može vam prepisati i bolovanje.
Ipak, psiholog ima ključnu ulogu za pomoć u ovom problemu. Najbolje rezultate u lečenju dala je kognitivno-bihejvioralna terapija. Njenom primenom isključena je upotreba lekova, zato je ovo glavna prednost terapije.
Saveti psihologa pružiće vam sigurnost. Ujedno i naučiti kako da se suočite sa svim strahovima, umesto da ih izbegavate.
Takođe, i vi same možete da utičete na svoje mentalno zdravlje. Potrebno je, najpre da postavite prioritete u životu. Zatim i da otkrijete stvari koje će vas učiniti srećnim. To može biti novi hobi, neka knjiga ili sitnice koje će usmeriti vaše misli.
Da biste uživale u svakom danu svoje trudnoće, tu je psihološko savetovalište, Sana.
Pročitaj Više