Prihvatite sebe i svoje mentalno zdravlje
Najkraće rečeno, mentalno zdravlje je stanje emocionalnog, psihobiološkog i socijalnog blagostanja.
Da bismo ostali mentalno zdravi, potrebno je konstatno razvijanje naših psiholoških potencijala. Mentalno zdravlje je bitno u svim fazama našeg razvoja, od najranijeg detinjstva pa sve do odraslog doba i duboke starosti. Kao što brinemo o svom fizičkom zdravlju, i mentalno zdravlje treba održavati i sačuvati.
Bitno je naglasiti da nema fizičkog zdravlja bez mentalnog.
Uzmimo za primer prisustvo stresa u našem životu. Jasno nam je da količina stresa značajno utiče na stanje našeg organizma, što može rezultovati psihosomatskim poremećajima. Kod psihosomatskih poremećaja uzrok je nesumnjivo psihološke prirode a doživljavamo fizičke simptome poput mučnine, promene u apetitu, gubitka energije i slično.
Mentalno zdravlje u modernom dobu
U savremenom svetu koji karakteriše ubrzan tempo života, mentalno zdravlje je često na udaru. Nažalost, ljudi mu ne poklanjaju jednak značaj kao fizičkom zdravlju.
Kada se jave fizičke bolesti, ljudi obično traže pomoć lekara. Za razliku od toga, kada se jave mentalni problemi poput anksioznosti, depresije ili problema u partnerskim odnosima, ljudi obično oklevaju pre nego što se odluče da potraže pomoć. Jedan od razloga za to je strah od reakcije drugih ljudi i pak strah da nas ne proglase “ludim”.
Iako se podigla društvena svest o tome koliko je bitno očuvati mentalno zdravlje, i dalje postoje predrasude koje treba ukloniti.
Kada je mentalno zdravlje ugroženo?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 450 miliona ljudi boluje od nekog mentalnog poremećaja. Ova brojka ukazuje na to koliko je mentalno zdravlje u stvari krhko i koliko je potrebno da ga svakodnevno unapređujemo kako bismo živeli što kvalitetniji život.
Depresija i anksioznost spadaju u grupu najčešćih psiholoških poremećaja i predstavljaju čest razlog zbog kojeg ljudi odluče da potraže pomoć stručnjaka. Možda na prvi pogled deluju bezazleno, one mogu ostaviti značajne posledice na naš život.
Takođe, ukoliko imamo probleme u partnerskim odnosima koji dugo traju i remete nas u ostalim segmentima života, možda je mudro potražiti psihološku pomoć, konkretno, partnersko savetovanje.
Još jedno neprijatno stanje zbog koga se ljudi odlučuju da potraže psihološku pomoć jesu panični napadi. Prestavljaju iznenadne i intenzive napade straha i panike i osobe ih doživljavaju kao najavu srčanog udara, mada se to ne dešava. Svakako su iscrpljujući za psihu i telo i ometaju svakodnevno funkcionisanje.
Dosta ljudi ima manjak samopouzdanja i zbog toga su neuspešni u raznim segmentima svog života. Kada nemamo samopouzdanja, ne dajemo sve od sebe da postignemo nama značajne ciljeve i zbog toga i ne uspevamo da ih ostvarimo. Dobra stvar je što je moguće raditi na tome i unaprediti svoje samopouzdanje.
U svetu u kome je stres svakodnevni dodatak, korisno je znati tehnike koje nam mogu olakšati da se nosimo s njim. Zbog toga je kontrola stresa veoma praktična i korisna tema.
Jedan od čestih poremećaja je opsesivno kompulsivni poremećaj. Sastoji od opsesija, perzistetnih i upornih misli i kompulzija, odnosno rituala kojima osoba veruje da poništava sadržaj misli. Spada u grupu hroničnih poremećaja a simptomi se bez lečenja retko spontano povlače.
Šta možemo uraditi?
U nekim situacijama pomoć stručnjaka dosta olakšava nošenje s mentalnim problemima. U sigurnoj i zaštićenoj atmosferi, bez kritike i osude, moguće je izložiti problem, biti prihvaćen i dobiti podršku koja nam nedostaje u svakodnevnom životu. Nekad bliski ljudi ne mogu najbolje da razumeju kroz šta prolazimo, nekad nemaju vremena, a nekad imaju sopstvene brige i probleme.
U našem savetovalištu nudimo usluge savetovanja uživo, Skype savetovanja kao i chat savetovanja. U zavisnosti od vaših potreba, možete se opredeliti za opciju koja vam najviše odgovara.
Pročitaj Više
Poremećaji pažnje sa i bez hiperaktivnosti
Poremećaji pažnje spadaju u najčešće poremećaje ponašanja koji se dijagnostifikuju kod dece. Prema istraživanjima Američke akademije za pedijatriju od ovog problema pati 7 do 10 odsto dece uzrasta od 5 do 18 godina,a u pojedinim slučajevima može se produžiti i na zrelo doba, uz izvesne promene simptoma.
Simptomi se pojavljuju u najranijem detinjstvu, još pre 7. godine. S obzirom da roditelji takvo ponašenje deteta smatraju normalnom fazom odrastanja, poremećaji pažnje se prepoznaju znatno kasnije. Obično kada dete krene u školu i kada postane upadljivo u odnosu na ponašanje ostale dece.
Kako da prepoznate poremećaje pažnje otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Poremećaji pažnje su postojali još u 18. veku
Mnogi roditelji su se susreli sa izjavama da njihovo dete “smeta ostalima u školi“, “prekida drugove u priči“ ili “se vrpolji na času“. Danas ovaj problem zadaje glavobolju ne samo mamama i tatama, već i učiteljima, a kako se uveliko priča o njemu, često se pogrešno smatra da su poremećaji pažnje tvorevina savremenog doba.
Zapravo, poremećaji pažnje se pominju prvi put 1798. godine u knjizi “Upit o prirodi i poreklu duševnog poremećaja“, škotskog lekara Alexandera Crichtona. George Still je ovaj sindrom jasno opisao još 1902. godine. Ali su mu pridavana sasvim drugačija imena, tj. definisan je kao “minimalno oštećenje mozga“.
Sredinom 20. veka počinje intenzivnije da se govori o poremećajima pažnje. Tada su ga u klasifikaciji mentalnih poremećaja iz 1952. opisali kao “minimalna moždana disfunkcija“, a 1968. godine navedeni su pod imenom “hiperkinetička reakcija detinjstva“. Tek su klasifikacijom 1980. godine nazvani pravim imenom – “Poremećaji pažnje i nedostatka pažnje (ADD) sa ili bez hiperaktivnosti“.
Poremećaji pažnje sa ili bez hiperaktivnosti – razlika
Poremećaji pažnje se javljaju u dva oblika – sa ili bez hiperaktivnosti.
Deca koja imaju problem poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću su stalno u pokretu. Naime, ona ne mogu mirno da sede, stalno klate nogama ili rukama, a često se penju i na veoma opasna uzvišenja. Ova deca previše pričaju, viču, upadaju drugima ljudima u reč, otežano kontrolišu impulse. Radne zadatke skoro nikada ne izvršavaju do kraja, dok su u igri veoma nametljiva, te teško sklapaju prijateljstva.
Za razliku od njih deca koja pate od poremećaja pažnje bez hiperaktivnosti su povučena, uvek zamišljena i u svom svetu, pa deluju kao lenja i nezainteresovana. Nije redak slučaj da zbog toga ljudi pomisle da su ova deca glupa, što je velika greška. Utvrđeno je da se odlikuju natprosečnom inteligencijom i izuzetnim talentom, ali se teško pokazuje, jer ih prati nisko samopouzdanje, kao i generalizovana anksioznost.
Kako prepoznati poremećaje pažnje kod dece?
Da li neko dete, zaista, ima poremećaj pažnje ili je samo živahno i maštovito, često je teško utvrditi. Zato obratite pažnju na karakteristične simptome.
Prvi znak je nepažnja. Ona je praćena nedovoljnom koncentracijom, pa je dete neorganizovano i “skače” sa zadatka na zadatak. Samim tim, ovi mališani ne umeju postave prioritete, jer im bilo koji zvuk, miris ili dodir odvlači pažnju.
Nagle promene raspoloženja, takođe, su prepoznatljive za poremećaje pažnje. Odnosno, kod dece se vrlo brzo smenjuje osećaj sreće i poleta sa velikim razočarenjem i tugom.
Jake emocije dovode do toga da ona ne umeju da razmišljaju unapred, kao ni da nauče ništa iz prošlosti, već žive samo u datom trenutku.
Poremećaji pažnje kod odraslih
Ponekad, poremećaji pažnje mogu da se zadržati i u kasnijim godinama. Hronična neorganizovanost, zaboravnost i anksioznost i dalje su prisutni, ali se razvija i depresija, implusivnost u reagovanju, koje je praćeno nemogućnošću kontrole besa, te su česti problemi u vezama. Dok se kod pojedinih osoba javljaju bolesti zavisnosti.
Lečenje poremećaja pažnje
Poremećaji pažnje kod nas se najviše leče medimentima, međutim, to nije dovoljno. Uspešno otklanjenje problema podrazumeva i psihoterapiju.
Saveti psihologa naučiće decu kako da kontrolišu svoje stanje, kako da se izbore sa frustracijama i kako da povećaju samouzdanje. Osim toga psiholog u saradnji sa roditeljima pomoći će mališanima da savladaju sve školske obaveze. Dok roditelji, sami, treba da naprave dnevnu rutinu za svoje najmlađe. Jedino ako se pridržavate rasporeda i stalno usmeravate njihovu pažnju u određenom pravcu oporavak je zagarantovan.
Ukoliko ste primetili da vaše dete ima poremećaj pažnje, kontaktirajte za pomoć psihološko savetovalište, Sana.
Pročitaj Više
Prejedanje na nervnoj bazi
Prejedanje na nervnoj bazi u savremenom dobu predstavlja čest problem.
Svaki čovek različito reaguje na stres. I dok jedni izgube apetit, drugi u teškim trenucima posežu za omiljenom poslasticom, te ne prestaju da jedu čak i kada više ne osećaju glad, ili, pak, ne isprazne sve zalihe čipsa i čokolade u kući.
S obzirom da je širom sveta broj ljudi sa ovakvim tegobama u porastu, poslednja klasifikacija je donela novi tip poremećaja u ishrani. Sada se, pored svima poznate bulimije i anoreksije, pominje i emocionalno prejedanje, tj. poremećaj prekomernog jedenja.
Kako prepoznati okidače koji uzrokuju prejedanje na nervnoj bazi otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Šta je prejedanje na nervnoj bazi?
Prejedanje na nervnoj bazi predstavlja povećan unosa hrane kao odgovor na negativne emocije. To je, zapravo, pokušaj da se hranom zamene nevolje, pa ona služi kao sredstvo za utehu.
Prema istraživanju koje je 70-ih godina prošlog veka sprovela američka naučnica Hilde Bruh utvrđeno je da prejedanje na nervnoj bazi čini iznenadnu potrebu za hranom određene vrste. To su, pre svega, nezdrave namirnice, tzv. junk food. Njihova upotreba dovodi do ublažavanja neprijatnih emocija.
Međutim, taj umirujući osećaj je trenutni, jer visokokalorična hrana, bogata mastima i šećerima, utiče na brže oslobađanje hormona sreće – endorfina i dopamina. Ali kako se brzo pojavljuju, tako i veoma brzo nestaju, pa kada se njihov nivo ponovo smanji, javlja jasno izražen osećaj krivice, a nije redak slučaj da pacijenti osete gađenje prema samom sebi nakon uzimanja hrane.
Prejedanje na nervnoj bazi najčešće prati i problem gojaznosti. Vremenom, svesni problema, ove osobe postaju nezadovoljne sopstvenim izgledom. Usled toga njihovo samopouzdanje opada, a sa njim i kvalitet života, te se kao sledeći simptom emocionalnog prejedanja javlja depresija.
Šta izaziva prejedanje na nervnoj bazi?
Prejedanje na nervnoj bazi se javlja iz više razloga. Da biste pobedili ovaj poremećaj neophodno je prepoznati uzroke koji ga izazivaju.
Svaki psiholog ističe da je stres glavni okidač nerealne potrebe za hranom. Naime, hronični stres aktivira visok nivo kortizola koji stvara izenadnu želju za slatkom ili masnom hranom.
Mnogi strahovi, bes, kao i generalizovana anksioznost često vode ka prejedanju. Jer, ljudima je lakše pojesti nešto kako bi se umirili, nego se suočiti sa stvarnim izborom problema.
Poremećaj ishrane, takođe, mogu da izazovu loše navike koje su ukorenjene još u detinjstvu, ali i dosada i osećaj usamljenosti koji se najlakše upotpunjuju nesvesnim konzumiranjem velike količine hrane.
Kako pobediti prejedanje na nervnoj bazi?
Stručnjaci savetuju da pronađete stvari koje će vas učiniti srećnim. Odnosno, pronađite drugi način da “nahranite” svoje negativne emocije.
Pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljna sna učiniće da se osećate opušteno i spremno da se nosite sa svim izazovima, uključujući i stresne situacije.
Kada vam je dosadno umesto čokolade zaposlite mozak nekim hobijem ili jednostavnom šetnjom parkom. Na taj način skrenućete misli sa hrane i gladi koja nije fizička.
Nemojte da zaboravite da provodite što više vremena sa pozitivnim ljudima, jer oni će svoj vedri duh preneti i na vas.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa prejedanjem na nervnoj bazi, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana. Saveti psihologa pomoći će vam u rešavanju svih tegoba koje nosi ovaj poremećaj ishrane.
Pročitaj Više